Nastavak pregovora EU i Srbije!

Nastavak pregovora EU i Srbije!


Oli Ren najavio je da će EU obnoviti pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju nakon posete Karle del Ponte 4. juna. „Posle pažljivog razmatranja situacije i nedavnih događaja u Srbiji, Evropska komisija može da obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom”, rekao je evropski komesar za proširenje Oli Ren u Berlinu, navodeći da će Komisija datum nastavka suspendovanih pregovora saopštiti posle posete Karle del Ponte Beogradu. Po oceni Evropske komisije, Srbija sada pokazuje jasnu spremnost da potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom, što su potvrdili i premijer Koštunica i predsednik Tadić. „Brzina pregovora Srbije i EU zavisiće sada od spremnosti Srbije da potpuno sarađuje. Završetak pregovora biće vezan za ispunjenje svih preostalih obaveza prema Haškom tribunalu”, rekao je Ren i dodao da očekuje da srpska vlada održi pozitivan pristup saradnji sa Tribunalom, koji je započet.
Inače, vest o nastavku pregovora Ren je saopštio u Berlinu gde se, neplanirano, pridružio sastanku nemačke kancelarke Angele Merkel i srpskog predsednika Borisa Tadića.
Prethodno je predsednik Srbije izjavio da je Srbija dala dovoljno dokaza saradnje sa Haškim tribunalom u poslednjih nekoliko dana, što bi trebalo da omogući nastavak pregovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji.
„Ja sam u Berlinu sa namerom da ubedim svoje evropske prijatelje da se što pre nastave pregovori o stabilizaciji i asocijaciji”, rekao je on.„Srbija je pružila dovoljno dokaza o opredeljenosti za punu saradnju sa Haškim tribunalom”, rekao je Tadić na konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
On je podsetio i da su na dan formiranja nove vlade preduzete određene akcije, a u četvrak je uhapšen i haški optuženik Zdravko Tolimir. „Ubeđen sam da će poseta Karle del Ponte rezultirati pozitivnim izvešatajima za otpočinjanje nove runde pregovora”, rekao je Tadić.
Predsednik Srbije Boris Tadić nalazi se u radnoj poseti Nemačkoj, tokom koje će, kako se očekuje, razgovarati i o rešenju budućeg statusa Kosova. Predviđen je i susret Tadića sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frank-Valterom Štajnmajerom.

Angela Merkel: Podrška evropskom putu Srbije

Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je do 1. jula i predsedavajuća Evropske unije, najavila je da će Berlin i Brisel nastaviti da podržavaju Srbiju na njenom putu u evropske integracije, bez obzira na razlike u stavovima o budućem statusu Kosova.
Istovremeno je kancelarka odbacila mogućnost da se Srbiji ponudi ubrzana procedura za ulazak u EU ukoliko bi se Beograd zauzvrat odrekao sadašnjeg stava da je neprihvatljiva nezavisnost Kosova.
Navodeći da je Evropi potrebna Srbija kao „sidro stabilnosti na Balkanu”, kancelarka je pozdravila hapšenje Zdravka Tolimira „koje dokumentuje da saradnja sa Haškim tribunalom daje plodove”.
Angela Merkel je ocenila da je „zamislivo da pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU budu obnovljeni već tokom juna”.
Kancelarka je ocenila da Kosovo ostaje tema koja „nije laka” i ponovila da EU i dalje zastupa stav da u Ujedinjenim nacijama treba da bude usvojena rezolucija na osnovu plana Martija Ahtisarija.
„Razlike u stavovima (o Kosovu) nas ne sprečavaju da i dalje podržavamo put Srbije u EU”, istakla je kancelarka.
Na pitanje da komentariše više puta iznete američke predloge da bi EU trebalo po ubrzanoj proceduri da omogući članstvo u EU, ako bi se Beograd za uzvrat odrekao Kosova, kancelarka ih je nazvala neprihvatljivim.
„Ne bi nikako vodilo stabilnosti u regionu ako bi Srbija odjednom na putu u EU pretekla Hrvatsku, niti bi to uticalo da se približe sada različita mišljenja o Kosovu. Naravno da je za Srbiju nužna evropska perspektiva, ali ovakvu trampu smatram neprihvatljivom”, rekla je kancelarka. (B92, Beta)

