SVI SMO U PROGRAMU: 70 ODSTO HRANE U SVETU JE GENETSKI MODIFIKOVANO
Jeff Smith je simpatičan, nasmešen i blag mladi čovek koji je, poput nekog misionara, u stanju do besvesti i neumorno, uvek s istim ljubaznim osmehom na licu, objašnjavati teze iz svoje knjige.
Jednom rečju: aktivist. Onaj pravi, koji aktivno deluje i dok šeta ulicom, naručuje u restoranu ili podnosi nekoliko intervjua dnevno.
Uprkos žestini sadržaja njegovih priča i teza, njegov glas se nikad ne podiže niti on kao osoba širi ikakvu energiju nasilja-što je čak i suprotnost opravdanoj ljutnji koju možda osetite ako pročitate Seme obmane.
Ko nas to obmanjuje i kako? To zna Jeff. I podelio je to s nama.
Nexus: Tvrdite da se nalazimo usred najvećeg eksperimenta s hranom u istoriji. Koliki je opseg tog eksperimenta, za početak – po količini zasađenih polja i procentu hrane kontaminirane GMO-ome u Americi, odakle vi dolazite?
JEFF: U svetu postoje polja veličine tri Velike Britanije na kojima se uzgaja GMO. Četiri glavna useva su: soja, kukuruz, pamuk i uljana repica, a upotrebljavaju se za proizvodnju biljnog ulja. Genetski modifikovana soja i kukuruz imaju mnogo derivata, npr. sojin lecitin i kukuruzni sirup koji se koriste za proizvodnju biljnog ulja, a za to se koristi i kanola tj. uljana repica. Naročito soja i kukurz imaju derivate koji se koriste za proizvodnju velikog dela hrane, pa 70 posto hrane koju danas jedu Amerikanci sadrži neke genetski modifikovane sastojke.
Reč je o ogromnom eksperimentu. To zapravo i nije pravi eksperiment jer se svaki eksperiment sprovodi pod kontrolom i nadzire. U ovom slučaju dajemo ljudima tu hranu bez ikakve kontrole i nadzora. Možda je došlo do velikih promena u fiziologiji i ozbiljnih zdravstvenih problema, ali oni nisu istraženi. Nedugo nakon što je GM soja uvedena u Velikoj Britaniji, broj ljudi alergičnih na soju porastao je za 50 posto. Možda mislite kako se rade ispitivanja, kako bi se na osnovu njih utvrdilo jesu li ljudi više alergični GM soju, ali ona nisu nikad napravljena.
Nexus: 2003. godine predsednik Buš je izjavio da bi se pomoću GMO-a rešiti problem gladi u Africi, i da Evropa stoji na putu ostvarenja svoga cilja. Ali, u knjizi ste opisali plan biotehnoloških firmi koje su ga i predstavile na nekim konferencijama. Koja je njihova namera?
JEFF: Arthur Andersen Consulting sarađivao je s Monsantom, najvećim proizvođačem genetski modifikovane hrane. Ta je firma 1990-ih zamolila svoje direktore da opišu kako bi, prema njihovom mišljenju, trebala izgledati savršena budućnost za 15-20 godina. Monsantovi su direktori opisali svet u kom će 100 posto komercijalnog semenja biti genetski modifikovano i patentirano. Savetnici su zatim na temelju toga izradili strategiju i taktiku kako bi taj cilj i ostvarili. Na istoj su konferenciji, nekoliko govornika kasnije, predstavnici jedne druge bio tehnološke korporacije na zidu predstavili dijagram na kojem su predložili preuzimajne 90 posto komercijalnog semenja u roku od pet godina. Njihova je namera bila preuzeti snabdevanje hranom u svetu.
1992. godine, kada je SAD odredio svoju politiku o genetskom inžinjeringu, cilj je bio povećati američki izvoz. Veće konkurentnosti, kako se to veće nazivalo, dalo je naredbu američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA) i svim drugim agencijama da te stvari što brže izbace na tržište. Zbog toga se GM-hrana pojavila na tržištu pre nego što su napravljena adekvatna testiranja i zbog toga ta testiranja još uvek nisu napravljena. To je neka vrsta kombinacije američkih multinacionalnih kompanija i vlade kako bi širom sveta pokušali stvoriti spremno tržište.
