Pravo da znate ko prikuplja podatke o vama
Obrada podataka iz medicinskih kartona, vojne evidencije, školskog registra, o prebivalištu ili kreditnoj sposobnosti, samo uz saglasnost lica na koja se podaci odnose
Razne službe, korporacije, reklamne ili turističke agencije, trgovinski lanci i drugi prikupljaju, obrađuju, skladište, umnožavaju, a neretko i razmenjuju, podatke koje imaju o svojim korisnicima, a da oni i ne znaju za ovakve transakcije. Praksa nekontrolisanog postupanja s ličnim podacima uskoro će se promeniti, jer bi do kraja godine Srbija trebalo da dobije moderan zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
– Podatak o ličnosti je bilo koja informacija o pojedincu, bilo da je reč o imenu, prebivalištu ili su u pitanju podaci iz medicinskih kartona, vojne evidencije, školskog registra ili informacije o nečijoj kreditnoj sposobnosti. To je lično dobro pojedinca na koga se podatak odnosi i deo je njegove privatnosti – objašnjava mr Saša Gajin, jedan od koautora modela zakona koji je pre gotovo tri godine sačinio Centar za unapređivanje pravnih studija.
Ako neka ustanova, kompanija, robna ili izdavačka kuća namerava da stvara bazu podataka o svojim korisnicima, osim njih o takvoj nameri moraće da obaveste i nadležno telo, odnosno poverenika.
– Novi zakon obezbeđuje civilizacijski standard, jer se sada podaci o ličnosti obrađuju van svih standarda. Na osnovu ovog opšteg zakona, kao osnovnog, naknadno bi se donosili i drugi propisi, posebni zakoni o zaštiti podataka o ličnosti u oblasti telekomunikacija, službi bezbednosti, reklamnih agencija, domenu medicinskih podataka. U svetu već postoje propisi četvrte generacije zakona o zaštiti ličnih podataka – kaže Gajin.
Pojedinac čiji se lični podaci prikupljaju, obrađuju, prosleđuju ubuduće bi imao uvid u to šta se sa tim materijalom dešava u svim fazama obrade, ko to radi i sa kakvom namerom. Obrada podataka o ličnosti biće dopuštena ako postoji zakonski osnov ili saglasnost lica na koja se podaci odnose. Bez pristanka „vlasnika” obrada ličnih podataka bila bi dopuštena ako su u pitanju važni interesi kao što su život, zdravlje, fizički integritet, izvršenje obaveza u skladu sa zakonom.
– Prva novina zakona jeste precizno utvrđivanje prava koje svaki pojedinac ima na osnovu ustavnog jemstva na zaštitu ličnih podataka. Ustav to pravo garantuje, ali ne bavi se preciznim definisanjem tog kruga ovlašćenja. Pravo je pojedinca da zna da li je neko prikupljao ili prikuplja podatke o njemu, u koju svrhu i za kakve potrebe, po kom pravnom osnovu, da li je podatke razmenjivao sa nekim, da li ih je brisao, umnožavao i slično. Zakon nudi katalog prava koje pojedinac ima u vezi sa obradom podataka o ličnosti – kaže Gajin.
U svetu je odavno praksa da pojedinac ima pravo da zna šta se dešava sa njegovim ličnim podacima, ko ih prikuplja, obrađuje i sa kakvim ciljem. Iako zakon pod istim nazivom postoji od 1998. godine, sagovornik kaže da nikad nije primenjen, jer nije zabeleženo da je bilo ko tražio zaštitu prava po tom zakonu.
Sem što bi imali pravo uvida ili kopiju dokumenata u kojima su njihovi lični podaci, građani bi, ako primete da su neke informacije netačne, zastarele ili nepotpune, mogli i da traže izmenu ili dopunu spornog sadržaja. Za obradu posebno osetljivih podataka, kao što su nacionalna pripadnost, rasno poreklo, politička ili sindikalna pripadnost, seksualno opredeljenje i slično, predviđen je stroži pravni režim postupanja „na osnovu pisane saglasnosti onog na koga se podaci odnose”.
Naravno, neće se sve baš rešiti donošenjem novog zakona. Zainteresovani neće moći da zavire, recimo, u svoj policijski dosije (ako ga imaju), jer za otvaranje tih arhiva, objašnjava sagovornik, potreban je poseban zakon. Da bi se izbegle moguće zloupotrebe ličnih podataka, što je korisnicima interneta poznato, Gajin kaže da će i to područje takođe morati da se reguliše posebnim propisom.
On napominje da je prva korist zapravo promena navika, odnosno shvatanje obrađivača takvih podataka da su dužni da poštuju zakon i prihvate nova pravila.
Evropski koncept predviđa mehanizam zaštite koji bi bio poveren
„nezavisnom organu koji meritorno odlučuje o zaštiti podataka o ličnosti i pre eventualne sudske zaštite”. Tom telu, povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, obraćali bi se pojedinci u spornim slučajevima, recimo ako jedan tržni lanac podatke o svom klijentu, a bez njegove saglasnosti, ustupi drugoj trgovinskoj mreži i sličnim situacijama.– Smatramo da zaštitu podataka o ličnosti treba prepustiti povereniku za pristup informacijama od javnog značaja. Iskoristili bi se potencijali koje taj poverenik ima. Najveći deo podataka o ličnosti jesu informacije u posedu organa javne vlasti kao što su obrazovne ili zdravstvene institucije, policija, vojska i koje ti organi ionako već obrađuju – kaže Gajin.
Marija Petrić
Izvor: Politika
Prijem 
