U Južnoj Osetiji održan referendum o nezavisnosti
Dragan ŠTAVLJANIN
U Južnoj Osetiji, jednoj od separatističkih republika u Gruziji, danas je održan referendum o statusu. Međunarodna zajednica je saopštila da zahtev Južne Osetije za nezavisnošću nije osnovan i da neće priznati rezultate kao i u slučaju sličnog izjašnjavanja u Pridnjestrovlju u Moldaviji pre mesec dana. Rusija ponavlja povodom ovog, kao i kosovskog pitanja, da rešenje treba da bude univerzalno, odnosno primenjivo na sve slične konflikte širom sveta.
U gruzijskoj nepriznatoj republici Južnoj Osetiji danas je održan referendum o nezavisnosti i izborima za predsednika republike, koji Tbilisi smatra nelegitimnim. Prema podacima lokalne izborne komisije, sat pre zatvaranja biračkih mesta, u mestima koje su pod kontrolom osetijskih vlasti, glasalo je više od 90 odsto birača. Time je ispunjen cenzus od 50 odsto birača, pa se po zakonima nepriznate republike može smatrati da su izbori i referendum uspeli.
* * * * *
Na referendumu o statusu Južne Osetije u januaru 1992. godine 98 odsto stanovnika ove oblasti je glasalo za nezavisnost. Zato se postavlja pitanje zašto je nužno izjašnjavanje o istom pitanju 14 godina kasnije.
Lider ove oblasti Eduard Kokoiti, koji će se istoga dana ponovo nadmedati i za predsednika, kaže da treba pružiti priliku i mladima da iskažu svoj stav:
"Stigle su nove generacije. Onima koji su imali svega 3-4 godine u vreme prvog referenduma treba pružiti priliku da se izjasne o budućnosti svoga naroda. Jednostavno želimo da demonstriramo našu volju. To je najviša forma demokratije, odgovor naroda Južne Osetije prema agresinvoj politici gruzijske vlade i duplim standardima koje prema nama primenjuje Zapad."
Ron Riv (Reeve), šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Gruziji, smatra da je referendum u Južnoj Osetiji u tesnoj vezi sa sličnim težnjama za nezavisnošću:
"To se pre svega odnosu na Kosovo, jer Rusija insistira na 'univerzalnosti' ovog slučaja."
Šef Kremlja Vladimir Putin je nedavno izjavio da će rešenje za Kosovo stvoriti presedan koji bi mogao biti primenjen i na ostale konflikte širom sveta. On je upozorio da će njegova zemlja uložiti veto u Savetu bezbednosti ukoliko ne bude zadovoljna solucijom za Kosovo. Rusija će po svoj prilici tražiti ustupke Zapada oko Nagorno Karabaha, Pridnejstrovlja i druge separatističke republike u Gruziji, Abkhazije. Švedski analitičar Svante Kornel (Cornell) smatra da predstojeći referendum treba posmatrati i u svetlu nedavnih sukoba Rusije i Gruzije povodom hapšenja pa oslobadjanja četvorice ruskih oficira u Tbilisiju pod optužbom za špijunažu.
Zanimljivo je da na referendumu mogu da glasaju samo građani koji poseduju pasoš Južne Osetije. S obzirom da većina njih ima ruske dokumente, oko 40.000 lica je u međuvremenu dobilo i pasoš Južne Osetije, s tim što će moći da zadrži oba. Istovremeno, Gruzijci, koji čine 30-40 odsto od ukupno 70.000 stanovnika ove oblasti, moraju da se odreknu svog državljanstva da bi glasali. I dok gruzijske vlasti saopštavaju da je predstojeći referendum bez ikakvog legitimiteta, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ističe da je pravo na samoopredeljenje deo medjunarodnog pravnog sistema.
Analitičar Svante Kornel, međutim, smatra da Moskva verovatno neće priznati nezavisnost Južne Osetije, imajući u vidu i slične zahteve pojedinih regija na svojoj teritoriji, kao što je Čečenija:
"Rusija će da zapreti da će priznati Južnu Osetiju, ali ustvari to joj služi kao poluga za pritisak na Gruziju. Rusija u stvari ne bi imala koristi od priznavanja ove regije. Njoj najviše odgovara status kvo, tačnije postojanje nepriznate teritorije koja u priličnoj meri zavisi od Moskve da bi opstala."
Vlasti u Južnoj Osetiji za to vreme ističu da je njihov krajnji cilj ujedinjenje sa Severnom Osetijom, koja se nalazi u Rusiji. Lider ove oblasti Eduard Kokoiti:
"Za sada, želimo samo da dobijemo nezavisnost. Naravno, naš cilj je ujedinjenje, što je san svakog Osetijca, i na jugu i severu."
Južnoosetijci su potomci drevnih azijskih plemena i govore jezik nalik na Farsi, imaju tradicionalno prisne odnose sa Rusijom, ali nisu etnički bliski. Nakon prisajedinjena Gruzije Sovjetskom Savezu 1921. godine, Južna Osetija je imala neku vrstu autonomije. Sa proglašenjem nezavisnosti Gruzije 1991. godine, izbio je građanski rat zbog namere vlasti u Tbilisiju da uvedu gruzijski jezik kao jedini zvanični, nasuprot ruskom koji se koristi u Južnoj Osetiji. Posle sukoba u kome je 1.000 ljudi ubijeno a izbeglo između 60.000 i 100.000, uspostavljeno je primirje koje nadgledaju zajedničke osetijske, ruske i gruzijske snage.
Prijem 
