Na današnji dan - 10. mart
rts
1452. - Rođen je španski kralj Fernando II i V Katolički, čiji je dolazak na presto Aragonije 1479. označio početak istorije ujedinjene Španije.
1628. - Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksna sočiva, jednostavan mikroskop koji uveličava do 180 puta.
1772. - Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista.
1856. - Umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog”. U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana” napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije „Laža i paralaža”, „Pokondirena tikva”, „Zla žena”, „Tvrdica ili Kir-Janja”, „Rodoljupci”, zbirka pesama „Davorje”.
1861. - Umro je ukrajinski pisac i slikar Taras Grigorjevič Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, osnivač nove ukrajinske književnosti.
1862. - Vlada SAD izdala je prvi papirni novac.
1872. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.
1875. - Umro je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog i Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu „Radenik”. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove „Javnost” i „Glas Javnosti”, a 1875. „Oslobođenje”. Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima „Realni pravac u nauci i životu”, „Pevanje i mišljenje” i „Realnost” snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje je razradio u delu „Srbija na istoku”, najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.
1892. - Rođen je francuski kompozitor švajcarskog porekla Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske muzike.
1922. - Na Evropskoj ekonomskoj konferenciji u Đenovi zapadne sile su uslovile priznavanje SSSR isplatom 12 milijardi zlatnih franaka carskih državnih zajmova i štete zbog nacionalizacije stranih firmi posle Oktobarske revolucije. Šef sovjetske diplomatije Georgij Čičerin je predočio da su zapadne sile Sovjetskoj Rusiji nanele štetu vojnom intervencijom od 30 milijardi zlatnih franaka, pa je skup zapao u ćorsokak.
1940. - Umro je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, koji je zbog nepristajanja da se dodvorava vlastima i služi propagandi kao „inženjer duša” - što se za sovjetske umetnike podrazumevalo posle Oktobarske revolucije - bio u nemilosti čak i decenijama posle smrti.
1945. - Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29, u kojem je ubijeno oko 100.000 stanovnika japanske prestonice.
1948. - Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo - kako je zvanično saopšteno. Motivi tog čina nisu rasvetljeni, ali se znalo da nije bio naklonjen totalitarnom komunističkom režimu koji je preuzimao vlast.
1952. - Kubansku vladu zbacio je bivši predsednik Fulhensio Batista i potom je kao diktator vladao Kubom do 1959.
1968. - U feribotu koji se prevrnuo u luci novozelandskog grada Velington poginulo je najmanje 200 ljudi.
1969. - Džejms Erl Rej je pod optužbom za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968. osuđen na 99 godina robije. Kasnije je nezavisna istraga pokazala da je verodostojnost „dokaza” FBI veoma nepouzdana i da nije sasvim sigurno da je Rej atentator na Kinga.
1974. - Japanski poručnik Hiro Onade se, posle 29 godina skrivanja u džungli, predao filipinskim vlastima, objasnivši da nije dobio naređenje o povlačenju i da nije znao da je prestao rat SAD i Japana.
1982. - Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.
1985. - Umro je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, samo 13 meseci pošto je postao lider SSSR.
1990. - Britanskom novinaru Farzadu Bazoftu irački sud je, zbog navodne špijunaže, izrekao smrtnu kaznu izvršenu pet dana kasnije, uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela Bagdadu da mu poštedi život.
1993. - Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.
1995. - U eksploziji ispred jedne džamije u najvećem pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi terorista na ljude koji su pohitali u pomoć povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece.
1997. - Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.
Prijem 
