Pogoršanje odnosa Srbije i SAD?

Pogoršanje odnosa Srbije i SAD?
Ljudmila CVETKOVIĆ
Zaoštrena retorika oko Kosova između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije pogoršava njihove međudržavne odnose,
dovodeći ih na nisku tačku. No, slušajući oštre odgovore Beograda na Bušove izjave da Kosovo treba da dobije nezavisnost postavlja se pitanje mogu li se odnosi Srbije sa Vašingtonom svesti na one iz 90-ih godina. Iako se eksperti međunarodnih prilika ustručavaju takvih prognoza, misleći da do toga ne bi trebalo da dođe, ipak ne mogu ni da isključe takvu mogućnost.
Kako je američki predsednik Džordž Buš putujući po zemljama regiona poručivao da nema alternative nezavisnosti Kosova tako su se, izgleda, i sam srpski premijer i ljudi iz njegovog okruženja utrkivali ko će mu oštrije odgovoriti pa i
nadgovoriti ga. Premijer Vojislav Koštunica je nakon prvobitne poruke da Amerika mora da pronade drugi način da ispolji svoju ljubav prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama danas izjavio da SAD "raspolažu velikom silom", ali da "ključ za rešavanje pitanja Kosova nije u sili već u poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN". Premijerovi saradnici išli su i korak dalje, poput resornog ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića:
“To je račun bez krčmara, mislim da su i Amerikanci toga svesni.”
Ili poput portparola Koštuničine Demokratske stranke Srbije Andreje Mladenovića:
“Amerika može odlučivati o Teksasu i o Kaliforniji i o nekim drugim federalnim jedinicama koje čine SAD.”
Ne dovodeći u pitanje pravo zvaničnog Beograda da se bori za svoju politiku očuvanja Kosova u granicama Srbije, niti da
odgovori neslaganjem najvišem zvaničniku jedne zemlje pa i najjače sile na svetu, ipak se postavlja pitanje da li je reč
samo o kupovini domaćih poena upotrebom arogantnog govora ili i o nečem drugom. Političkoj orijentaciji - spremnosti da se napravi zaokret u odnosu na postoktobarsku politiku približavanja Srbije Vašingtonu.
Nekadašnji ambasador u SAD Milan St. Protić ovakav stav Beograda doživljava kao aroganciju ali on tu vidi i politički
kontekst koji se tiče i druge velike sile Rusije:
“Pogotovo ta izazivačka poređenja između pojedinih delova SAD i KiM. U međunarodnoj zajednici će biti ili primljeno kao uvredljivo ili će biti primljeno sa podsmehom. Tačno je da retorika koja se čula poslednjih dana sve više podseća na Miloševićevu. Nadam se da politika koju će voditi Beograd neće ići Miloševićevim stopama. Mada, sve najavljuje da će upravo tako biti. To što je Beograd u ovom trenutku, na čelu sa Koštunicom, sudbinu KiM prepustio u ruke jednoj velikoj sili mislim da nije ništa pametno.”
Na drugoj strani protiveći se Bušovim stavovima o Kosovu predsednik Srbije Boris Tadić svojim načinom obraćanja,
koristeći diplomatski govor ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje odnose dve zemlje. Tako da Tadićeve reči zvuče ovako: “Najuticajnije zemlje moraju imati u vidu da rešenje budućeg kosovskog statusa mora doneti dobro i Srbima i kosovskim Albancima ali i čitavom regionu”. Slično je reagovao i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, inače doskorašnji Tadićev savetnik za spoljnu politiku. Naš stav oponira stavu SAD, rekao je Jeremić:
“Srbija ne može da odustane od suvereniteta nad KiM kao što ne može da odustane ni od svoje evropske budućnosti.”
Diplomatski odgovor dobili smo i iz američke ambasade u Beogradu na pitanje da li se odnosi između SAD i Srbije
mogu vratiti na period iz 90-ih. Uprkos našim razlikama oko Kosova mi ćemo nastaviti da sarađujemo zajedno sa svim Srbima koji žele da njihova zemlja uđe u euro-atlantsku zajednicu. U ovoj godini kada slavimo 125 godišnjicu odnosa sa Srbijom, nadamo se izgradnji osnova zajedničkih vrednosti i međusobnog poštovanja u svim oblastima našeg odnosa, rečeno nam je u ambasadi SAD.
Međutim, profesor međunarodih odnosa na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković kaže da je činjenica da zaoštrena retorika oko Kosova objektivno pogoršava međudržavne odnose SAD i Srbije koji su za njega sada na dosta niskoj tački:
“SAD su u mnogo čemu jedan od ključnih partnera za rešavanje pitanja koja su presudna za budućnost Srbije. Ovako stanje nije dobro ali po mom iskrenom sudu teško je očekivati da naša strana ima drugačiji stav ako je stav SAD tako jednostran.”
Dokle pak, može dovesti ova oštra retorika s obzirom da se očekuje rešavanje statusa Kosova teško je prognozirati za profesora Viskovića. Ipak, on ne isključuje ni mogućnost zaoštravanja, odnosno vraćanja na odnose iz 90 – ih:
“Ne bi trebalo da se to dogodi ali ukoliko SAD jednostrano budu eventualno priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova to bi sigurno jako zahladilo odnose. Nadam se da će i jedna i druga strana iz ono nestretnog iskustva ’90-tih izvući određene pouke.”