Juče obeležene četiri godine od ubistva srpskog premijera
Kako bi Srbija izgledala da je Zoran Đinđić živ
"Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem", rekao je Zoran Đinđić komentarišući prvi pokušaj atentata na njega. Dvadesetak dana kasnije ubijen je u dvorištu zgrade Vlade, a sistem, kako je predvideo, nastavio je da funkcioniše. Samo daleko sporije i lošije nego što bi bilo da je on ostao na čelu države, slažu se sagovornici "Blica" koji su pokušali da odgovore na pitanje "Kako bi Srbija izgledala da je Zoran Đinđić živ?"
Većina onih koji su poznavali Đinđića i imali priliku da rade s njim, smatra da bi Srbija već pregovarala sa EU, da bi pitanje Haga bilo zatvoreno, a da uz našu zemlju, kada je reč o sudbini Kosova, ne bi stajala samo Rusija.
Prema mišljenju Vladimira Goatija, predsednika organizacije "Transparentnost Srbija", pokojni premijer ne bi dopustio da Srbija propusti voz evropskih integracija i verovatno bismo sada bili u istoj kompoziciji sa Bugarskom i Rumunijom.
- On ne bi krenuo 2004. godine sa obećanjem da Hag nije prioritet, pa da nam se to olupa o glavu. On je želeo da od Srbije napravi evropsku državu. Sigurno je da ne bi propustio nijedan od poteza neophodnih da Srbija dođe do vrata Evropske unije - kaže Goati.
Đinđić ne bi napravio greške koje će skupo koštati naredne dve generacije Srba.
- Danas nedostaje taj njegov osećaj da živimo u istorijskom vremenu, kada je Srbija na prekretnici. Mnogi su ga kritikovali da mnogo žuri, ali on je shvatao da Srbija ima mnogo toga da nadoknadi, jer se nalazi na začelju reda za ulazak u EU - zaključuje Goati.
Sa Đinđićem na čelu Srbija ne bi bila u ćorsokaku u kome se danas nalazi, kaže Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union".
- Đinđić je umeo da vidi dalje od prekosutra. Ono u šta nema sumnje jeste da bi Đinđić sigurno našao način da Skupština osudi ratne zločine, naročito onaj u Srebrenici - kaže Vodinelićeva.
I u pravu je. Sam Đinđić je jednom prilikom rekao: "Ne želim više da slušam da su Srbi pobili muslimane u Srebrenici. Želim da znam ko je odgovoran za to!"
Doneo bi novac i poslove
Da bi s njim na čelu sve bilo drugačije, slaže se i ekonomski ekspert Vladimir Gligorov.
- U trenutku kada je ubijen, Đinđić je bio bliži mogućnosti da se učvrsti na vlasti nego u bilo kom času posle pobune "crvenih beretki". Ne može se, naravno, znati da li bi pobedio na izborima, ali ako i ne bi, svakako ne bi moglo da dođe do restauracije, koju je omogućilo njegovo ubistvo. Mislim da je veoma verovatno da bi se Demokratska stranka i on vratili na vlast i da sada ne bismo morali da prisustvujemo svim ovim neprijatnostima bilo da je reč o pregovorima oko vlade, ili pregovorima oko Kosova. Takođe, ne bismo bili svedoci nespremnosti da se zemlja suoči sa presudom suda u Hagu o genocidu u Srebrenici - kaže Gligorov.
I po njemu, najvažnija razlika bi bila u odnosu Srbije sa EU, što bismo imali veoma značajne privredne rezultate, koji bi se merili milijardama i hiljadama zaposlenih ljudi.
- Srbija bi u ovom času pregovarala sa Unijom o članstvu. Ukoliko ti pregovori počnu 2009, to znači da će, tako posmatrano, ubistvo Đinđića koštati Srbiju zaostajanja od najmanje tri godine. Ukoliko se, na iskustvu drugih zemalja u tranziciji, to meri po prilivu stranih investicija u novu proizvodnju, a ne samo u kupovinu imovine, tu je verovatno reč o nekoliko milijardi evra i sasvim moguće i stotinak hiljada zaposlenih ljudi. O vizama i otvorenosti prema svetu, kao i prema budućnosti da i ne govorimo. Tolika je, ukratko rečeno, cena tog ubistva i još više politike koja se od tada vodi - zaključuje Gligorov.
Siniša Nikolić, šef kabineta Zorana Đinđića dok je bio na mestu gradonačelnika Beograda, a kasnije i njegov savetnik za urbani razvoj, smatra da bi mnoga pitanja koja su danas otvorena "bila zatvorena da je Zoran živ".