Otprilike u isto vreme kad je predsednik Bush to izjavio, američko Ministarstvo inostranih poslova je tvrdilo da je GM pamuk velika pomoć zemljoradnicima u Africi. Ali nedavno je objavljen izveštaj koji je pokazao da su zemljoradnici na tom području doživeli katastrofu. Većina od ukupno 36 zemljoradnika, koji su koji su uzgajali GM pamuk, zapravo je pretrpela teške gubitke. Slična se stvar dogodila i u Indiji. Iako je firma Monsanto izjavila da je napravljen veliki pomak, indijska je vlada tvrdila da su zabilježeni drastični gubici, pa je od Monsanta zahtevala da zemljoradnicima plati odštetu u iznosu od deset miliona dolara. Kada je Monsanto to odbio učiniti, Vlada ih je pre izbacila iz države.
Biotehnologija nije ispunila mnoga obećanja. Ali još je strašnija činjenica da je politička motivacija da se ta hrana pojavi na tržištu bila toliko jaka da je donesena odluka da se ignoriše nauka. Kada čitate dokumente u FDA-u, (američki Zavod za zaštitu zdravlja, prim.prev.) možete videti da naučnici tvrde da ta hrana može prouzrokovati alergije, otrove, nove bolesti i poteškoće u ishrani. Oni su nagovarali nadređene osobe da pokrenu dugoročna istraživanja o sigurnosti te hrane. No osoba, koja je bila zadužena za politiku, bivši je pravni zastupnik firme Monsanto. Kasnije je ta ista osoba postala podpredsednik firme Monsanto. On je nadglasao naučnike i dopustio je da ta hrana izađe na tržište bez ikakvih testiranja o njenoj sigurnosti.
Sprega Vlasti i biotehnologije
Nexus: Čini se da je u ovoj priči glavni negativac Monsanto. Možete li nam dati nekoliko primera na koji način Monsanto utiče na vladu, ministre i vladajuće strukture u pojedinim zemljama?
Jeff: Postoje mnogi primeri koji pokazuju da je Monsanto uticao na vladu i da je na taj način manipulisao njenim odlukama. Čuli ste primer kako je osoba, koja je zadužena za američku politiku, nekad bila pravni zastupnik, a kasnije i podpredsednik firme Monsanto. Neki su Monsantovi istraživači napustili firmu i zaposlili se u FDA-u, u odelima koji su ocenjivali njihova istraživanja. Neki su vladini naučnici u Kanadi svedočili da su dokumenti, u kojima se kritikovala firma Monsanto, ukradeni iz zaključnog biroa.
Oni su takođe izjavili da im je Monsanto ponudio mito u iznosu od 1-2 miliona dolara kako bi odobrili genetski modifikovanu hranu bez provođenja daljih testiranja. Takođe, Monsanto je nedavno američkom Ministarstvu pravosuđa platio kaznu od 1,5 miliona dolara jer je oko 140 indonezijskih službenika ponudio mito kako bi na taj način dobio odobrenje za GM-pamuk. Postoje i primeri u kojima su pokušali manipulisati naukom.
Kada pogledate njihova istraživanja, vidjećete da su razvodnili GM-soju s 12 na 1 posto pre nego što su s tim hranili životinje. Izostavili su najinkriminirajuće dokaze u vezi s genetski modifikovanim mlečnim proizvodima. Naučnici koji su radili za Monsanto pasterizovali su mleko 120 puta duže nego što se obično radi, kako bi degradirali proteine. Promenili su formule i druge stvari kako bi dokazali da njihovi proizvodi nisu štetni. Uticali su i na vladu i na nauku, a manipulisali su medijima. U Americi se na Fox televiziji trebala emitovati emisija u četiri dela.
