Devizne rezerve i kurs dinara stabilni
Nema opravdanja za rast cena
Građani moraju da budu svesni da svako zaduživanje u „egzotičnim valutama“ nosi sa sobom i veći valutni rizik. Dosadašnja kretanja kurseva nisu garancija za budućnost, jer je to kao u lotou, oni brojevi koji su najčešće izvučeni, ne znači da će biti ponovo - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, na konferenciji za štampu.
Komentarišući da će država subvencionisati i kredite indeksirane u švajcarskim francima, guverner je naglasio da odgovorna država ne bi trebalo da građane izlaže većem riziku, niti da forsira švajcarski franak.
- Sa stanovišta ekonomskih i političkih odnosa, kao i valute u kojoj se odvija trgovina, evro ima primat - osim ukoliko Srbija ne planira da uđe u monetarnu uniju sa Švajcarskom. Za poslednjih šest godina najbolje je prošao onaj koji se zadužio u dolarima. Iako je kamatna stopa bila viša, jedan dolar danas vredi manje nego što je vredeo 1. januara 2001. godine - naglašava guverner NBS.
On je upozorio na to da što pre treba formirati novu vladu, kako bi se znalo kakva će fiskalna i monetarna politika biti u narednom periodu.
- U ovakvim uslovima, u kojima Srbija nema vladu sa snagom predlaganja zakona, došlo je do povećanja nekih cena i poremećaja na tržištu, pa je inflacija u prva dva meseca bila 0,5 odsto, i to najviše zahvaljujući rastu cena komunalnih usluga. Stopa inflacije prošlog meseca iznosila je 0,1 odsto, što je za NBS bilo pozitivno iznenađenje - rekao je Jelašić.
Međutim, kako je ukazao guverner, dok cene koje se formiraju na tržištu opadaju, monopolske cene pod ingerencijom države rastu.
- Zbog jačanja dinara, cena struja u evrocentima povećala se za 10 odsto u poslednjih šest meseci. Cena nafte danas je niža nego pre godinu dana, a gas je poskupeo za 34,9 odsto. Ne postoji nikakvo ekonomsko opravdanje za dvocifren rast cena - upozorio je Jelašić.
Da nije bilo tih poskupljenja, inflacija bi bila na nuli. U poslednjem kvartalu prošle godine i u prva dva meseca 2007. godine porasle su zarade u javnom sektoru, što bi moglo da utiče na rast potrošnje i inflaciju.
Devizne rezerve NBS su stabilne, što omogućava da se 15. marta vrati poslednja, prevremena rata duga Međunarodnom monetarnom fondu.
Prijem 
