Anonimni holivudski cenzori
Kakva je atmosfera na Festu 07? To niko živ ne zna, čak ni organizatori, koji nas neprekidno zasipaju optimističkim podacima o velikoj poseti. Novinari (oko 400 akreditovanih) ne mogu ništa da provere, ni atmosferu u dvoranama, ni puls publike, pošto sa službenim propusnicama ulaze samo u čuvenu „pasarelu“ (ne bog zna kakav tehnički standard projekcije) i na podnevne konferencije za novinare, na kojima je beskrajno dosadno, pogađate zašto.
Film američkog dokumentariste Kirbija Dika „Film još nije cenzurisan“ pokušava da razgrne zavese na strogo čuvanim prostorima američke filmske cenzure, koju je u novom obliku preuredio dugogodišnji predsednik Američke filmske akademije Džek Valenti (od 1966. do 2005) sa čuvenim skraćenicama od kojih zavisi distribucija filma i prodor na veliko bioskopsko tržište. Desetak filmskih autora govori o svojim neprijatnim iskustvima sa „anonimnim cenzorskim telom“, potom filmski kritičari, od kojih su najugledniji Dejvid Ansen i Stiven Farber. Gledamo sporne delove filma (najčešće smetaju seksualne scene, pojavljivanje stidnih dlačica, dok nasilje prolazi u velikim količinama).
Prošaran šaljivim crtežima i animiranim doskočicama, ovaj film najveću zabavu donosi uvlačenjem u igru privatnih detektiva koji uspevaju da razgolite zidove holivudske tajnosti. Film ipak nije za bioskopsku mrežu, već za tv-prikazivanje, recimo na kablovskoj mreži „Diskaveri“.
Danski samozvani genije i otkrivač Dogme (tople vode) Lars fon Trir se posle „Dogvila“ i „Manderleja“, vratio u postojbinu i snimio produkcijski mali film, koji se odvija doslovno u nekoliko soba. „Šef nad šefovima“ je trebalo da bude komedija o uvaljivanju klimave firme nekakvom bogatom buzdovanu. Ali komedija očigledno nije žanr u kojem se Lars dobro snalazi. Dijalozi su nategnuti (premda je reč o valjanju i šibicarenju), glumci neuverlivi, a film u celini beskrajno banalan.