Da li to predstavlja samo incident ili je “hitac upozorenja

Da li to predstavlja samo incident ili je “hitac upozorenja” srpskoj Vladi


9. maj 2013.
Aleksandar Pavić - Da li to predstavlja samo incident ili je “hitac upozorenja” srpskoj Vladi




Ima ih koji tvrde da vesti iz Srbije jednostavno nisu prioritetne za
rusku javnost, i da se precenjuje “težina” srpskog pitanja i
srpsko-ruskih odnosa uopšte u ruskoj javnoj svesti. Uzmimo da u ovoj
tvrdnji čak i ima neke istine. No, ako je tako, kako onda tumačiti
činjenicu da je jedno obično saopštenje za javnost, i to od strane jedne
srpske vanparlamentarne stranke, odnosno pokreta, objavljeno na udarnim
zvaničnim medijima u Rusiji i okruženju?

Upravo se to desilo 7. maja
sa saopštenjem pokreta Dveri.[1] Realno gledano – a “realizam” je
trenutno u modi u beogradskim “naprednim” krugovima – moglo bi se
slobodno zaključiti da ovo objavljivanje ima manje veze sa trenutnom
političkom težinom samih Dveri a više sa sadržajem samog saopštenja.

U njemu se beogradske vlasti optužuju za konstantno protivustavno
delovanje, koje je kulminiralo usvajanjem “izdajničkog briselskog
sporazuma”.

Vlada Srbije se optužuje da “na sve načine nastoji da napravi podelu
među Srbima na Kosovu i Metohiji”, kako bi se omogućila primena
navedenog “sporazuma”, kao i podelu između Srba na KiM i onih u ostatku
Srbije.

Vlast kosmetske Srbe pokušava da predstavi kao neku vrstu poslednje
barijere koja leži između Srbije i meda i mleka koji joj se smeše čim
pristane da se odrekne svoje istorijske pokrajine i duhovnog središta,
srca svog identiteta.

Još zanimljivije, u saopštenju se predlaže “da se u posredovanje
između Vlade Srbije i Srba na KiM uključi Ruska Federacija”, kao i “kraj
posredovanja EU oko KiM i povratak teme KiM u Savet bezbednosti UN, gde
će posrednička uloga Ruske Federacije postati ključna”.

Sa svoje strane, najvažnija ruska državna agencija, RIA Novosti, u
naslovu svog izveštaja naglasak daje upravo pozivu Rusiji da “posreduje u
dijalogu kosovskih Srba i Srbije”.[2] Informaciona agencija Novosti
Moldova je malo modifikovala naslov: “Srpski patrioti pozvali RF da bude
posrednik u dijalogu Beograda sa Srbima sa Kosova”.[3] Isti naslov se
može naći i u izveštaju agencije koja pokriva Zajednicu nezavisnih država, baltičke države i Gruziju,[4] kao i izveštaju agencije koja pokriva Ukrajinu.[5]

O nekakvoj slučajnosti ovde ne može biti ni govora. Stoga je sada na
trenutnim beogradskim vlastima da protumače šta se zapravo dešava. Da li
ova intrigantna aktivnost ruskih državnih medija predstavlja prvi
ozbiljniji znak ruskog nezadovoljstva aktuelnom politikom Beograda?

Ako je odgovor pozitivan, da li se to nezadovoljstvo odnosi na
parafiranje tzv. briselskog sporazuma, kojim se ne samo potkopava srpska
državnost već i dugogodišnja principijelna pozicija Rusije po pitanju
statusa Kosova i Metohije, i njena dosledna podrška teritorijalnoj
celovitosti Srbije?





Da li se nezadovoljstvo (takođe) odnosi na najnovije “simpatične”
igre “srpske” Ministarke za energetiku, vezane za Srbijagas i njegovo
“restruktuiranje” koje, prizivanjem Trećeg energetskog paketa EU – sve u
ime “evrointegracija” – neminovno zadire u sam projekat Južni tok?

Da li se, u tom kontekstu, u određenim ruskim vladajućim krugovima
još bolje pamte i neki raniji “čudni” potezi sadašnjih vlasti, kao što
je, npr. glasanje Srbije u Generalnoj skupštini UN – nasuprot Rusije i
Kine – za rezoluciju kojom se osuđuje sirijski predsednik Bašar Asad?

Ili, pak, glasanje Srbije za rezoluciju Parlamentarne skupštine
OEBS-a, kojom se osuđuje “neprimerena reakcija” ruskog rukovodstva u
slučaju grupe “Pusi rajot”?[6] I, naravno, nije van pameti zamisliti da
bar deo zvanične Rusije nije prezadovoljan činjenicom da je paraf na
briselsku izdaju došao samo nekoliko dana posle zvanične posete Ivice
Dačića Rusiji i, pogotovo, sastanka sa ruskim predsednikom Putinom,
posle kog je lično Dačić izjavio kako “Srbija više neće biti sama na
međunarodnoj sceni kada je reč o Kosovu i Metohiji”, čime se naravno
želelo implicirati da će se u daljim pregovorima po pitanju KiM računati
na rusku podršku.

S ozbirom da je, samo desetak dana kasnije došlo do pogubnog
briselskog parafa, mnogi spoljni posmatrači bi mogli lako da dođu do
zaključka da se to desilo upravo uz podršku Rusije.

No, jasno je da bi zvanična Moskva već javno i jasno podržala taj
sporazum da je to slučaj. To se, međutim, nije desilo, tako nije
nemoguće da bar neki zvaničnici u Kremlju smatraju da je tradicionalna
ruska otvorenost prema Srbiji – bez obzira ko je zastupa – ovog puta zloupotrebljena, a Rusija prikazana u negativnom i neistinitom svetlu.

Ne može se ne primetiti da ovo objavljivanje takođe može dati nešto
materijala za razmišljanje i predstavnicima drugih opozicionih stranaka
nacionalne orijentacije. Da li neki ruski krugovi smatraju da je vreme
da se srpska nacionalna scena “osveži”? Ili je to, možda, i neka vrsta
ohrabrenja političkoj grupaciji koja se u poslednje vreme najglasnije
zauzima za stvaranje jedinstvenog “patriotskog fronta”? Ostaje nam da
zasad samo nagađamo.

No, čini se da su ipak vlasti u Srbiji te koje bi verovatno trebalo
najpre da se zamisle. Da se zapitaju kako se to desilo da zahtev jedne
vanparlamentarne grupacije iz Srbije naiđe na tako snažan zvanični odjek
u Rusiji, i da li to predstavlja samo incident, “hitac upozorenja” ili,
možda, prvi znak promene ruskog stava prema njima.

Možda će naredni dani doneti neka razjašnjenja po tom pitanju. A
možda će zvanični Beograd ostati u nedoumicama sve do dana kada dvojac
Vučić-Nikolić sleti u Moskvu 21. maja da bi se našao, u nešto
“intimnijem” ambijentu, oči u oči sa ruskim državnim vrhom.