Del Ponteova nagovestila pozitivan izveštaj


Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte nagovestila je danas u Beogradu da će njen izveštaj o saradnji Srbije s tim sudom biti pozitivan, ali da očekuje do tada „i druge pozitivne korake”. Na konferenciji za novinare posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Del Ponteova je rekla da će 18. juna podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN i da će on biti „odraz pozitivnih koraka” i da će u njemu objasniti šta će Vlada Srbije do tada uraditi. Ona je na srpskom rekla: „Hoću rezultate... sada”. Dodala je da je tačno da je jutros čestitala šefu BIA Radetu Bulatoviću na hapšenju generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira. Tadić je rekao da je zemlja opredeljena za završetak saradnje „zbog vlastite budućnosti i spremnosti na pomirenje sa susednim narodima i državama, a ne zbog Evropske unije, Haškog tribunala i međunarodnih institucija”.

Del Ponte: Mladić za nekoliko sedmica


Ratko Mladić bi mogao biti uhapšen u narednih nekoliko sedmica, izjavila je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Karla del Ponte je za britanski Fajnenšel tajms izjavila kako se nada da će za nekoliko sedmica doći do pune saradnje Srbije, što znači hapšenje i izručenje Mladića.
„Ako zvaničnici Srbije nastave u pravcu kojim su do sada pokazali da umeju da idu, moći ću da do kraja sedmice napišem pozitivan izveštaj EU”, rekla je Karla del Ponte.
„Dobili smo neke konkretne znake dalje dobre saradnje”, rekla je ona i dodala kako se nada će se Mladić naći u pritvorskoj jedinici zatvora u Sheveningenu pre isteka njenog mandata u septembru. „Danas sam mnogo veći optimista da ću dostići naše ciljeve”, dodala je ona. List navodi da premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji ranije nije bio spreman da hapsi preostale optuženike, sada, kako je rekla Del Ponte, „otvoreno govori kako bi to moglo da se uradi”.
List primećuje da je Karla del Ponte, u četvorodnevnoj poseti Beogradu, sličnu promenu raspoloženja imala i krajem 2005, uoči hapšenja odbeglog hrvatskog generala Ante Gotovine. Glavna tužiteljka tribunala u Hagu složila se sa odlukom Evropske unije o nastavku pregovora sa Srbijom imajući u vidu „konkretne rezultate” koje je nova vlada Srbije postigla u prve tri sedmice.
Formiranjem koalicione vlade Srbije 15. maja nadzor nad službama bezbednosti dat je snažno proevropski orijentisanom predsedniku Borisu Tadiću, što je važna promena, rekla je glavna tužiteljka.

Tadić: Saradnja se mora okončati

Predsednik srbije Boris Tadić kaže da činjenica da je Karla del Ponte u Beograd došla na poziv vlade i predsednika Srbije pokazuje da postoji saglasnost u vezi sa zajedničkim radom na okončanju saradnje s Haškim tribunalom.
Tadić je objasnio da je poziv glavnoj haškoj tužiteljki upućen pre hapšenja Zdravka Tolimira, u vreme kada je po formiranju Vlade Srbije dogovarana koordinacija sa svim međunarodnim institucijama.
„Akcije za lociranje, privođenje, hapšenje i ekstradiciju haških optuženika događaju se i dan pre nego što je formirana vlada, pre nego što su članovi vlade zvanično položili zakletve u parlamentu. To znači da imamo apsolutnu saglasnost oko okončanja saradnje s Haškim tribunalom”, kaže on za Danas.
Na pitanje da li to znači da ranije takve saradnje nije bilo, Tadić je odgovorio: „Na ovakav način svakako, i nažalost, ne.”
Boris Tadić je izjavio da saradnja s Haškim tribunalom mora biti završena, što znači hapšenje optuženih za ratne zločine. „Što se tiče traganja za Mladićem, to je ovog trenutka stvar policije i bezbednosnih službi, koji su u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost”, rekao je Tadić.

Karla del Ponte s Tadićem


Karla del Ponte, u okviru posete Beogradu, danas razgovara s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Tokom dana se nastavljaju razgovori glavne tužiteljke Haškog tribunala sa zvaničnicima u Srbiji u čiju nadležnost spada i ostvarivanje pune saradnje s Haškim tribunalom. Karla del Ponte trebalo bi prvo da se sastane s ministrom pravde Dušanom Petrovićem, a potom s potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem.
Programom njene dosad najduže posete Beogradu predviđeno je da se s predsednikom Srbije sastane posle podne, a potom će se, prvi put od dolaska u Beograd, obratiti javnosti.
Dosadašnji razgovori Karle del Ponte i zvaničnika Srbije vođeni su iza zatvorenih vrata, uz formalna saopštenja objavljivana posle nekih sastanaka. (B92, Beta)

Danas nastavak pregovora Srbije i EU

Zvanični pregovori Srbije i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji biće nastavljeni danas u Briselu, a srpski pregovarački tim predvodiće potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Djelić.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je nedavno Srbiju da obnovi pregovore sa EU, ističući da pozdravlja "napredak koji je Srbija ostvarila, od formiranja nove vlade, do saradnje s Medjunarodnim krivičnim sudom za SFRJ".