- Jedno od tih pitanja je svakako saradnja s Haškim tribunalom. Da je Đinđić živ, mi bismo danas tu saradnju okončali, ili bismo dokazali da ne možemo da izručimo optužene pred Tribunalom. Takođe, sigurno bi već bio potpisan sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, a Srbija bi bila zemlja kandidat za članstvo. Kad je reč o pitanju Kosova, naš plan bi bio drugačiji nego što je to sada, a na svojoj strani bismo imali još neke značajne saveznike osim Rusije. Pre svega mislim na Nemačku i Italiju - precizirao je Nikolić.
Bilo je problema, ali bilo je i kulture
Iako tih godina Zoranu Đinđiću kultura nije bila prioritet, situacija i u toj oblasti je daleko više obećavala nego danas.
"U datom trenutku je smatrao da ima važnijih stvari od kulture, kojima će se više i svesrdnije posvetiti. Razgovarao sam s njim o tome u nekoliko navrata. Danas se stalno sudaramo s pitanjem ko će i kakav će biti ministar kulture. Mislim da bi lakše bilo naći adekvatnog čoveka u društvenom miljeu koji bi postojao da je Đinđić živ - kaže reditelj Dejan Mijač, koji je konstatovao da, nažalost, kulture u Srbiji nema.
Po njemu, Zoran je bio čovek koji je u hodu učio, brzo uočavao i reagovao. Sagledavao je probleme i pre nego što se pojave i znao da smisli prečicu do rešenja.
- Znao je šta ko može da uradi i koliki je čiji doprinos. U tom smislu, da je poživeo, i kultura bi brzo došla na dnevni red - objašnjava Mijač i kaže:
I reditelj Goran Paskaljević je imao priliku da razgovara sa Đinđićem o kulturi u Srbiji.
- Kada sam se 2001. godine vratio u zemlju, razgovarao sam sa njim više puta o tome šta treba uraditi za srpsku kinematografiju. Bio je vrlo otvoren i, između ostalog, zainteresovan da studio "Avala filma" bude servis ne samo za naše nego i za strane producente. Nažalost, danas je taj studio okupirao "Pink" i "Grand prodakšn". Ali, nisu samo oni problem. Taj studio, primera radi, pruža veće mogućnosti nego "Bojana film" u Bugarskoj. A oni danas rade oko 15 američkih filmova godišnje, što im donosi prihod od 80 do 100 miliona dolara, da i ne pominjemo koliko je to dobro za njihove filmske radnike - priča Paskaljević.
Iako nije sklon razmišljanjima na temu "šta bi bilo kad bi bilo", Gorčin Stojanović kaže da je u Đinđićevo vreme bilo kulture.
- Bilo je i problema ali je, ponavljam, bilo kulture. Imalo se o čemu govoriti. Trenutna situacija je ispod svake kritike. Čovek jednostavno nema šta da kaže. U školi postoji ocena nedovoljan. Da bi se pričalo o tome šta je dobro a šta ne, mora biti barem dovoljan dva. Lično sam protiv takozvane kulturne politike. Postoji strategija, opšta strategija neke vlade koja se, između ostalog, oslanja na nešto što se zove kultura.
U odnosu na Kojadinovića, Lečić i njegovo vreme bili su "Perikleovo zlatno doba". Pri tom, to nije Lečićeva nego Kojadinovićeva zasluga. Neko sobom nosi prosperitet, napredak, kulturu, progres, a neko ne. Koštunica ne nosi, Đinđić je nosio. I to je tako - zaključio je Stojanović.
Srbija bi bila odlučnija
Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, tvrdi da bi brzina promena, da je Zoran Đinđić živ, bila sigurno mnogo intenzivnija nego što je to sada slučaj.
- Verujem da bi Đinđić sa svojim saradnicima kompletirao proces saradnje s Hagom, te da bi otuda naša situacija u približavanju EU i integracijama bila mnogo bolja. Mada, sa druge strane, ne verujem da bi na bilo koji način mogao znatno da promeni proces koji se odvija oko Kosova, ali bi i to bilo bolje. Ali ono što bi bilo sasvim drugačije jeste da bi ekonomija i Evropa bili mnogo više prisutni u svakodnevnoj političkoj akciji i u svakodnevnom životu. To je na neki način njemu bila opsesija - kaže ona.
Milan St. Protić, potpredsednik DHSS, kaže da je teško govoriti o tome kako bi zemlja izgledala danas da je Đinđić živ, ali je siguran da bi se "nastavio sukob između neomiloševićevskih i proreformskih snaga u okviru primarnog DOS-a".
- Sigurno da bi autentični proreformski blok bio u boljoj poziciji nego što je danas. Povod za ubistvo premijera Đinđića i jeste bio da se taj blok obezglavi - kaže Protić, dodajući da ne može da odgovori na pitanje da li bi i ukupno stanje u Srbiji bilo bolje, jer ne zna koja bi od dve pomenute struje bila na vlasti.
Ekipa "Blica"
Prijem 