Monsantovi su advokati poslali preteće pismo u kom su zapretili televizijskoj stanici i njenom vlasniku Rupertu Murdochu da tu priču ne objave. Emisija se na kraju nije emitovala. Jedan je izdavač takođe primio preteće pismo Monsantovih pravnika i na taj je način sprečeno objavljivanje knjige u kojoj se kritikuje Monsanto. Zbog Monsantovog straha od gubitka, čitavo je jedno izdanje magazina «Ecologist» moralo biti uništeno. Monsanto je osnovao i biro za odnose s javnošću i lažne industrijske koalicije koje su posećivale korporacije poput New York Timesa, USA Today i drugih vodećih medija. Pokušali su vršiti pritisak na njih da ne objavljuju priče u kojima se kritikuje genetski inženjering. Monsanto i druge korporacije ulagale su ogromne napore da pomoću medija, nauke i vlade stvore dobru sliku o biotehnologiji.
Nexus: Čini se, dakle, da na strani Monsanta stoje i nauka i vlada, ali katkad se čini da je i zakon takođe na strani te firme. U jednom je slučaju tužen zemljoradnik čije je polje kontaminirano protiv njegove volje. Postoji i primer gde je jedna firma stavila natpis da njena hrana ne sadrži posebne dodatke koju je Monsanto takođe tužio.
JEFF: Kada zemljoradnik kupi genetsko modifikovano seme od Monsanta, koje je otporno na herbicide, to je osmišljeno na taj način da zemljoradnik mora i dalje uzimati samo njihove herbicide jer je seme otporno samo na te herbicide. On takođe mora potpisati obrazac kojim se obavezuje da će kupovati samo Monsantovu verziju herbicida, da će svake godine ponovo kupovati to seme i da neće kupovati drugo seme.
Monsanto je pretio sudskom tužbom i čak tužio 90 američkih zemljoradnika. Tim je tužbama, temeljenim na tvrdnjama da su zemljoradnici koristili genetski nemodifikovano seme, zaradio 15 miliona dolara. Jedan je kanadski zemljoradnik uzgajao uljanu repicu, a uljana repica sa susednih polja zagadila mu je zemlju. Naime, pokraj njegove farme nalazio se put kojim su vozili kamioni. Vetar je nosio seme s kamiona i ono je na taj način došlo do njegove farme.
U ovom je slučaju Monsantovo seme zagadilo farmu tog zemljiradnika i uništilo seme koje je on sakupljao 15 godina. Ali Monsanto je tužio njega jer je Monsantovo intelektualno i patentirano vlasništvo sada raslo na polju tog čoveka. Sudija je zaključio da je to u redu i Monsanto je dobio tužbu. Nije bilo važno jesu li uzrok kontaminacije insekti, vetar ili neki drugi prirodni postupci, bilo je samo važno da se radi o Monsantovom patentiranom vlasništvu i zbog toga je to sada bio Monsantov usev. To nam pokazuje kako se Monsanto koristi sudovima kako bi preuzeo snabdevanje hranom. Iako se to dogodilo sasvim slučajno, zemljoradnik više nema kontrolu nad svojim semenjem.
Rizici i epidemije
Nexus: i jedan Monsantov goveđi hormon se proslavio, zar ne ?
JEFF: On se daje kravama kako bi davale više mleka. Mnoge mlekare u SAD-u znaju da potrošači ne žele jesti mlečne prozvode od krava kojima su davani ti hormoni. Mlekara Oakhurst u Maine-u je na kartonima mleka stavila natpis: «Zemljoradnici jamče. Bez veštačkih hormona.» Monsanto je tužio mlekaru Oakhurst tvrdeći da je to nelegalno jer je na taj način stvarao dojam da je goveđi hormon, koji su oni prodavali, štetan. Postigli su sporazum. Sada je mlekara na svojim kartonima dodala i rečenicu koja glasi, da prema američkoj Agenciji za hranu i lekove, nema razlike između krava koje su dobile taj hormon i onih koje ga nisu dobile. Tu je račenicu napisao bivši zastupnik firme Monsanto, koji je posle postao zadužen za politiku FDA-a. To zapravo nije istina.
