Evropa sve dalje
Svetlana CENIĆ
Đurđevdan. Slavi se. Naravno, neizbežno pitanje ko je bio privilegovan da bude pozvan na slavu kod Onog Koji Se Jedino Pita na njegovo „skromno“ imanjce i u tako visoko društvo. O tome će se pričati danima i svi će imati šta da kažu o tome šta su Velikom Vođi tada rekli, kada im je nazdravio, kada zapevao i pored koga su sedeli i koga videli. Hleba i igara. Većina bi samo hleba, a manjini je do igara.
5. maj Zbog praznika, pokasno mi je stigao primerak časopisa Economist. A bolje i da nije, čini mi se sada. Poštedela bih sebe još jednog nerviranja. Ugledah oglas Kancelarije Visokog predstavnika za BiH u kojem se traži pravni savetnik, a sve u cilju demokratizacije i prosperiteta napaćene mi otadžbine. Plata za budućeg savetnika prava sitnica! Skromnih 7.500 evrića mesečno plus troškovi. Za velike pare neko će opet da radi naš posao, deli lekcije i priča nam o nama samima. Naravno, razgovaraće sa našim demokratski izabranim predstavnicima koji će, takođe, za natprosečne plate da „sagaraju“ i „nose teret“ sviju nas. Pri tome će goroviti da je to samo zbog naroda, iz patriotskih pobuda i tome slično, sa obaveznom borom na čelu i namrštena lica.
A Evropa sve dalje...
6.majĐurđevdan. Slavi se. Naravno, neizbežno pitanje ko je bio privilegovan da bude pozvan na slavu kod Onog Koji Se Jedino Pita na njegovo „skromno“ imanjce i u tako visoko društvo. O tome će se pričati danima i svi će imati šta da kažu o tome šta su Velikom Vođi tada rekli, kada im je nazdravio, kada zapevao i pored koga su sedeli i koga videli. Hleba i igara. Većina bi samo hleba, a manjini je do igara. Najčešće i našim hlebom.
A Evropa sve dalje...
7. majŠtampa se i dalje bavi da li je Onaj Sa Grčem Na Licu upleten u šverc oružjem, a nakon bosanskohercegovačkih ratnih olimpijskih igara. Informacije, pa demanti, pa reagovanja, pa izjave, pa ko je sve bio s njim, pa ko je koliko uzeo...i tako redom. Da nam se nova kafanska tema i tako razvijemo priču ko je sve švercovao, kada i šta, te tako zaboravimo da su se preživeli čisto prošvercovali u život nekim čudom, a nakon davanja krvi za nazovi ideale i para za poratne igre.
A Evropa sve dalje...
8. majOsvanuo u Srbiji novi predsednik Parlamenta. Radikal. Dobila sam još nekoliko opklada protiv onih koji su uporno negirali takvu mogućnost i proglašavali me politčki naivnom. Ko je bio naivan, vidi se iz priloženog. Da li sam razočarana, pitaju me i oni koji treba opkladu da mi isplate. Nisam. Prvo, nagledala sam se više puta onih koji su od radikala postajali demokrate dolaskom na vlast, a i obratno. Drugo, sada ćemo znati na čemu smo. Ne mogu se više zatvarati oči i uporno govoriti da car nije go. Go je, a da li će se i u kakvo ruho obući, ostaje da se vidi. Nije dovoljno sebe proglasiti demokratom time što će se demokratija turiti partiji u naziv, a onda mesecima pokazivati kakva je demokratija na sceni, odnosno da nazovi demokrate ne mogu oko vlasti da se dogovore. Kada god demokratija nije mogla da se dogovori, u istoriji su nam se desavali radikali.
Naši mediji se bave novim visokim predstavnikom. Kažu za gospodina Lajčaka da je dobar poznavalac Balkana. Mi koji ga najbolje poznajemo i koji imamo staž od više decenija poznavanja istog, čekamo da nam poznavalac Balkana reši naše probleme i među nama i sa drugima.
A Evropa sve dalje...
9. maj Dan pobede nad fašizmom. Jesmo li ga zaista pobedili? Ne verujem. Promenio je oblik, reklo bi se mutirao, ali još je tu.
Oli Ren zabrinut zbog stanja u BiH. Mi izgleda nismo kad i dalje uporno tražimo razlike i ono što nas razdvaja umesto da se osvrnemo na sličnosti i ono što nas spaja.
Tek jedna crtica na dnu u novinama o prezentaciji izveštaja Svetske banke i jasnoj preporuci da se mora ojačati uloga Fiskalnog veća BiH, odnosno koordinacija i dogovoranje oko onog od čega se živi – para! Možda sam ja stvarno politički naivna, kako kažu moji kritičari. Ja i dalje mislim ili se zavaravam da je to od čega ćemo živeti ključ za rešavanje problema i kako ćemo živeti i jedni s drugima i sami sa sobom.
Dan Evrope. A nama Evropa sve dalje...
10. majKad već Evropu ne puštamo nama, krenula ja u Evropu. Večera i razgovor sa članovima Business & Environment Program, a u sklopu Kembridž univerziteta i pod pokroviteljstvom NJ.K.V. Princa Čarlsa. Kao i uvek kad se, kao retka sretnica sa vizom, zaputim put Evrope, pomislim isto: kako smo mali i sa koliko predrasuda svet nastupa prema nama, a koliko galamimo i mislimo da smo važni. Niko od nas može da bude amnestiran od krivice za ovo što smo i sami sebi uradili, a i dozvolili da nam se uradi.
A Evropa sve dalje...
11. majDa sam optimista jasno je, jer se spremam nazad otadžbini. Iz daljine se bolje vidi i sve ono što nam je lepo, a sakriveno je onim „ja tebi, ti meni“.
Tako blizu, a tako daleko...Evropi.