Na današnji dan - 3. mart

Na današnji dan - 3. mart
rts

1652. - Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, čije se stihovane tragedije odlikuju poetskim darom i snažnom tragikom, prožetom sentimentalnošću u slikanju ljudskih emocija. Dela: „Spasena Venecija”, „Siroče”, „Don Karlos”.

1703. - Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela [„Hukov zakon”].

1707. - Umro je mogulski car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije, koji je tom zemljom upravljao od 1658. do smrti. U ratu za naslednika trona 1657, kad je teško oboleo njegov otac, pobedio je brata Dara Šikoha i potom je prilikom krunisanja u Delhiju uzeo titulu „alamgira” [osvajač sveta]. Vladao je surovo i opravdao je titulu, jer je proširio Mogulsko carstvo više nego iko pre njega, ali ga je kobno oslabio iznutra, načinivši neprijatelje od hindu podanika u pokušaju da im nametne žestoku islamsku ortodoksiju.

1792. - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.

1847. - Rođen je američki filolog škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno je lične zavisnosti od gospodara i dobilo pravo da trguje, bavi se zanatima i svim poslovima u privredi.

1878. - U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede u nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.

1886. - Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije, tek oslobođene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska odbijena je i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.

1918. - U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Rusija je morala da prihvati teške teritorijalne ustupke i plati ratnu odštetu Nemačkoj od šest miliona zlatnih maraka, ali su krajem 1918. poništene klauzule tog silom nametnutog mira.

1924. - Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa i njegovu porodicu.

1931. - Pesma „Zastava posuta zvezdama” proglašena je himnom SAD.

1944. - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.

1980. - Vođa partije ZANU Robert Mugabe ubedljivo je dobio prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo formirao prvu većinsku crnačku vladu, ali je potom postepeno počeo da zavodi režim lične diktature.

1980. - Francuski predsednik Valeri Žiskar d Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.

1984. - Zemljotres na Kopaoniku pričinio je znatnu materijalnu štetu, ali ljudskih žrtava nije bilo.

1987. - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: „Čudo od čoveka”, „Momak iz Bruklina”, „Pesma se rodila”, „Tajni život Voltera Mitija”, „Revizor”, „Ludi podvig”.

1988. - Umro je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena, koji je temeljno produbio klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

1991. - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1993. - Umro je američki virusolog poreklom poljski Jevrejin Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa [zarazna dečja paraliza]. Tzv. Sejbinova vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno primenjena u SSSR-u. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju [SAD], potom predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

1996. - Arapski islamski terorista-samoubica je u autobusu u centru glavnog grada Izraela Jerusalimu usmrtio 18 i ranio deset ljudi.

1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13-godišnju vladavinu socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.

1997. - Putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab je u punoj brzini izleteo iz šina, usmrtivši najmanje 125 ljudi.

2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

Na današnji dan - 3. MART
RTS

1703. - Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela [Hukov zakon].

1707. - Umro je mogulski car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije, koji je tom zemljom upravljao od 1658. do smrti. Vladao je surovo i opravdao je titulu, jer je proširio Mogulsko carstvo više nego iko pre njega, ali ga je kobno oslabio iznutra, načinivši neprijatelje od hindu podanika u pokušaju da im nametne žestoku islamsku ortodoksiju.

1792. - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.

1847. - Rođen je američki pronalazač škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju gluvih.

1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno zavisnosti od gospodara, vezanosti za zemlju, i dobilo je pravo da trguje, bavi se zanatima i svim poslovima u privredi.

1878. - U San Stefanu [nedaleko od Carigrada] je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Osmanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj. Na najveći otpor je naišao u Srbiji, kojoj je trebalo da budu oduzete mnoge novooslobođene teritorije. Izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede u nacionalne okvire [osim Kneževine Bugarske pod suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija]. Srbiji su pripojene teritorije četiri okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički. Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost, a Bugarska je priznavala vrhovnu vlast Osmanskog sultana sve do 1908.

1886. - Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva prihvatio ustav iz 1888-me, da bi se ubrzo povukao sa vlasti, rezigniran radikalskom demagogijom naredne 1889.

1905. - Umro je srpski filozof Božidar Knežević. Veći deo života proveo je kao nastavnik po raznim mestima srpske provincije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo.

1918. - U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Rusija je morala da prihvati teške teritorijalne ustupke i plati ratnu odštetu Nemačkoj od šest miliona zlatnih maraka.

1924. - Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa [negdašnjeg sultana] i njegovu porodicu.

1931. - Pesma 'Zastava posuta zvezdama' proglašena je himnom SAD.

1944. - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

1974. - U do tada najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio ubrzo po poletanju s pariskog aerodroma 'Orli'.

1980. - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivo je dobio prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo formirao prvu većinsku crnačku vladu.

1980. - Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.

1984. - Zemljotres je na Kopaoniku pričinio znatnu materijalnu štetu, ali ljudskih žrtava nije bilo.

1987. - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci.

1988. - Umro je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena, koji je temeljno produbio klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom.

1991. - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

1993. - Umro je američki virusolog poreklom poljski Jevrejin Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa [dečja paraliza]. Vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju, potom predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

1996. - Arapski islamski terorista-samoubica je u autobusu u centru glavnog grada Izraela Jerusalimu usmrtio 18 ljudi.

1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.

1997. - Putnički voz u pakistanskom delu provincije Pendžab izleteo je u punoj brzini iz šina, usmrtivši najmanje 125 ljudi.

2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

2003. - Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Dragoljuba Mićunovića za predsednika Skupštine novoformirane državne zajednice.

2004. - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

2005. - Američki avanturista Stiv Fosit postao je prvi čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih 37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi Kanzas.

2007. - Američki snage su u iračkoj zapadnoj provinciji Anbar ubile 39 pobunjenika.

1878. - U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom
Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji
pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko
Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je
izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj,
Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći
otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim
mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku
svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a
Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.