SVI GRESI NOVOG PAPE: Franjo bio u vojnoj hunti...

SVI GRESI NOVOG PAPE: Franjo bio u vojnoj hunti, učestvovao u otmici dva sveštenika!

14. mart 2013.



Kardinal Horhe Bergoljo, iako vrlo uvažen u crkvenim krugovima, u
prošlosti se vezuje za vojnu diktaturu i generale koji su sprovodili
zločine nad nedužnim stanovništvom u Argentini

O novoizabranom papi Franji mnogi imaju samo reči hvale, a zbog
njegove skromnosti uvažen je u redovima Rimokatoličke crkve. Međutim, u
rodnoj Argentini njegovo ime pominje se u mnogo negativnijem kontekstu.

- Bog nas stalno iznenađuje na najneočekivaniji način. On neće
prestati da nas podiže i prosvetljuje kad god nam je potrebno. On ne
napušta zalutalo jagnje. Bog sebi ne dozvoljava da bude proklet svojim
grehom. Iznova i iznova nas motiviše – citirao je papa Franjo reči iz
Božićne poslanice Benedikta XVI i dodao da su mu one dale utehu i
ohrabrenje. On je rekao da je siguran da su slično učinile i za druge
kardinale.

Jasno je da je Crkva u Argentini izgubila “mnoštvo ovaca iz
stada”, ljude koji su se pričešćivali, zbog podrške vojnoj diktaturi pod
kojom je zemlja bila te 1976. godine. Ne samo da su generali ubijali
hiljade nedužnih, često ih bacajući iznad reke Plate, a njihove siročiće
prodavali onom ko ponudi najviše, već su, takođe, ubili najmanje dva
biskupa i mnoštvo sveštenika.

Čak ni ubistva drugih lica u odori nije uzdrmalo podršku starijih
sveštenika, uključujući i predstavnika Svete stolice generalu Horheu
Rafaelu Videlu i njegovim podanicima.

Generala Videla, nekoliko njegovih vojnika i policijaca osuđeno je
nedelju dana pre Božića u Kordobi za ubistvo 31 civila između aprila i
oktobra 1976. godine. Neki od njih dobili su smrtnu kaznu, ali kazne
nisu odslužili. To je bila česta praksa u Argentini i Čileu, da se
osuđeni vojnici, penzionišu i puste da penziju provedu u svojim
domovima.

Ono što niko nije mogao da čuje od starijih članova argentinske
crkvene hijerarhije bilo je izražavanje žaljenja zbog počinjenih
zločina.



Stepen saučesništva crkve u mračnim dela odlično je prikazan u knjizi
“Tišina” uvaženog argentinskog novinara Oracia Verbitskog. On opisuje
kako je argentinska mornarica uz prećutno pristajanje tadašnjeg
kardinala Bergolja, tada provincijala Družine Isusove, odnosno jezuita u
Buenos Ajresa, sakrila sluge diktatorskog režima od pravde koja ih je
progonila zbog zločina protiv čovečnosti. Bergoljo je, navodno, krio u
svojoj vikendici na Ostrvima tišine na reci Plata.

Najsramniji momenat za crkvu bio je taj što je Bergoljo pod tim
okolnostima izabran kao za kardinala od strane pape Jovana Pavla II.

- Koliki bi skandal bio za papu izabrati nekog ko je bio umešan u
ubistva i skrivanje političkih zatvorenika – pita se Verbitski.

Mnogi bi pomislili da će se Kardinal Bergoljo izviniti u svoje ime,
nakon kazni koje su izrečene u Kordobi, ali to se nikad nije desilo.

Proglašenje novog pape Frančeska obnovila je decenijama staru
kontroverzu koje povezuje papu sa otmicom dva jezuitska sveštenika.
Prema pisanju Los Anđeles Tajmsa, sveštenike Orlanda Ioria i Frančeska
Jaliksa kidnapovala je vojska Argentine u maju 1976. godine.

“Sveštenici su se pojavili pet meseci kasnije, drogirani i izbačeni u polju“, piše Tajms.

Rojters je tada pisao da je vojska tajno zatvorila dvojicu sveštenika zbog njihovog rada u siromašnim naseljima.

Žalba protiv Bergulja podneta je 2005. godine sudu u Buenos Ajresu, u
kojoj se novoizabrani papa sumnjiči da je bio umešan u otmicu ova dva
sveštenika u vreme vojne diktature . U žalbi tada nije precizirana
priroda umešanosti Bergulja u otmicu. Papa nikada nije odgovorio na ove
optužbe, ali je njegov portparol tada rekao da je sve to samo stara
kletva.

Berguljo je 1976. godine, sa dolaskom vojne diktature u Argentini,
bio na visokoj poziciji u “Društvu Isusa Argentine” . On je tada rekao
dvojici sveštenika da prestanu da se bave aktivnostima koja su se ticala
siromašnih ljudi, što su oni odbili.

Guardian

NOVI PAPA JEZUITA – UVOD U NOVU VELIKU INKVIZICIJU?

14. mart 2013.



