LIBERALIZOVATI ZAKON O ORUŽJU!

LIBERALIZOVATI ZAKON O ORUŽJU!
MR ZORICA SUBOTIĆ PREDSEDNICA UPRAVNOG ODBORA NAOS

Mr Zorica Subotić


Piše Ivan ŽALAC

Prvi i najvažniji korak ove naše Asocijacije je predlog izmene zakona o oružju i municiji. Neophodna je liberalizacija zakonskih odredaba i treba ga uskladiti sa zemljama Evropske unije – ističe čelnica UO

U Srbiji je oružje oduvek predstavljalo važan deo nacionalnog prepoznavanja. Podneblje na kome se vekovima ratovalo, bilo je kao stvoreno da se u srpskom narodu stvori kult moćnih pištolja, revolvera i pušaka. Nažalost, nestručno rukovanje dugim i kratkim cevima, u poslednjih nekoliko godina odnelo je mnoge živote.

Vođeni primerom zemalja Evropske Unije, početkom ove godine oformljena je Nacionalna asocijacija za oružje Srbije (NAOS) u Beogradu. NAOS je nestranačka, neprofitabilna nevladina organizacija, sa osnovnim ciljem da objedini sve pravne subjekte i fizička lica koja legalno dolaze u kontakt sa oružjem kako bi udruženim naprima radili na stvaranju uslova za zaštitu sopstvenih prava i interesa.


TAKSAMA NIKAD KRAJA

Prodavci municije su u Srbiji, u vrlo nezavidnom položaju...
- Njima se određuje višestruki porez, po istoj osnovi. Prvo plaćaju carinu i sve takse koje sleduju, a onda na red dolazi transport. Međutim, tu nije kraj. Bez zvaničnog odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova, nije im dozvoljena prodaja oružja, a ni transport od aerodroma do radnje. Za sve to moraju da dodatno plaćaju razne takse. Jedan od najgorih primera je ovogodišnji novosadski sajam Lova i ribolova, gde su inostrani izlagači plaćali basnoslovnu carinsku ležarinu, a da pri tome nisu imali kome da se obrate za pomoć – otkriva čelnica UO NAOS

Zorica Subotić, predsednica Upravnog Odbora ove asocijacije, otkriva nam da je za kratko vreme, NAOS uspeo da pokrene ozbiljne i edukativne pojekte.

- U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Udruženjem psihologa, a po uzoru na američki NRA, napravili smo program za decu uzrasta od pet do jedanaest godina – naglašava Zorica Subotić, vodeći istraživač u Sektoru za naoružanje Vojnotehničkog instituta. - Pored ovog, tu su još akcije “Neću da budem žrtva”, “Žena na crti” i “Oružje i etika u Srbiji u 21. veku”. Naš prevahodni cilj je da edukujemo mlade, za koje je oružje nepoznato, a njihovi roditelji ga drže u kućama. Kako treba da se ponašaju u slučaju da ga pronađu ili vide nekog na ulici sa pištoljem u ruci. Kod nas se često dešavaju nesreće upravo u u ovom uzrastu.


PUNJENJE MUNICIJE

U celoj zapadnoj Evropi i zemljama u okruženju dozvoljeno je punjenje municije. Kod nas takva mogućnost Zakonom nije predviđena, a time su najviše pogođeni sportski strelaci, odnosno takmičari u IPSC. U ovom sportu, gde je u Srbiji oko 500 članova, velika je potreba za ogromnom količinom municije, što za nadmetanje što za trening. Zbog velike uštede i smanjenja troškova, IPSC klubovi predlažu Asocijaciji, da pokrene i ovo pitanje kako bi se dozvolilo punjenje municije.


Pored ovih važnih zadataka, članovi NAOS, nastoje da unaprede razvoj sportskog streljaštva, lova, kolekcionarstva oružja, kao i da u skladu sa zakonom pružaju stručnu pomoć organizacijama koje se bave fizičkim obezbeđenjem.

- Prvi i najvažniji korak je predlog izmene Zakona o oružju i municiji i ostalih zakona koji se odnose na oružje. Neophodna je liberalizacija zakonskih odredaba i pojednostavljenje procedure za dobijanje odobrenja za nabavku lovačkog i sportskog oružja. On mora da se uskladi sa zakonima koji su u Evropskim zemljama. Nedopustivo je da vazdušnu pušku ne može te da kupite bez dozovole i da vlasnici oružja ne mogu da poseduju više od 50 metaka. To bi bilo isto kao kada bi se vlasnicima motornih vozila ograničila kupovina benzina.



AUTOMOBILI OPASNIJI OD OROZA

Po najnovijim podacima u 2006. od 1. januara na saobraćajnicma u Srbiji, na čuvenom koridoru deset (hrvatska granica – Beograd, Beograd – Makedonska granica, Horgoš - Beograd i Niš - Dimitrovgrad), poginulo 64 osobe. Broj nastradalih od vatrenog oružja je neuporedivo manji.


Po rečima Zorice Subotić, velikom broju građana uskraćeno je pravo da se odbrani. Dok na jednoj strani svakodnevno naoružani kriminalci prete svojim nelegalnim “cevima”, legalnim vlasnicima zakonom je zabranjeno nošenje oružja za koje imaju uredne dozvole i redovno plaćaju porez državi.

- Zakon o oružju i municiji, koji je donet još 1998. godine zapravo je onemogućio da iako ste posednik oružja, zaštitite svoju kuću i porodicu. Moje ustavno pravo je da sažuvam svoj život i život svoje porodice. To pravo niko ne može da mi uskrati. Na Zakonu je da odluči da li sam u zatečenoj situaciji prekoračila nužnu odbranu. S jedne strane Zakon je vrlo restriktivan. Procedura za dobijanje dozvole je izuzetno stroga, vrše se detaljne provere i tu nema zamerki. Međutim, strog je i kada je reč o oduzimanju oružja. Vlasnici to znaju i zato su obazrivi. Nejasno su definisana prava kod Agencija za obezbeđenje. Nisu retki slučajevi da razbojnici i pored čuvara menjačnice ili banke, odnesu novac. Pa, vrlo prost odgovor: radnik ima pravo da nosi oružje, da obezbeđuje transport ali ne i da puca u razbojnike.


BROJKE GOVORE

Prema podacima koje Asocijacija ima u nekim članicama EU građani poseduju veliku količinu oružja. Francuska sa sa 35 miliona stanovnika ima 16 miliona registrovanih komada oružja ili 46 odsto, Nemačka na 85 miliona ima 27 miliona komada oružja tj 32 odsto, a u Srbiji na sedam i po miliona 1,13 miliona registrovanog oružja, što iznosi 15 odsto.

I na kraju iz beležnice srpske Asocijacije za oružje, jedan neobičan podatak.
- Statistika govori da je od ukupnog broja ubistava u Srbiji od vatrenog oružja, oko jedan i po procenat nanet oružjem koje je legalno zavedeno. Još jedan podatak za vaše čitaoce je interesantan. Od kada je oformljen Izrael još daleke 1948. godine, pa do danas manje je stradalo ljudi od svih ratova koji su bili na tom prostoru, nego u saobraćajnim nesrećama – zaključuje magistrar Zorica Subotić.