Na današnji dan - 14. mart

Na današnji dan - 14. mart
rts


1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera.

1820. - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi monarh ujedinjene Italije, nazvan „čestiti kralj”.

1879. - Rođen je nemački fizičar jevrejskog porekla Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i fašizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima.


1883. - Umro je nemački filozof jevrejskog porekla Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i istaknuti vođa zapadnoevropskog radničkog pokreta u 19. veku.

1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame „Smrt Uroša V”, „Kralj Vukašin”.

1908. - Rođen je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza Tita s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.

1914. - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska su uspostavile odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.

1932. - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banatskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima „Sveti pesak” i „Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama „Ispričano za proleća”, „Plavo nebo”, „Roždestvo tvoje”, „Psovke nežnosti”, „Garavi sokak”, „Koncert za 1001 bubanj”, „Kikinda”, pesme za decu „Plavi čuperak”, „Poslednja bajka”, „Nasmejani svet”, „Šašava knjiga”, „Prva ljubav”, „Svašta umem”, radio drame „Otužni marš”, „Povečerje”.

1938. - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, posle montiranog sudskog procesa u vreme staljinističkih čistki. Osuđen je na smrt pod izmišljenom optužbom za špijunažu kao „pripadnik trockističko-zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra”.

1932-Rođen Mika Antić
Rođen
je srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama
Miroslav Mika Antić. Objavio je više od 30 knjiga pesama, priča,
romana. Bio je omiljen pisac za decu, a poznata je njegova zbirka
pesama „Plavi čuperak“. Pored nje, i danas je omiljeno štivo koje deca
čitaju „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Garavi sokak“.

1932. - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav
Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo
kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio
je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doručak
s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo",
"Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001
bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka",
"Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio
drame "Otužni marš", "Povečerje".

Plavi čuperak



Plavi čuperak obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videćeš šta - kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo... pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš - a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.