Princ traži uspostavu kraljevine Srbije
Slobodan KOSTIĆ
Sin poslednjeg jugoslavenskog kralja, Petra II, Aleksandar Karađorđević zatražio je danas tokom obraćanja javnosti u Belom dvoru u Beogradu da Srbija bude uspostavljena kao kraljevina, apelirajući na okončanje svađa, podela i sukoba u toj zemlji i otvaranje demokratske debate o ovom pitanju. Za uspostavu Kraljevine Srbije, nakon ishoda crnogorskog referenduma založio se i ćelnik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
Od kada je početkom devedesetih princ Aleksandar Karađorđević, inače sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II, prvi put posetio Srbiju, pojedine stranke ili udruženja građana pokretale su u različitim prilikama inicijative da ova zemlje postane parlamentarna monarhija. Sam Karađorđević, kome je nakon smene režima Slobodana Miloševića omogućeno da se useli u zgradu Belog dvora na Dedinju, nikada se nije odrekao pretenzija za presto. Poziv da Srbija postane Kraljevina, Karađorđević je ponovio i nakon što su se građani Crne Gore odlučili za život u samostalnoj državi:
„Tužan sam zbog toga. Želim našoj crnogorskoj braći demokratiju, prosperitet i sreću. Crnogorci su naša braća i sestre, živeli mi u jednoj ili u dve države. Tako je bilo i biće zauvek. Sada je vreme da se mi Srbi potpuno posvetimo našoj Srbiji. Previše je krvi proliveno i snage utrošeno u 20. pa čak i u 21. veku, sa malo dobrih rezultata. Ne smemo da gubimo dragoceno vreme. Došao je pravi trenutak da Srbi urede Srbiju po svojoj meri, a ta mera je Kraljevina Srbija. Snažno verujem u ustavnu monarhiju Srbiju.“
Promenu republikanskog opredeljenja zagovarao je, nakon što su saopšteni rezultati crnogorskog referenduma, jedino predsednik Srpskog pokreta obnove, inače ministar spoljnih poslova državne zajednice, Vuk Drašković:
„To je moj stav kao predsednik Srpskog pokreta obnove. Mi na tom opredeljenju insistiramo u svom programu od našeg osnivanja. Ništa se tu nije promenilo.“
Ostale partije vladajuće koalicije u Srbije, a pre svega Demokratska stranka Srbije, u ovom trenutku ne razmatraju ozbiljno mogućnost da se otvori rasprava o eventualnom uvođenju monarhije u Srbiji. Funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula:
„Koliko mi je poznato, samo jedna stranka – SPO – ima tu ideju u svom programu i programski se zalaže za to. Ostale stranke su republikanske orijentacije i u njima su monarhisti u manjini.“
Na sličan način razmišlja i portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović, tako da je republikansko opredeljenje jedna od retkih dodirnih tačaka vlasti i opozicije u Srbiji:
„Uz svo poštovanje prema tradiciji, prema monarhiji i prema dinastiji, ja verujem da većina građana Srbije ipak uzima i drži to opredeljenje koje je republikansko i koje je zasnovano na tome da građane predstavljaju oni ljudi koji su izabrani na demokratskim i na parlamentarnim izborima na svim nivoima.“
Takvo opredeljenje građana Srbije potvrdila su i sva dosadašnja ispitivanja javnog mnjenja. Istraživač Strategic marketinga Svetlana Logar primećuje da je monarhiju u poslednje vreme podržavalo svega sedam procenata građana, sa daljom tendencijom pada broja zagovornika uspostavljanja Srbije kao kraljevine:
„Prelazak na monarhiju zaista ne vidim da bi doneo nešto što bi bilo progresivno. Mislim da za to nije trenutak, pogotovo u ovim okolnostima kada imamo jako mnogo i nacionalizma i klerikalizma i mnogih drugih regresivnih ili konzervativnih ideja u ovom društvu.“
Prijem 
