Pres: Srbi bolesni od Interneta
Ako ispred računara provodite 30 sati nedeljno, a to vam nije u opisu posla, ne družite se ni sa kim, tresete se i imate hemoroide, potrebna vam je ozbiljna pomoć, piše beogradski list Pres u nedelju. Marko J. (14) iz Beograda sve ređe je izlazio iz svoje sobe. Prestao je da se druži s prijateljima, da razgovara sa ocem i majkom. Iz dana u dan na svaki njihov ulazak u sobu sve je agresivnije reagovao. Na kraju, majka je ulazila samo da bi mu donela sendvič ili sok, a vremenom je prestao potpuno da reaguje na njeno prisustvo. Lice mu je bilo bledo i ispijeno, pogled sužen. Jedne noći zatekla ga je da spava za kompjuterskim stolom, a ubrzo je otkrila da već nekoliko dana nije išao u školu. Tek tada je shvatila da je vreme da potraži pomoć. Ako za kompjuterom provodite u proseku 30 sati nedeljno a da vam to nije radna obaveza, onda je vreme da se obratite lekaru, jer to je prvi simptom zavisnosti koja ništa manje nije opasna od narkomanije ili akoholizma. Da su Srbi podlegli uticaju tehnologije koja ih odvaja od porodice i okruženja (46 odsto srpskih domaćinstava ima kompjuter, a 27 odsto i pristup internetu), pokazuje sve veća potreba za terapeutima specijalizovanim za „variolu 21. veka”, kako su mnogi okarakterisali ovu bolest!
Specijalni pedagog Milan Radovanović, iz Defektološkog savetovališta „Entera”, kaže da je sve više onih koji mu se javljaju za pomoć. Terapije su identične onima koje se primenjuju pri lečenju zavisnosti od droge i alkohola, ali je poremećaj po simptomima i posledicama najsličniji zavisnosti od kocke.
Strah od svetlosti„Zavisnik se, osim toga što provodi veći deo dana pred kompjuterom, povlači u sebe. Fiziološke potrebe obavlja samo u pauzi između dve igrice ili ako mu neko od ukućana prinese da nešto pojede ili popije”, objašnjava Radovanović.
Zavisnik redovne obaveze u najtežim slučajevima u potpunosti zanemaruje. Teške su i psihološke posledice kao što su slabljenje pamćenja, loša koncentracija, otežano mišljenje. Osim socijalnih i psiholoških, tu su i fizički problemi, kao što su kriva kičma, oboljenje zglobova, slabljenje vida i hemoroidi, na koje nisu imuni ni 15-godišnjaci.
„U mojoj ordinaciji je terapeutski krevet okrenut prema prozoru. Taj položaj svima odgovara osim zavisnicima od kompjutera, jer im smeta svetlost koja dopire kroz prozor”, kaže Radovanović i dodaje da nema pravila koja kategorija stanovništva može da oboli. „Ne zavisi ni od pola, ni materijalnog statusa, ali ni od starosne dobi. Najbrojnija je populacija od 14 do 25 godina, ali sam imao slučaj jedne gospođe koja je imala 63 godine.”
Osim pomenutih simptoma i posledica koje se leče odlaskom na psihoterapije, najekstermniji su oni kojima je potrebno kliničko lečenje. Njima, kao i kod ljudi zavisnih od kocke, drhte ruke, preznojavaju se i previše su nervozni.
U većini slučajeva pomoć terapeuta traže članovi porodice, ali tek svaki deseti zavisnik se podvrgne terapiji. Radovanović kaže da je na početku najteže i da svi koji počinju lečenje rade to, uslovno rečeno, pod pritiskom okoline. Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Rezultati se postižu u većini slučajeva, a ukoliko je moguće pacijentima se u potpunosti zabranjuje korišćenje računara. Tamo gde su računari potrebni za obavljanje poslova, patološka upotreba se svodi na korisničku. Marko J. s početka naše priče još odlazi na terapije, a za dva meseca terapeuti će dati svoju procenu. (Mondo, Pres)
Prijem 
