Na današnji dan - 18. mart
rts
1584. - Umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države jačao carsko samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Reforme je sprovodio grubo, zbog čega je dobio nadimak „Grozni”.
1780. - Rođen je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti 1860, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kome je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817.
1844. - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe „Velika petorica”. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Dela: opere „Sadko”, „Zlatni petao”, „Snjeguročka”, „Carska nevesta”, simfonijske kompozicije „Fantazija na srpske teme”, „Šeherezada”, „Španski kapričo”.
1858. - Rođen je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor s unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja. Motor je po njemu dobio ime.
1869. - Rođen je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je krajem 1938. kapitulantski Minhenski pakt s vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, što je Nemcima omogućilo da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.
1871. - Radnici Pariza počeli su prvu proletersku revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio francusko-pruski rat. Naoružani radnici, nazvani „komunari”, stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu, koja je u krvi ugušena krajem maja 1871.
1932. - Rođen je američki pisac Džon Hojer Apdajk, ironičan ali sumoran posmatrač američkih naravi. Pisac snažnog introspektivnog dara, prividno banalnim temama svedoči o moralnim situacijama modernog čoveka. Dela: romani „Beži, Zeko, beži”, „Kentaur”, „Sajam u ubožnici”, „Na farmi”, „Parovi”, „Zeka se vraća”, „Oženi me”, „Državni udar”, „Zeka je bogat”, „Veštice iz Istvika”, zbirke priča „Ista vrata”, „Golubje perje”, „Muzička škola”, „Problemi”, „Muzeji i žene”.
1948. - SSSR je iz Jugoslavije opozvao vojne stručnjake pod izgovorom da su „okruženi neprijateljstvom”, a sutradan i civilne, u pokušaju da se jugoslovensko rukovodstvo pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro, odnosno Moskva.
1956. - Umro je srpski pravoslavni teolog i besednik Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski od 1919. do 1944, prema mnogima najumniji srpski monah posle Svetog Save. Studirao je teologiju u Švajcarskoj i doktorirao je na univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su ga konfinirali u manastir Ljubostinja, a 1944. je zatočen u logor Dahau. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji [SAD]. Mošti su mu prenete u zavičaj 1991. Pisac je mnogobrojnih dela, među njima su i „Religija Njegoševa”, „Besede pod Gorom” te „Ohridski prolog”.
1962. - Potpisan je sporazum o prekidu vatre u Alžiru, čime je okončan osmogodišnji rat za nezavisnost te francuske kolonije.
1965. - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz vasionskog broda „Vashod 2” i postao prvi čovek koji je „šetao” kosmosom.
1965. - Umro je bivši egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski autoritet podlokala nesposobnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo i umro je u Rimu.
1980. - Umro je nemački filozof Erih From, koji je, oživljavajući humanističku tradiciju marksizma, pokušao da je primeni na sociološko-psihološke probleme. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda i analizirao uzroke ljudskog samootuđenja. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: „Bekstvo od slobode”, „Čovek za sebe”, „Zdravo društvo”, „Veština voleti”, „Zen-budizam i psihoanaliza”, „Anatomija ljudske destruktivnosti”, „Misija Zigmunda Frojda”, „Marksova koncepcija čoveka”, „Čovekovo srce”, „Bićete kao bogovi”.
1983. - Umro je bivši italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, jer su Italijani referendumom odabrali republiku, posle čega je morao da emigrira i umro je u Švajcarskoj.
Prijem 
