Srpski „anđeli pakla“

Reporteri Glasa na skupu motociklista na beogradskoj Adi Huji, održanom proteklog vikenda


Srpski „anđeli pakla“


Zanimaju nas samo dobra muzika, dobro piće i dobre ribe, pa kad ti je vetar u kosi, alkohol u krvi, lepa žena u srcu, sve je u najboljem redu! Susret organizovan pod motom „Sigurnost pre brzine“ u sećanje na Petra - Pecu Napijala, koji je na motoru poginuo u septembru prošle godine




Kaciga, kožne pantalone, gore raskopčana „motorka“. Potpunao opremljen, ne silazeći sa motora, Vudu, Aranđelovčanin, prilazi šanku montiranom uz Dunav. Naručio je piće i tek natočeno pivo odložio na još vrelo „sedlo“, dok skine kacigu. Tek tada se pozdravlja sa prijateljima, bajkerima, okupljenim na Adi Huji, gde je proteklog vikenda održan memorijalni moto-susret „Sećanje na Pecu“, odakle je blizu hiljadu motorista startovalo defilujući ulicama Beograda.
- Ubio me vetar na autoputu do Beograda. Prešao sam 150 kilometara, pa mora nešto da me vrati u život, a znaš, valjda, bajker se rađa i umire sa pivom u rukama - kaže Vudu, član kluba „Šljam“ iz Ćuprije.
„Ja jesam iz Aranđelovca i moj grad jeste grad motorista, ali svi su oni rejseri, a mene trke ne privlače. Vozim da bih uživao i da bih se družio. Ovako na dva točka obilazim prijatelje. Tek što sam se vratio kući iz Meredika, evo me već na putu za Beograd i tako čitavu sezonu“.
Bajkerska sezona traje od maja do septembra i, kako je objasnila Nataša Napijalo, predsednik kluba „Spid“, koji je osnivač četvrtog po redu moto-susreta na Adi Huji, svakog vikenda bajkeri se sastaju u nekom mestu u Srbiji.
- Takva je tradicija već decenijama. Samo u Beogradu, ne znam zbog čega, do pre nekog vremena nije bilo ovakvih skupova. Petnaest godina naši vozači odlazili su u goste. Onda je došao red i na Beograđane da budu domaćini, da se oduže za gostoprimstvo - priča Nataša.
Prve susrete u Beogradu organizovao je Natašin suprug Petar Napijalo, koji je prošle godine poginuo u saobraćajnoj nesreći u 36. godini života. Vozio je kod beogradskog Ušća kada je na njega naleteo automobil.
- Zalagao se za brzu i sigurnu vožnju, ali je stradao nepažnjom drugih - pričaju motoristi.
Od tada druženje na Adi Huji, pod pokroviteljstvom opštine Čukarica, dobija memorijalni karakter i moto „Sigurnost pre brzine“.
- Postoji neka tradicija koju treba ispoštovati kada se sastaju bajkeri - priča Nataša. - Obavezno se služi besplatan ručak. Na meniju su ili pasulj ili gulaš. Onda bajkeri voze u koloni ulicama centra grada. Po povratku, organizuje se niz igara i tako se prekraćuje vreme do večeri, kada počinju rok svirke. Prema ustaljenom redosledu, u ponoć je striptiz - kaže ona.
Umesto striptiza, Nataša je organizovala „hot dance“, tri golišave igračice koje uz hard rok nastupaju na bini. To su iste one tri devojke koje su u toplesu prale motore.
Ostalo je tradicija. Obaranje ruku, navlačenje konopca, dobacivanje živim jajetom, ispijanje piva (gde se u obzir uzima i brzina i količina, bez prosipanja), hvatanje kobasice koja je zakačena na tavanici šatora i koju devojka, suvozač na motoru, treba da zagrize zubima i igra ubacivanja eksera u grlić flaše.
- Muškarci leže na leđima, a između nogu im je zaglavljena flaša. Devojkama je oko struka vezan kanap sa koga visi veliki ekser i poenta je ubaciti ekser u grlić flaše - opisuju motoristi ovu igru.
Igre, svirke, „hot dance“ i program još nije gotov. Treba podeliti diplome i nagrade za najmlađeg i najstarijeg bajkera, najlepše grudi, najbolju tetovažu...
Ovog puta najstariji bajker je Mita iz domaćinskog kluba „Spid“. Mita je na dva točka još od 1966. godine, pomalo je i poeta, kako ga hvale prijatelji, a njegova deviza je da je dobar bajker kao dobar kauboj.
- Kao što će dobar kauboj, kada mu se konj umori, ići će peške i nositi sedlo u rukama, tako i dobar motorista treba da čuva i neguje vozilo da mu dobro i dugo služi. Zbog toga ja nikad nisam „žonglirao“ - obrazlaže najstariji bajker svoju teoriju, dok uz obalu Dunava nekolicina mladih bajkera, pripremajući se za defile, vozi motor samo na prednjem ili samo na zadnjem točku, što se i u moto žargonu zove „žongliranje“.
Kada bude nagrađivan motorista koji je prešao najveću kilometražu, verovatno će Kiza V Maks biti u najužoj konkurenciji. Kiza je na svojoj „jamahi V maks“ prešao 16.000 kilometara.
- A, to je samo od maja do sada, videćemo koliko ću još preći do kraja sezone - ispravlja Kiza računicu. - Biće još lepih dana, a mi bajkeri šta bismo drugo radili? Politika nas ne interesuje. Zanimaju nas samo dobra muzika, dobro piće i dobre ribe, pa kad ti je vetar u kosi, alkohol u krvi, lepa žena u srcu, sve je u najboljem redu!

Autor:

Ivana Vranešević

Glas Javnosti