Još jedno nerešeno albansko pitanje

Još jedno nerešeno albansko pitanje

Slobodan KOSTIĆ

Dok je sva pažnja u poslednje vreme usmerena na pitanja budućeg statusa Kosova, neka zbivanja u Preševskoj dolini su ukazala da kosovsko pitanje nije jedino nerešeno albansko pitanje u regionu. Naime, u tom delu Srbije koji se graniči sa Kosovom jedna od albanskih partija otvoreno je zatražila da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju pravo na samoopredeljenje.
Mada se kasnije rukovodstvo stranke delimično ogradilo od ovakvih zahteva, bilo je jasno da to nije samo posledica nečijih prvoaprilskih šala, kako se u prvom trenutku govorilo. Albanci iz Preševske doline već odavno teže za nekom vrstom političke i teritorijalne autonomije, što je potvrdilo i usvajanje političke Platforme iza koje su stale sve albanske stranke. Da li rešavanje budućeg statusa Kosova otvara pitanje Preševske doline i na koji način se kosovska zbivanja odražavaju na jug Srbije i prilike u regionu, teme su i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju:
•Koordinator Saveta za bezbednost opštine Bujanovac Sevdail Hiseni
•Član Opštinskog veća Bujanovca Goran Tašković
•Profesor Političkih nauka i islamista Miroljub Jeftić
•Predsednik Skupštine opštine Preševo, inače lider Demokratske partije Albanaca, Ragmi Mustafa.
No pre nego što se napi sagovornici posvete ovoj temi, čujmo šta je zapravo ovih dana rekao predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi:
Predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi, u posebnom saopštenju je zatražio od zvaničnika Srbije i međunarodne zajednice da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju novi status, uz provođenje međunarodnog prava i standarda Evropske unije. Salihi je tražio da se u fazi definisanja budućeg statusa Kosova obezbedi pravni mehanizam koji će garantovati ostvarivanje etničkih prava Albanaca na području koje je u saopštenju nazvao „istočnim Kosovom“.
„Naša politička volja uvek je bila ujedinjenje sa Kosovom i za to smo se i izjasnili na referendumu koji je održan 1. i 2. marta 1992. godine. Mi imamo legitimno pravo na samoopredelenje i tražimo prisustvo mirovnih faktora na ovom prostoru, do konačnog rešenja problema“, naveo je Salihi.
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je rascepljenje albanske zemlje, a svi koji rade suprotno tome, imaće istorijsku odgovornost za nečuvanje nacionalne sloge i za nerealizovanje platforme Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.