Novi papa je prvi papa jezuita u istoriji. I to još iz Argentine.
Oni koji malo poznaju istoriju znaju da je Argentina bila najveći
bastion nacizma izvan Evrope tokom Drugog svetskog rata, kao i posle
njega, kao najveće utočište odbeglim nacistima, a sve pod
pokroviteljstvom Rimske crkve.


Jezuiti se smatraju „armijom Rimske crkve“, a njihov osnivač je
okultista Ignjacio Lojola, pisac čuvenih „Duhovnih vežbi“ čijim
upražnjavanjem se pada u trans i kako kažu upućeni „osoba biva opsednuta
demonima“, pa je u tom stanju spremna da počini najveće zločine, što je
naročito bio slučaj tokom srednjevekovne inkvizicije i kroz (ne)dela
rimskih sveštenika u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Podsetimo da je je vođa jezuita čovek koji nosi titulu „jezuitski general“ – osoba koja je poznata pod nazivom „crni papa“.

Da li je bivši papa bio prisiljen da se povuče zbog svoje mlakosti?
Da li su ga jezuitski jastrebovi smenili da bi doveli na papski tron
svog čoveka koji će se „konačno obračunati sa svim svetskim jereticima“ u
novom plamenu inkvizicije? Ostaje da se vidi.

Mnogi od najuticajnijih ljudi sveta tvrde da rimokatolički red
jezuita kontroliše sve svetske tokove. Kako i na koji način? Pogledajmo
izjave ovih ljudi:

Džon Adams (1735-1826; drugi predsednik SAD-a):

„Moja istorija jezuita nije opširno napisana, ali iza nje stoje
neosporni autoriteti. (Ona) je veoma specifična, ali i užasna. Obnova
(Jezuitskog reda 1814. godine, od strane pape Pija VII) zaista
predstavlja korak ka mračnjaštvu, okrutnostima, despotizmu, (i) smrti…
Ne volim izgled jezuita. Ako postoji neko ko zaslužuje večno prokletstvo
na zemlji i nakon nje, onda je to ovo Društvo (Ignjacija) Lojole.“

Markiz Lafajet (1757-1834; francuski državnik i general. Služio u
Američkoj kontinentalnoj vojsci pod komandom generala Dž. Vašingtona,
tokom Američkog rata za nezavisnost):

„Moje mišljenje je da ako neko ugrozi slobodu ove zemlje –
Sjedinjenih Američkih Država – da će to biti učinjeno intrigama
jezuitskih sveštenika Rimokatoličke crkve, zato što su oni najveštiji i
najopasniji neprijatelji svih civilnih i religijskih sloboda. Oni su
izazvali VEĆINU ratova u Evropi“.


Abraham Linkoln (1809-1865; 16. predsednik SAD-a):

„Ovaj rat (tj. Američki građanski rat 1861-1865) nikada ne bi ni počeo da nije bilo velikog uticaja jezuita“.

Samjuel Mors (1791-1872; američki izumitelj telegrafa i autor knjige „Strana zavera protiv sloboda SAD-a“:

„Jezuiti… su tajno društvo – poput masonskog reda – s tim da su oni još gori i još opasniji.“

Edmond Paris (autor knjige „Tajna istorija jezuita“):

„Javnost je skoro potpuno nesvesna uloge Vatikana i njegovih jezuita u
započinjanju dva svetska rata. Takvu situaciju delimično možemo
objasniti gigantskom finansijskom moći Vatikana, kojom su stekli
prevlast u mnogim aspektima, a naročito od vremena poslednjeg rata“.

R. V. Tompson (bivši državni sekretar Američke mornarice):

„(Jezuiti) su smrtni neprijatelji građanske i religijske slobode“.

Napoleon Bonaparta (1769-1821; francuski car):

„Jezuiti su VOJNA organizacija, a ne crkveni red. Njihov vođa je
general jedne armije, a ne običan starešina nekog manastira. Cilj ove
organizacije jeste da stekne moć – u pravom smislu te reči – apsolutnu
moć, univerzalnu moć, moć kontrole nad celim svetom, kojim će vladati
jedan čovek (tj. Crni papa, Glavni general jezuita). Taj ‘jezuitizam’ je
najgori od svih despotizama, i istovremeno, najveća prevara od svih
prevara…“




Fjodor Dostojevski (1821-1881; čuveni ruski pisac):

„Jezuiti… su prosto vojska koja pomaže Rimu da stekne vlast nad celim
svetom, kojim bi u budućnosti vladao sam rimski papa kao car… To je
njihov krajnji cilj… To je jednostavno samo žudnja za moći, za prljavim
zemaljskim bogatstvima, i dominacijom; svi bi ljudi trebalo da postanu
njihovi robovi (tj. robovi jezuita), oni se samo za to bore. Oni čak
možda i ne veruju u Boga.“

Robert Džeferson Brekinridž (1800-1871; političar i sveštenik):

