Ако пропадне евро, Балкан не улази у ЕУ

Ако пропадне евро, Балкан не улази у ЕУ

28. мај 2012.
joschka fischer 540x304 Ако пропадне евро, Балкан не улази у ЕУ

Берлин – Немачка не сме трећи пут у сто година да разбије Европу, тиме што би, „иако сад у најбољој намери да очува европску интеграцију“, срушила евро, а тиме би и врата ЕУ за улазак Балкана била залупљена – изјавио је за италијански лист „Коријере дела сера“ бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер, који је нагласио да је „евро политички пројекат“, и тиме одговорио на питање зашто Грчка не би могла „на уређен начин“ да иступи из зоне евра.

- Евро је требало да буде снага политичке интеграције, што је била темељна замисао – додао је он.

Фишер, сада челник фирме за стратегијске консултације „Јошка Фишер енд компани“ подвукао је да ништа не може јамчити да излазак Грчке из зоне евра не би изазвао пад поверења, јуриш на банке у Шпанији, Италији и вероватно у Француској – дакле финансијску лавину која би покопала евро.

- А потом, шта мислите да би Грци учинили, пошто би били изван евра? – запитао је Фишер, и оценио да би Грчка „потражила друге партнере, као што је то рецимо Русија, која је на то већ спремна и нико о томе не говори“.

- Тад бисмо рекли збогом и проширивању ЕУ на југоисточну Европу, европској интеграцији Балкана би био крај. То је лудост – сматра Фишер.

Он је предочио да „без обзира на различита поимања тога да ли Турска припада Европи, нема ни најмање сумње да је Балкан, подручје бременито нестабилношћу, део Европе, „а да се и не говори о томе да би Грчка избачена из евра све гурнула у расуло“.

- Немачка је у два маха у 20. веку војним средствима разрушила саму себе и европски поредак, а затим је убедила Запад да је из свега извукла ваљане поуке – примећује Фишер и додаје да су Немци „тек потпуним прихватањем Европе придобили сагласност за своје уједињење“.

- Била би то трагична иронија ако би уједињењена Немачка, мирним средствима и с најбољим намерама, изазвала распад европског поретка по трећи пут, а опасност је управо то – оцењује Фишер.

Фишер сматра да би управо у случају тежих невоља за евро и немачка привреда претрпела тешке ударце и залаже се за то да и Берлин прихвати да се већим делом дугови оних презадужених чланица еврозоне „европеизују“, односно да се, чему се опире канцеларка Меркел, уведу европске обвезнице које би издавала Европска централна банка и чиме би цела зона евра јамчила за способност враћања дугова.

Фишер тражи јединствену пореско-буџетску политику и економску владу еврозоне, што би све водило снажнијем политичком уједињењу ЕУ.

Немачка би тад с правом захтевала темељите структуралне реформе у „слабијим“ чланицама еврозоне, с циљем да и њихове привреде постану конкрентне, а државе делотворније.

„Кључно је то да Немачка својом економском моћи и средствима мора јамчити за опстанак еврозоне“, каже Фишер и додаје да ће тада цела еврозона моћи да се одупре притисцима финансијског спекулативног тржишта.

Он указује да је „за Европу стање веома озбиљно“ и јако је сумњичав да нешто озбиљно може да се преокрене, јер не види снаге и вође у Европи, који би били у стању да предузму нужне кораке, „без којих прети опасност да буде уништен чудесни подухват два поколења Европљана“.

- Брине ме јако што садашња стратегија очигледно не делује, она штавише ради против демократије, као што то показују резултати избора у Грчкој, Француској, па и Италији – оцењује Фишер.

Он додаје да та стратегија иде супротно стварности, будући да се зна да је искуство из кризе 1929, дефлационе политике у Америци и Вајмарској Немачкој канцелара Брунига, показало да „стезање каиша у време кризе води право у депресију“, пад производње и економског раста.

Бивши немачки министар сматра да је немачка кацеларка Ангела Меркел „кратковида, јер ако падне евро, сви ће бити губитници“.

Он оцењује да „канцеларка Меркел само мисли на идуће изборе, што је кратковида рачуница, јер је она на унутрашњем плану веома ослабљена, а Меркел је јака само ако је немачка привреда јака“.

Европа је сад, упозорава Фишер, „на ивици амбиса“ јер ће, ако евро падне, доћи до поновног затварања европских земаља у своје границе, што би довело до драматичне светске економске кризе, „а то је нешто што наше поколење није доживело“. Фишер сматра да Европа, бар еврозона, мора ићи ка некој врсти федерације и указује на пример Америке из 1871, кад је први амерички министар финансија Александер Хамилтон „федерализовао“ дугове савезних држава, које су банкротирале због побуне и рата с Енглезима.

- Да није тога било, млада америчка конфедерације би пропала – истиче Фишер.