Kako procenjuje Vlada Srbije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bi mogao da bude potpisan do kraja ove godine ako pregovori budu završeni do kraja jula.

Direktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević naglasila je da je dugačak rok za odobravanje potpisivanja sporazuma posledica komplikovanog načina odlučivanja u EU. Ona je istakla da će u Briselu, na zvaničnoj rundi pregovora u okviru usaglašavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, biti završeni razgovori o tekstu sporazuma.

"U središtu naših razgovora biće dva poglavlja koja do sada nisu bila otvarana. Prvo poglavlje se odnosi na pravosudje i unutrašnje poslove, a drugo je poglavlje institucionalne i završne odredbe - i time ćemo mi, zapravo, završiti te razgovore o tekstu sporazuma. Ostaju nam još takozvane tehničke runde pregovora, odnosno razgovori o aneksima i protokolima", rekla je Miščevićeva.

Vlada Srbije procenjuje da će za okončanje pregovora biti potrebne dve zvanične i dve tehničke runde pregovora, koje je moguće održati do kraja jula. Srbija je pre godinu dana, kada su pregovori prekinuti, imala dogovoreno oko 80 odsto teksta sporazuma i svih aneksa i sporazuma koji uz njega idu.

"Još nemamo precizne datume za ostale runde razgovora, i to je takođe jedna od tačaka o kojoj ćemo se dogovarati 13. juna u Briselu. Biće potrebno još jednom analizirati ceo tekst nacrta sporazuma jer je u međuvremenu, od trenutka zamrzavanja pregovora, Srbija postala samostalna država, potpisan je Cefta sporazum, kao i sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa EU. O listama za liberalizaciju trgovine, o industrijskim i poljoprivrednim proizvodima razgovaraće se na dve preostale tehničke runde pregovora - rekla je Tanja Miščević.

Ona je dodala da bi po završetku pregovora, a pre potpisivanja sporazuma, Evropska komisija trebalo da sporazum predstavi državama članicama EU, u određenim odborima unutar Saveta ministara.

"Moguće je da oni zatraže i nekakva dodatna objašnjenja ili nekakve dodatne koncepcije, pre svega u vezi sa liberalizacijom trgovine, pojedinim proizvodima, a posle tog usaglašavanja sa državama članicama došlo bi do potpisivanja teksta sporazuma. Posle parafiranja, sporazum se prevodi na sva 23 zvanična jezika EU, pre nego što se da odobrenje za potpisivanje i konačno obavezivanje i jedne i druge ugovorne strane ovim tekstom sporazuma", objašnjava Tanja Miščević.

Del Ponte: Prvo Mladić pa sporazum sa EU

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte zatražila je u utorak od Evropske unije da sa Srbijom ne potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dok haški optuženik Ratko Mladić ne bude isporučen tom sudu. U obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu, Del Ponteova je izjavila da EU ne bi trebalo da potpiše taj sporazum sa Srbijom pre nego što Ratko Mladić bude uhapšen i isporučen Hagu. Del Ponte smatra da se Mladić nalazi u Srbiji, ali i da je „samo pitanje vremena pre nego što bude uhapšen, jer je nova vlada Srbije iskazala svoju nameru da ga uhapsi”.
„Očekujem da će se to uskoro desiti”, naglasila je ona i dodala da „ukoliko Beograd isporuči Mladića, biće lakše uhapsiti Radovana Karadžića”.
Del Ponteova je izjavila da „politika uslovljavanja Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine mora da bude u potpunosti zadržana” i dodala da je takva politika bila „uspešna i apsolutno ključna”.
„Ne bi trebalo da dođe do potpisivanja SSP pre nego što Mladić bude uhapšen... potpisivanje SSP je naime sledeći važan korak za Srbiju”, naglasila je glavni tužilac Tribunala.
Del Ponteova je ocenila da će, ukoliko ne dođe do hapšenja Mladića i Karadžića „to biti najveći neuspeh Haškog tribunala i međunarodne zajednice”.

Veliki pritisci na svedoke protiv Haradinaja


Del Ponteova je još izjavila da se Tribunal suočava sa ogromnim problemima u slučaja bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja s obzirom na to da je „15 važnih svedoka odbilo da svedoči iz straha za život”.
„Gubimo puno važnih svedoka... 15 važnih svedoka je odbilo da svedoči iz straha za život”, izjavila je ona, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta.
Del Ponteova je istakla da na Kosovu i Metohiji postoje veliki pritisci na svedoke, koji se plaše svedočenja, podsećajući da se to dogodilo i u slučaju Fatmira Ljimaja, koji je oslobođen optužbi.
„Ukoliko budemo mogli da iznesemo naše dokaze u sudu, uspećemo da osudimo Haradinaja”, istakla je ona.
Ona je ocenila da „pristrasnost međunarodne zajednice prema jednoj strani na Kosovu predstavlja ozbiljnu prepreku u radu Haškog tribunala”. „To je ostavilo veoma negativne posledice na rad i imidž Haškog suda”, dodala je ona.
Del Ponteova je razjasnila i svoj nedavno iznet stav o vezi između rešavanja statusa Kosova i Metohije i saradnje s Tribunalom, negirajući da je zatražila da se odloži rešenje statusa.
„Ono što sam rekla je da se nadam da odluka i vremenski okvir za odluku o statusu neće ugroziti rad Haškog suda”, istakla je ona, dodajući da je ta izjava „na ivici političke, ali da ne predstavlja mešanje u politiku”. (Tanjug)

Četvrta tehnička runda pregovora Srbije sa EU


Četvrta tehnička runda pregovora Srbije i Evropske unije o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biće održana danas i sutra u Beogradu. Pregovarački tim Vlade Srbije predvodiće potpredsednik Vlade i šef tima Božidar Đelić, a delegaciju EU šef Odeljenja za Srbiju u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje Tereza Sobjecki. Dve strane će pregovarati o tekstu Sporazuma koji se odnosi na trgovinske koncesije u oblasti poljoprivrede i industrije, zatim o rokovima za preduzimanje zaštitnih mera u trgovini između naše zemlje i EU, o državnim monopolima i javnim preduzećima, kao i o oblasti elektronskih komunikacija. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je u sredu, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, da će Srbija u septembru ili oktobru parafirati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. (RTS)

Prodi: Srbiji status kandidata


Romano Prodi se u pismu institucijama i članicama EU založio za što skoriji prijem Srbije u EU. Premijer Italije u pismu traži od članica i institucija Evropske unije sagledavanje mogućnosti za članstvo Srbije u EU, „u posebnom času njene istorije i istorije regiona”. Prodi kaže da je uveren da Srbiji, „od koje, kao središta Zapadnog Balkana, mnogo zavisi trajna normalizacija celog regiona”, treba dati status kandidata za članstvo u EU. Više zemalja EU istovremeno je tražilo da prethodno bude razjašnjeno šta će vlasti u Beogradu učiniti kako bi postigle punu saradnju s Haškim sudom i da potom bude razmatrana Prodijeva inicijativa. Veoma povoljno je u svim članicama i telima EU ocenjeno okončanje tehničkih pregovora o Sporazumu o pridruženju EU-Srbija, a sada se očekuje poseta haške tužiteljke Karle del Ponte Beogradu i, na temelju njenog izveštaja, ocena Evropske komisije da odmah može biti parafiran, a do kraja godine i potpisan taj sporazum. Zato, prema diplomatskim izvorima EU, šef italijanske diplomatije Masimo Dalema i nije pokrenuo to pitanje na nedavnom ministarskom sastanku EU u Portugalu.
Povoljno mišljenje o toj inicijativi Rima na zasedanju šefova diplomatija EU u Vijani du Kastelu izneo je evropski komesar Oli Ren, koji je ponovio da je puna saradnja Beograda sa sudom u Hagu uslov za dalju integracije Srbije u Evropu.
Prodi navodi da srpske vlasti moraju ispuniti bitnu obavezu pune saradnje s Haškim sudom. Primećuje se, takođe, da, kako je to rekla i Karla del Ponte, Beograd sada sasvim sarađuje s Haškim sudom. „A upravo proverom pravog stepena te saradnje i proverom političke rešenosti da se to ostvari moći ćemo da se pozabavimo tim pitanjem”, navodi se u Prodijevom pismu.
„Ako zaista želimo da Beogradu uputimo pravu poruku i na delu dokažemo da Srbiju smatramo strateškim partnerom u regionu i da nisu samo reči kad Srbiji kažemo da je vidimo kao članicu evropske porodice, onda sam ubeđen da je kucnuo čas da na dnevni red budu stavljeni i izgledi za članstvo Srbije u EU i postepeno ukidanje evropskih viza za srpske državljane”, naveo je Prodi.
On primećuje da liberalizaciji viza treba prići prvenstveno s političkog stanovišta, odnosno razjasniti da li je Srbija pretnja kad je reč o ilegalnoj imigraciji i masovnom prilivu njenih stanovnika u zemlje EU i zaključuje da, prema njemu, te opasnosti ne postoje. „U stvari, znamo da postojeći režim viznih ograničenja samo može podstaći ilegalnu imigraciju i druge nelegalne aktivnosti”, navodi Prodi.
Diplomate u Briselu misle da Prodi u suštini traži da se Srbiji omogući da, s obzirom na to da je dobrim privrednim rezultatima i sposobnošću svoje državne uprave i institucija dokazala kapacitet da sprovodi nužne evropske reforme, ubrzano krene ka statusu kandidata za članstvo u EU.
„Ja ni na koji način ne predlažem da se naši napori usredsrede na Beograd na štetu ostatka regiona, i svakako ne da se Srbija nagradi za ono što liči na verovatan ishod pregovora o Kosovu. Svi dobro znamo da bi prvo bila ozbiljna politička greška, a drugo sasvim nerealno”, kaže Prodi.

Koštunica: Italija shvata

Premijer Srbije Vojislav Koštunica, na pitanje da kaže kako gleda na inicijativu Prodija, prilikom posete Briselu je rekao da je Italija prijateljska zemlja koja bolje razume stanje u regionu i kosovski problem.
„Ne samo italijanske vlasti, već rekao bih i italijanska javnost i intelektualci shvataju šta Kosovo znači za stabilnost regiona, šta Kosovo znači za Srbe i Albance i mogućnost da žive zajedno”, rekao je Koštunica.
On je ocenio da su okončani tehnički pregovori sa EU veoma dobre vesti i da će se vlasti Srbije posvetiti sprovođenju obaveza prema EU, naglasivši da je Srbija vrlo jasno opredeljena za članstvo u EU. (B92, Beta)

Uskoro odluka o Sporazumu Srbije i EU?

Odluka o datumu parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Srbije i Evropske unije (EU) biće doneta 15. oktobra, pišu beogradske "Večernje novosti".

Kako taj list saznaje u Evropskoj komisiji u Briselu, odluka će biti doneta pošto glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte podnese izveštaj ministrima spoljnih poslova EU u Luksemburgu.

Sagovornici "Večernjih novosti" naveli su da "konačnu reč" o parafiranju i dalje ima komesar za proširenje Oli Ren, a tačan datum "inicijalnog potpisa" sporazuma zavisiće i od brzine tehničke procedure u Komitetu za zapadni Balkan Saveta EU.

Kako se dodaje, o terminu konačnog potpisivanja Sporazuma postoje razlike u stavovima Evropske komisije i Saveta EU.

"Prvi spominju januar i februar, a drugi april i maj. Komesar Ren je izdao naredjenje svim službama koje rade na neophodnoj proceduri za potpisivanje Sporazuma da maksimalno ubrzaju rad. Medutim, u zemljama članicama EU su uzdržani u prognozama o brzini potpisivanja Sporazuma", prenosi list.

Izvori "Večernjih novosti" tvrde da su u Briselu uvereni da procedura izmedju parafiranja sporazuma i njegovog potpisivanja neće "trpeti nikakve zastoje zbog nivoa saradnje sa Haškim tribunalom, ali da potpisa neće biti sve dok se (Ratko) Mladić ne nadje u Hagu ili Srbija ne dokaže da se on ne nalazi na njenoj teritoriji".

"Velika Britanija, Holandija, Belgija i Danska su jasno stavile do znanja da neće dati pristanak za potpisivanje Sporazuma bez Mladića u Hagu i da neće pristati na tzv. hrvatski scenario kada je Zagreb počeo pregovore o članstvu dok je (Ante) Gotovina još bio na slobodi", rekao je za "Večernje novosti" diplomata iz jedne od članica EU.

(Beta)