Brisel želi da završi pljačku državne imovine Srbije

Brisel želi da završi pljačku državne imovine Srbije
27. decembar 2012.

Ono što EU traži od Srbije u vezi Kosova neminovno vodi ka faktičkom priznanju pa dijalog ne bi bio ni potreban. To svi političari znaju, kaže Leon Kojen.

Prema njegovoj oceni, do pre nekoliko dana politika nove vlasti prema Kosovu nije se razlikovala od politike DS i Borisa Tadića. Sve što je Brisel nametnuo Tadiću, uključujući uspostavljanje granice između Srbije i Kosova, Dačićeva vlada bez protivljenja je prihvatila, istakao je on.

Objavljivanjem nacrta platforme za kosovske pregovore to se promenilo. U ovom trenutku ne znamo kako će tačno izgledati tekst koji će se naći u Skupštini, ali mislim da javnost s pravom očekuje da njeno usvajanje označi početak drukčije politike prema Kosovu, ocenio je u intervjuu za „Dnevnik“ profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, koji je bio i savetnik predsednika Srbije kada je na toj funkciji bio Boris Tadić.

Na pitanje zašto došlo do tog preokreta u stavu aktuelne vlasti, on kaže da narod na izborima nije izjasnio za kosovsku politiku DS-a nego protiv nje, dok bi danas pogubna priroda te politike trebalo da bude jasna svakome.

„EU traži od Beograda da u nastavku ‘tehničkih pregovora’ Albancima najpre budu predati ključni privredni resursi kojima Srbija još raspolaže na Kosovu, veštačko jezero i brana ‘Gazivode’, velika tranzitna trafo-stanica u Valaču, cela mreža Telekoma u Pokrajini, čime bi bila završena pljačka državne imovine sprovedena posle 1999„, ističe Kojen.

„Zatim bi se prešlo na ukidanje svih institucija Republike Srbije koje normalno funkcionišu na severu Kosova i omogućavaju da Srbi u te četiri opštine i danas žive kao građani svoje zemlje. A da ne bi bilo nikakve sumnje šta sve to znači, Beograd i Priština ujedno bi razmenili predstavnike na ravnoj nozi. Ako bi se svi ti zahtevi EU ostvarili, Srbija bi faktički priznala nezavisno Kosovo pa više ne bi ni imalo o čemu da se pregovara“, dodao je on.

Zbog toga je, kako ocenjuje, sasvim razumljivo što u nacrtu platforme stoji da Srbija odustaje od daljih „tehničkih pregovora“ jer bi oni „vodili promeni stanja na terenu u korist“ Albanaca i „slabljenju pregovaračke pozicije Srbije“.

„Uvek zvuči lepo biti za nastavak dijaloga, ali ovde je reč o nečem drugom. Zahtevi koje sam pobrojao zvanični su zahtevi Brisela Beogradu, i svi političari to dobro znaju. Ako su spremni da ih ispune, oni će to morati javno da kažu i taj stav nečim obrazlože.

Možda ćemo zaista čuti u Skupštini da Srbija sve to treba da žrtvuje da bi dobila od EU neki datum, možda će takav stav na kraju i prihvatiti većina poslanika. Ja lično u to ne mogu da poverujem jer bi to značilo žrtvovati ljude, odreći se teritorije i prekršiti Ustav samo zato što nam neko kaže „Ispunite sve što se od vas traži pa ćemo videti“, zaključio je Kojen.

A na pitanje kakvo rešenje bi on predložio, on odgovara: „Pregovore o Kosovu Srbija treba da vodi pod okriljem UN i Saveta bezbednosti, a ne uz posredništvo EU, koja je nedavno odlučila da pristupi sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom i time definitivno pokazala koliko je ‘statusno neutralna’“.

„Preduslov za to je da se Briselu kaže da je Srbija država kao i svaka druga, a ne nedefinisana teritorija koju EU može prekrajati kako hoće. Ako to ne učini vlast danas, ona ili neka druga vlast učiniće to sutra: u narodu ima dovoljno pameti i snage da se suprotstavi politici koja je Srbiju u protekle četiri godine već dovela na ivicu ekonomske i političke propasti“, ocenio je Leon Kojen.