„Društvo Isusovaca (tj. Jezuitski red) je neprijatelj čovečanstva.
Svi ljudi sveta bi trebalo da se ujedine u borbi protiv njih… Jer ili će
oni biti u potpunosti uništeni, ili će doći do potpune iskvarenosti i
degradacije čovečanstva.“

Džejms Parton (Američki istoričar):

„Ako pratite masonsku hijerarhiju, kroz sve njene redove, sve dok se
ne dođe do vrhovnog grand-mastera i najvećeg masona sveta, otkrićete da
je ta strašna individua, zapravo, ista ličnost kao i vođa Društva
Isusovaca (tj. general Jezuitskog reda).“

F. Tuper Sosi (Autor knjige „Vladari zla“):

„…Rimsku inkviziciju… predvodili su jezuiti još od 1572. godine.“



Papa Kliment XIV (papa koji je „zauvek“ ukinuo Jezuitski red 1773. godine):

„Avaj, znao sam da će me oni (jezuiti) otrovati, ali nisam očekivao da će to učiniti na tako spor i okrutan način.“ (1774)

M. F. Kuzak (bivša kaluđerica, autor knjige „Crni papa“:

„U krugovima Rimske crkve pouzdano se zna da se izraz ‘Crni papa’
oduvek koristio za jezuitskog generala, pošto on nosi crnu odeću, za
razliku od pape, koji nosi belu. Oni rimokatolici koji ne smipatišu
jezuite, a njihov broj nije mali, smatraju da taj Crni papa kontroliše
‘Belog papu’… čak i uprkos tome što je ovaj prvi (Crni papa) u obavezi
da bar iskaže poslušnost ovom drugom.“ (1896)

„…Jezuitski red je jedini red Rimske crkve… koji deluje pod zastavom
(‘Belog’) pape, i jedini koji je proterivan iz raznih zemalja zbog
mešanja u politiku. Stoga je logično očekivati da je glavni cilj Društva
(Isusovaca, tj. Reda jezuita) upravo sticanje političke moći.“ (1896)





Jeremija Dž. Krauli (irski bivši sveštenik Rimokatoličke crkve; autor knjige „Romanizam: Pretnja narodu“:

„(Jezuitski) general je glavni čovek ove mračne i neme armije, koja
misli, čini, radi i sluša, kao pasivni instrument njegovih zamisli. Ceo
njihov život je posvećen samo jednom cilju – napretku (Jezuitskog) Reda
za koji su vezani.“ (1912)

Fridrih fon Hardenberg (nemački filozof):

„Nikada u svetskoj istoriji nije postojalo takvo Društvo (tj.
Jezuitski red). Čak ni drevni rimski Senat nije imao tako jasan plan za
vladanje nad svetom.“ (1800)

Brigadni general Tomas M. Haris:

„Organizacijska hijerarhija (Rimske crkve) predstavlja potpuni
militarni despotizam, kojim prividno vlada papa, a u stvari Crni papa
(jezuitski general) je stvarni vođa. Crni papa je dakle vođa Jezuitskog
reda. Zovu ga generalom. On ne samo da predvodi taj red, već kontroliše i
opštu politiku (Rimske) crkve. On stoji na prestolu, nalazi se na vrhu
hijerarhije. Čitava ta mašinerija je pod strogim pravilima vojne
discipline, i sve što ona misli, čini, planira i izvršava, dolazi sa
vrha. Tu nema pojedinačnih mišljenja ili akcija, svi su podređeni tom
vrhu. Najvažnija dužnost svakog sveštenika je podrazumevana i
bespogovorna poslušnost nadređenima…“



Adolf Hitler (1889-1945; vođa nacista i kancelar Nemačke 1933-1945):

„Najviše sam naučio od jezuita, isto kao i Lenjin, koliko mi je
poznato. Svet nikada nije spoznao nešto tako veličanstveno poput
hijerhijske strukture (Rimo-) Katoličke crkve. Postoje i stvari koje sam
prosto preuzeo od Jezuitskog reda i uneo ih u svoju (nacističku)
partiju.“

…(Hajnrih) Himlera (vođu nacističkog SS reda) vidim kao našeg Ignjacija Lojolu (osnivača Jezuitskog reda).“

Lord Palmerston:

„Prisustvo jezuita u nekoj zemlji, bilo da je ista katolička ili protestantska, povećava rizik od nastanka društvenih nemira“.


Za više informacija o radu jezuita i njihovom uticaju u svetu preporučujemo knjige:

- Ispovest bivšeg jezuite, Dr Alberto Rivera
- Tajna istorija jezuita, Edmon Paris

Knjige se mogu nabaviti u knjižari Metafizika, Beograd, Solunska 10, tel. 011/292-0062


Jovan Vukić

u jbg svi ovo sve znamo nego daj svoje riječi a ne lijepiti već napisano

gradski-seljak ::

u jbg svi ovo sve znamo nego daj svoje riječi a ne lijepiti već napisano

Pa mozda vi sve ovo vec znate ali ima mnogo onih koji to ne znaju... koji misle da se za poglavara crkve biraju kao u njihovoj ver cestiti i ljudi bez repova