Naučnici, koji rade u FDA-u, tvrde da postoji znatna razlika. U mleku krava u koje je ubrizgan taj hormon, postoji povećan nivo hormona IGF-1. Istraživanja su pokazala da je kod žena u predmenopauzi koje su mlađe od 50 godina i koje u telu imaju veliki nivo IGF-1, sedam puta veća verovatnoća da će se razboleti od raka dojke. Kod muškaraca je četiri puta veća verovatnoća da će oboljeti od raka prostate. IGF-1 je u mleku i preko mleka ulazi u ljudsko telo. A njegov se nivo drastično povećava u mleku krava kojima je davan taj hormon. Razlika doista postoji, a ona je možda vrlo ozbiljna. Ali Monsanto se opet izvukao pomoću te rečenice. To nije prava nauka, to je politička nauka. I primer kako se Monsanto koristio sudovima i FDA-om kako bi učvrstio poziciju.
Nexus: U novinam se često čuje teza da GM-hrana možda i nije zdrava, ali ništa od onog što jedemo ionako nije zdravo, a ni nema dokaza da ona može ubiti ljude. Nije li krajem 80- godina prošlog stoleća izbila smrtonosna epidemija kod koje je igrom slučaja otkriveno da je uzročnik bio GMO.
JEFF: tokom 1980-ih oko 5 do 10 hiljada ljudi se razbolelo, a oko 100 ih je umrlo, zbog posledica konzumiranja kontaminirane verzije dodatka hrani koji se zove L-triptofan. Radilo se o proizvodu samo jedne firme. Ta je japanska firma imala GM bakterije kako bi na ekonomičniji način proizvela taj dodatak hrani. Postupak genetskog inženjeringa prepun je nepredvidivih nuspojava.
Nedavno je istraživanje pokazalo da dodavanje samo jednog gena može prouzrokovati stotine ili hiljade mutacija DNK. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da, ako se doda samo jedan gen u DNK, pet posto gena menja svoj nivo izražavanja. Postoje i mutacije odmah nakon ubrizgavanja gena, postoje i geni koji se mogu potpuno isključiti ili uljučiti. Može doći do celog niza nepredvidivih nuspojava. Uglavnom, dok je ta firma proizvodila tu GM bakteriju, dogodilo se nešto što je stvorilo otrovne materije, možemo s potpunom sigurnošću reći da je uzrok tome bio genetski inženjering. Za sve su okrivili nekakve prevare u vezi sa zdravljem.
Na isti su način od javnosti krili informacije koje bi takođe pomogle da se za ceo problem okrivi genetski inžinjering. To je primer da je ozbiljna smrtonosna epidemija bila povezana s genetskim inžinjeringom i da je skrivena od očiju javnosti. Istražitelji su bili u stanju utvrditi da se radi o epidemiji zato jer je bolest imala četiri karakteristike: bila je retka, izbila je na brzinu, bila je ozbiljna i dolazila je iz jednog izvora. Da samo jedna od ovih karakteristika nije postojala, taj bi smrtonosni dodatak prehrani možda još bio na tržištu.
Zbog toga se nameće pitanje šta je s hiljadama genetski modifikovanih prozvoda koje trenutno možete kupiti na tržištu? Jesu li oni možda odgovorni za činjenicu da se između 1994. i 2001. udvostručio broj bolesti koje su povezane s prehranom? Hoće li hiljade mutacija prouzrokovati neke alergijske reakcije koje su možda odgovorne za povećanja broja alergija u SAD-u? Jesu li debljina i dijabetes, koje su dosegnule strahovite razmere, možda povezane s genetskim inženjeringom?
To su važna pitanja. Postoji toliko načina na koji bi genetsko modifikovanje moglo dovesti do ovakvih bolesti, ali ne provode se nikakva istraživanja. Znatnu većinu istraživanja o genetskom inženjeringu pravi industrija. Napravljeno je manje od 20 nezavisnih istraživanja o sigurnosti, znači samo nekolicina. Mnogi od njih jednostavno ne žele naći probleme. Ako vam neko kaže da Amerikanci već godinama jedu tu hranu i da do sada niko nije nastradao, ta osoba očito ne govori sa naučnog stajališta. Ako ne tražite onda ništa nećete ni naći. Oni se sigurno ne osvrću na tu epidemiju iz 1980-ih
Nauka, potrošači i GMO
Nexus: Postoje naučnici i pravnici koji su povezani sa biotehnološkom industrijom i vladinim agencijama, ali postoje i ljudi, koji nemaju sukob interesa, ali su imali razne poteškoće kada su hteli objaviti rezultate, od mita do pretnji da će izgubiti radno mesto ili dozvolu za rad. Napisali ste da je oko 30 posto naučnika na neki način dobilo nemoralne ponude ili pretnje da će izgubiti dozvolu za rad?!
JEFF: Postoji mnogo takvih primera koje sam dokumentovao u knjizi, u kojima su naučnici otkrili inkriminirajuće dokaze ili izrazili sumnju u vezi s genetičkim inženjeringom, pa su ih mnogi pokušali zaustaviti. Jedan profesor sa Univerziteta Californija hteo je objaviti inkriminirajuće dokaze o kontaminiranju autohtonih vrsta kukuruza u Meksiku GM-kukuruzom. Izjavio je da mu je pretio visoki zvaničnik meksičke vlade, spomenuvši da zna koju školu pohađaju njegova deca, kako bi ga na taj način sprečio da objavi knjigu.
Kasnije mu je oduzet stalni status univerzitetskog nastavnika na Univerzitetu Kalifornija. No nakon što je sprovedena istraga, vraćen je na taj položaj. Moj je najdraži primer dr. Pusztai, vodeći istraživač u svetu na tom području. On je radio na projektu koji je sponzorisala vlada kako bi se utvrdio idealan protokol za testiranje GM-hrane. On i svi ostali iznenadili su se kad su videli šta se dogodilo kada su neke štakore hranili genetski modifikovanim paradaizom, koji je navodno bio siguran. Štakori su imali ozbiljna oštećenja živčanog sistema, organa i probavnog sistema itd. S tim je dokazima izašao u javnost i zbog toga je dva dana bio junak.
Nakon toga su došla dva telefonska poziva, navodno iz premijerovog biroa. Poziv je preko recepcije prebačen do direktora instituta. Dr Pusztai je sledećeg jutra otpušten, nakon 35 godina rada, i ućutkan pretnjama sudskom tužbom. Jedan je drugi britanski profesor izjavio da je bio na navodno nezavisnoj konferenciji kako bi razgovarali o GMO-u. pretili su mu da će možda ostati bez finansijskih sredstava ako kritikuje GM.
Jedna je britanska naučnica izjavila da je isterana sa svog univerziteta nakon što je tamo predavala 25 godina. To se stalno događa, pa čak i unutar američke vlade. Nakon što su neki naučnici u Americi izrazili zabrinutost zbog Monsantovog GM goveđeg hormona za rast, izgubili su svoja radna mesta, ovlašćenja ili su bili primorani otići. Kongresu je upućeno anonimno pismo u kojem je stajalo da se radi o prevari i sukobu interesa. Korporalizacija nauke je postala neverovatno jaka. Ima jedan dodatak hrani, sladilo koje se zove Aspartam (Aspartan) i koji je genetski modifikovan. Između 1985. i 1995. godine, firma koja ga je prozvodila bila je u vlasništvu Monsanta. U tih je 10 godina napravljeno oko 166 istraživanja o tom sladilu.
Polovinu njih napravila je industrija i njihova istraživanja nisu pokazala nikakve probleme. Druga je polovina bila nezavisna istraživanja i u svakom se postavilo pitanje zdravlja, ukljućujući i mogućnost oboljevanja od tumora na mozgu. To nije slučajnost već pokazuje da su naučnici koji prave ta istraživanja izloženi pritisku i manipulaciji. Jedno je istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo da je 30 posto anketiranih naučnika izjavilo da se od njih zahtevalo da promene rezultate.
Jedan je izveštaj u časopisu „Nature“ pokazao da je 20 posto naučnika doista promenilo rezultate na zahtjev drugih osoba. Ovde se radi o samo anketiranim osobama, moguće je da je postotak mnogo viši. Dr. Pusztai je doista redak primer – on je nezavisni naučnik koji se koncentrisao samo na svoj zadatak, a nije mu bilo važno ko ga finansira ili šta je politički korektno.
Nažalost, kada pogledate pitanje genetskog inženeringa, i kada pogledate cele karijere onih naučnika koji zagovaraju genetski inženjering, videćete da su podmićeni. Oni primaju novac direktno ili indirektno ili su njihove kolege stvorile takav pro-GM-stav da ga je teško kritikovati. Ministar poljoprivrede za vreme Klintona izjavio je da je stav onih koji su poduprli biotehnološku industriju bio da je ta tehnologija dobra i da je gotovo nemoralno reći da ona nije dobra. Ona će rešiti sve probleme ljudske rase, nahraniće gladne i obući će gole. Ako se tome protiviš onda si glup. Taj je stav zauzimala i vlada. On je rekao da bi se osećao nelojalnim ako bi želeo izraziti otvoreno mišljenje.
To je rezultat napora koji su stajali nekoliko miliona dolara. Vrlo su uspešno uveravali ljude u medijima, u vladi i nauci da je to budućnost. Ali ako pogledate podatke, ako pogledate kolika bi se šteta nogla počiniti i koliko je malo istraživanja napravljeno, videćete da to sigurno nije dobra budućnost.
NEXUS: Postoje naučnici koji javno tvrde da je genetski inženjering tako siguran način proizvodnje hrane da bi tu hranu dali i svojoj deci i prijateljima. Ali, ima i nas koji takvu hranu ne bismo hteli jesti čak ni uz takve preporuke. Šta možemo učiniti u vezi s tim? Vlada i korporacije mnogo su moćnije i imaju više novca i uticaja. Ko će dobiti bitku? Koja strana trenutno pobeđuje?
JEFF: Odlično pitanje. Prvo ću se osvrnuti na naučnike. Slavni je severnoamerički naučnik dr. David Suzuki rekao: „Ako ijedan naučnik ili političar tvrdi da je GM-modifikovana hrana sigurna, onda je on ili vrlo glup ili laže. Te tvrdnje nisu tačne.“ Mislim da se osoba koja kaže da je GM hrana sigurna jednostavno ne obazire na činjenice. A deca su najviše ugrožena. Čak je i Kraljevstvo društvo u Velikoj Britanij, koje zagovara biotehnologiju izjavilo da moramo istražiti potencijalni uticaj na malu decu, trudnice i starije osobe. Kraljevsko društvo u Kanadi izjavilo je da moramo istražiti nepredvidive nuspojave genetskog inženjeringa. To je eksperimentisanje s našom decom.
Objavio sam film „Skrivene opasnosti u dečijoj hrani – GM hrana“ u kojem sam otkrio da se deca koriste kao pokusni kunići u ovom opasnom eksperimentu. Što se zapravo događa u svijetu? Već sam spomenuo da je industrija htjela preuzeti opskrbu hranom u svetu, svih 100 posto svog komercijalnog semenja. Na svu sreću, mogu reći da su potrošači rekli: „Nećemo se koristiti sobom i svojom porodicom u tom eksperimentu.“ Oni su zaustavili tu opasnu ekspanziju. 99 posto ujeva su soja, kukuruz, pamuk i uljana repica. 99 posto tih useva dolazi iz četiri zemlje. Dobro informisani potrošači, koji su čuli za opasnost, jednostavno su rekli : „Ja to ne želim jesti“. Zbog toga su najveći evropski proizvođači prehrambenih prizvoda u 1999 rekli: „Nema više GM-hrane.“
Potrošači, koji se nalaze na vrhu prehrambenog lanca, bili su podsticaj za proizvođače da odbace GMO. Sada proizvođači moraju odbaciti GM-životinjsku hranu kako potrošači ne bi jeli mlečne proizvode ili meso životinja koje su hranjene GM-hranom. To je sada naročito važno, jer u Brazilu, koji je izvor genetski nemodifikovane soje, sada dozvoljeno saditi GM-soju. Moramo zamoliti proizvođače da kažu Brazilskim proizvođačima da ne upotrebljavaju GM-soju jer bi se cela ravnoteža mogla poremetiti.
Živimo u jednom vrlo kritičnom vremenu. Pobeđujemo širom sveta. Pitanje GMO-a je širom sveta vrlo osetljivo. Biotehnološka je industrija od 1970-ih izgubila 45 milijardi dolara. Samo je prošle godine izgubila 6,4 milijardi dolara. Nisu uspeli uvesti GM-pšenicu, nisu uspeli stvoriti program za poboljšanje zdravlja ljudi. Tehnologija ne funkcioniše onako kao što su oni očekivali. Cela bi se industrija mogla srušiti pomoću jednog suprotnog istraživanja. Oni to znaju i zbog toga oni pomoću američke vlade pokušavaju odgurnuti to pitanje.
Ali potrošači poručuju da ne žele sudelovati u tome i to je ključ svega. Iako su Monsanto i drugi potpuno korumpirali vladu, iako ona potpuno stoji iza genetskog modifikovanja, potrošači su rekli:“Nema više genetski modifikovane hrane za nas i našu decu.“ Oni na taj nači mogu zaustaviti taj opasni eksperiment. Zato sam objavio knjigu i zbog toga putujem širom sveta, na svih pet kontinenata, kako bih informisao ljude o tome. Obrazovanje je ključ svega. Šta ljudi budu više znali o GM hrani, to će joj manje verovati.
ŽIVOTINJE IGNORIŠU GENETSKI MODIFIKOVANU HRANU
Neverovatno je kada zemljoradnici širom Severne Amerike opisuju šta se događa kada životinjama ponude da biraju između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane. Životinje uglavnom jedu isključivo genetski nemodifikovanu hranu. Farmeri su krave dovodili u staju u kojoj su se nalazila dva korita, s genetski modifikovanom i genetski nemodifikovanom hranom.
Krave su prvo dolazile do korita s genetski modifikovanom hranom, pomirisali su je, podigli glavu, pogledali drugo korito i otišli do njega. Pojeli su svu hranu, otišli do genetski modifikovane, pomirisali je i zatim otišli. To se dogodilo sa svinjama i kravama. Utvrdili su da guske, štakori, miševi, lososi i rakuni svi više vole genetski nemodifikovanu hranu. Napravljeno je istraživanje s GM-paradaizom. Morali su prisiliti štakore da ga jedu. Na kraju je utvrđeno da je nekoliko štakora imalo krvarenje u želucu, 7 od ukupno 40 štakora umrlo je u sledeće dve nedelje, a paradaiz je dobio odobrenje. Možda te životinje znaju kako izbeći te proizvode?
Ako pogledate istraživanja o hranjenju, kod životinja koje su hranjene GM proizvodima otkriveni su potencijalno kancerogeni rast ćelija u probavnom sistemu, manji mozgovi, jetra, testisi, delomična atrofija jetre, oštećen imunološki sistem, krvarenje u želucu, neobjašnjiv uzrok smrti, dvostruko veći broj smrtnih slučajeva, poteškoće u razvoju bubrega, poteškoće u razvoju krvnih ćelija. Nekoliko je zemljoradnika izjavilo da su svinje imale reproduktivne poteškoće kada su ih hranili GM-kukuruzom. Bile su sterilne, imale su lažne trudnoće ili su rađale vreće vode. Moguće da životinje imaju neko čulo koje im govori šta za njih nije dobro. