Bolesti jetre – Hrana kao vaš saveznik

Bolesti jetre – Hrana kao vaš saveznik


7. april 2013.Bolesti jetre, najveće žlezde u
ljudskom organizmu koja ima ključnu ulogu u metabolizmu hrane i u
procesu detoksikacije, nisu retke ni bezazlene, jer zbog nespecifičnih
simptoma ostaju dugo neprepoznate.

Jedna od važnijih terapeutskih metoda je dijetoterapija. Neophodno je
koristiti hranu koja neće dodatno da optereti bolesnu jetru. Na taj
način će se pomoći da se njene funkcije održe na zadovoljavajućem nivou.

Pravilan odnos osnovnih hranljivih materija u svakodnevnoj ishrani nije lek već samo pomoć da se poremećene jetrene funkcije održe barem na minimalnom potrebnom nivou.

U suprotnom razviće se brojni poremećaji kao što su nagomilavanje
tečnosti u trbušnoj duplji i potkožnom tkivu (otok potkolenice),
poremećaji svesti, sklonost ka krvarenju, smanjen rad bubrega, poremećaj
hormona i posledični poremećaj seksualnih funkcija (impotencija) i još
mnogi drugi. Hrana ne leči ali upotreba neadekvatne hrane i napitaka
može znatno da pogorša osnovnu bolest jetre.

Osobama sa akutnim i sa hroničnim bolestima jetre
aposolutno su zabranjena: bilo kakva alkoholna pića uključujući i pivo,
veštačka bezalkoholna pića, hrana pržena u ulju ili masti, hrana iz
konzerve kao i namirnice koje sadrže konzervanse, razni narodni lekovi, a
pre svega trave i čajevi.

Među osnovnim preporukama za ishranu pacijenata sa bolesnom jetrom je
i ta da hrana uvek mora da bude sveže pripremljena, ne sme da se jede
dok je vruća, i mora da bude dobro usitnjena i sažvakana – objašnjava
profesor dr Branko Brmbolić, načelnik Odeljenja hepatitisa 1, Klinike za
infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije.

- Pacijentima je dozvoljeno do 0,5 g soli dnevno.
Hranu ne treba soliti tokom pripreme, već minimalnu količinu treba
dodati tek kada se hrana servira. Namirnice koje se serviraju mogu da se
pripremaju kuvanjem ili barenjem, dinstanjem, pečenjem u rerni sa ili
bez folije, na roštilju, ražnju ili u pekarskoj peći.

Zabranjeno je prženje u ulju ili masti, kao i presna mesa (tartar
biftek, suši i slično), a treba izbegavati ili samo u minimalnim
količinama koristiti ljute začine kao što su biber, senf, čili ili
paprika.



- Od začina dozvoljeni su celer, limun, kim, origano,lorber, vlašac, domaći neslani kečap, vanila, cimet
– kaže dr Brmbolić. – Od namirnica dozvoljene su sve vrste živinskog
mesa, jagnjetina, ovčetina, jaretina, teletina, govedina, divljač,
konjetina, domaće zanatske viršle, bela i plava morska riba.

U umerenim količinama (oko 100 do 200 g dnevno i ne u jednom obroku)
mogu da se uzimaju i mleko, jogurt, kiselo mleko, mladi sir. „Zeleno
svetlo“ ovi pacijneti imaju i za sve vrste voća, svežeg ili obrađenog
(slatka, džemovi, kompoti), a koštunjavo voće kao što su bademi,
lešnici, orasi treba uzimati umereno.

Dijeta odobrava i sve vrste svežeg i termički
obrađenog povrća uključujući i u jelu kuvane ili dinstane, nemasna i
kisela testa od svih vrsta brašna, i pirinač. Pored obične, može da se
uzima i gazirana voda, blagi čajevi u ograničenim količinama, kao i
bistri ili mutni prirodni sokovi.

Takođe, na jelovnik mogu da se uvrste i do dva
kuvana jaja dnevno, margarin, maslinovo, suncokretovo, kukuruzno i
bundevino ulje, kao prelivi za salatu ili u kuvanom jelu, ili kao preliv
za mesa, ali posle termičke obrade. Od grickalica mogu da se jedu
neslani kikiriki i slatkiši koji ne sadrže dosta butera i jaja.

- Zabranjena su masna mesa (svinjsko), slanina,
čvarci, suhomesnati proizvodi uključujući i industrijske, kao što su
salama, parizeri, kobasice, safalade – ističe naš sagovornik.

- Na listi nepoželjnih su i masni stari prevreli sirevi (beli i žuti), pavlaka, mileram, kajmak, maslac-puter.
Ne preporučuju se ni presan beli i crni luk (mladi i stari), zimnica
(kisela paprika i krastavci, ajvar, pinđur i sl.), kao ni peciva, masna
testa (bureci i razne druge pite), testa sa puno praška za pecivo,
zelene i crne masline – upozorava profesor Brmbolić.


Dnevno do 60 grama masti

Za sve bolesti jetre zajedničke su sledeće preporuke:

- Najviše kalorija treba obezbediti iz ugljenih hidrata, kao što su žitarice, voće, povrće i med

- Dobar izvor belančevina su nemasna mesa, posni sveži sir, obrano mleko, jaja i riba

- Količinu masti treba ograničiti na 40-60 g dnevno, a najbolje su biljne masnoće, na primer maslinovo ulje

- Povrće i voće može da se jede sirovo ili kuvano, a salata može da
se priprema sa nekoliko kapi maslinovog ulja i limunovim sokom

- Hranu treba soliti umereno, a u slučaju pojave edema i nagomilavanja tečnosti u trbušnoj šupljini propisuje se neslana dijeta.

- Ne preporučuje se pripremanje jela sa zaprškom, roštilja, prženje i prelivanje jela toplom, kuvanom ili prženom masnoćom

- Hranu treba uzimati u češćim, manjim obrocima, 4-5 puta dnevno (doručak, užina, ručak, užina, večera)

- Pušenje nije dozvoljeno

- Alkohol je strogo zabranjen.


Osobe
koje imaju tzv. Vilsonovu bolest moraju da izbegavaju hranu koja sadrži
dosta bakra: džigerica, rakovi, školjke, lignje, hobotnice, grašak,
pečurke, čokaoladu. Osobe koje imaju tzv. hemohromatozu moraju da
izbegavaju hranu koja sadrži dosta gvožđa: džigerica, bobičavo i šumsko
voće, koštunjavo voće, spanać, koprivu i slično.
- Sa napicima kao što su kakao i kafa treba biti umeren – savetuje profesor dr Branko Brmbolić.