SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
Mali noćni nesporazumi
Gospodin Mile Jagorčević po preporuci lekara ljušti četvrtu jabuku, to mu je večera. Ne odriče se navike da pre večere popije čašicu rakije i tek da bi usaglasio svoju odluku sa lekarskim savetom, pije jabukovaču. "Jabuka se slaže s jabukom", objašnjava svojoj supruzi, gospođi Kati, koja mu je verna koliko i on njoj, a koliko je to znaju samo on i ona. Gospođa Kata sumnjičavo, nekako ispod oka, gleda suđenika. Ne voli kad gospodin Mile navali na jabukovaču, tada obično zanemari jabuke. Stari televizor zuji, čas gubi sliku čas ton, ali Mile ipak razaznaje vest da Hrvatska razmatra mogućnost tužbe protiv Srbije, za razaranje i genocid. Jabuka mu je zastala u grlu, jedva je proterao jabukovačom.
Mogućnost da Hrvatska zatraži odštetu od desetak milijardi evra zaprepastila je gospodina Jagorčevića. "Kad bi nam Hrvati platili pedeset milijardi za ono što se našima tamo dogodilo i događa, mogli bismo im, reda radi, vratiti desetak milijardi, tek da pokažemo dobru volju prema rđavim susedima."
Gospođa Kata se uzvrpoljila."I tvoji su tamo mojima nešto radili, sam Bog ne zna ko kome koliko duguje."
Čuvši to gospodin Jagorčević se prekrstio pravoslavno, sa tri prsta. I dobio je odgovor, gospođa Kata mu je odgovorila katolički, krsteći se sa dva prsta. Godinama se nisu krstili ni katolički ni pravoslavno, bili su primeran jugoslovenski brak. Oboje su bili komunisti i Jugosloveni. Išli su zajedno u obe crkve samo kad neko od njegovih ili njenih, premine. Krstili su se reda radi, i pravoslavno i katolički. A onda su svakojake srpsko-hrvatske razmirice učinile svoje.
Gospodin Jagorčević je, propisno iznerviran, napustio jabuke i bacio se na jabukovaču. Pominje Mile Jasenovac, crkvu u Glini, Caprag, "Oluju" i "Bljesak" i druga srpska stratišta. A gospođa Kata mu ne ostaje dužna, a šta je bilo, pita u Vukovaru, šta se dogodilo u Slavoniji, šta je bilo u Blajbergu?
"Tvoji su bili u zengama", kaže ogorčeno gospodin Mile, "a što se Blejberga tiče, čitaj novine; tamo je tvoj Tuđman bio u partizanskoj jedinici koja je streljala sve, i ustaše i četnike, onako đuture."
Gospođa Kata mu ne ostaje dužna.
"Ceo svet zna", peni gospođa Kata, "da je tvoj Milošević počeo rat, a da je Tuđman bio u domovinskom ratu. I da znaš, slažem se sa gospođom Del Ponte koja žali što je Milošević umro kao anđeo, u snu."
Gospodin Mile je jabukom pogodio gospođu Katu rame, a ona je telefonom pozvala decu da vide kakav im je otac.
Deca kao deca, bave se svojim poslovima i svojom decom, a tek ponekad se odazovu da pripomognu u nekoj od mnogih bračnih svađa koje potresaju Jagorčeviće. Na mamin "SOS" dotrčala je samo porodična miljenica, gospođa Anita. Kad je čula o čemu se radi samo je gadljivo odmahnula rukom. "Opet politika", rekla je. "On je prvi počeo", rekla je gospođa Kata. Gospođa Anita je bila mudrica, uz to i aktivista nevladine organizacije "Iz prljavog u čisto." Predložila je ocu da se izvini materi za sve zlo koje joj je, kao pravoslavac katolkinji, naneo. "Predsednik Srbije se već izvinio u moje ime, neka se Kata sada meni izvini u Mesićevo ime", uporan je Mile. "Nemam Mesićevo ovlašćenje za takav čin", kaže Kata. "Ni Tadić nije imao moje ovlašćenje, a ipak se izvinio", mrmlja Jagorčević.
Gospođa Anita zahtevala je obostrano izvinjenje. Neka se tata izvini mami kao Srbin, a Jugosloven, a ona njemu kao Hrvatica, ali Jugoslovenka. I gle, oboje prihvatiše pomirenje. Tako je, makar privremeno, Jugoslavija u malom nastavila da živi.
Čijom li će se krivicom raspasti?
Prijem 
