Sveti Georgije - Đurđic
Srpska pravoslavna crkva na dan 16. novembra praznuje Svetog Georgija. U narodu se praznik popularno zove Đurđic i za dane oko njega vezani su mnogi zanimljivi običaji. Recept za «starinsko jelo koje stomaku pomaže».
Ikona Svetog Georgija,
druga četvrtina 17. veka,
riznica Pećke Patrijaršije
Ovog dana crkva praznuje prenos moštiju Svetog Georgija, Svetog Đorđa, iz Nikomidije u grad Lidu koji se nalazi u Paletini odnosno Izraelu. Prenos je izvrđen po ličnoj želji svetitelja, koji je želeo da počiva u rodnom kraju i kod svojih najbližih.
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se MRATINCI ili VUČIJI DANI jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. On u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali. Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani "kriveljan", koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri.
U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao. Klao se ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.
Hercegovci su klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. U ove dane niko ne lovi vukove, jer bi to donelo veliku nesreću.
Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kad ga presretoše vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji upita seljaka da li slavi svetog Mratu. Seljak se uplaši i slaga da slavi. Vukovi se nato pokupiše i nestadoše. Čovek zaboravi na drva, otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu. Od te godine vuci ne zalaze u njegov tor.
U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Sanduci se zaklope i ne diraju, ne prede se vuna, ništa se ne pere. Krojači i obućari planduju i ne prihvataju se alata, a žene ne rade ručne radove. Srbi iz Bosne daju mlađariji pileće koske i upredenu vunicu sa svinjskom dlakom da to bace na vučije puteve i vučja mesta.
Stariji svet misli da ako Mratinci padnu u mlade dane, biće sigurno oštra zima. Ako je maglovito - zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana - zima će biti mrazovita i ljuta.
Novembar je prepun slava. Hvala Bogu što su ukinuli 29.novembar. Na slavama se morate služiti ali zato kod kuće odmarajte želudac. Evo recepta za jedno starinsko jelo, koje stomaku pomaže.
Krompir se oljušti i ceo obari. U posebnoj posudi izdinsta se sitno seckan praziluk, rendana šargarepa, jedan koren celera. Obareni krompir se stavi u vatrostalnu posudu, ranije u zemljanu tepsiju, a zatim se preko njega nalije dinstano povrće tako da se krompir ne vidi. Preko svega se stavi nekoliko kašika ajvara i doda biber po ukusu. Peče se u umereno zagrejanoj pećnici desetak minuta. Pre služenja može se dodati sitno seckan beli luk i peršun.
Dragomir Antonić, iz knjige „Običajnik u Srba“
Prijem 
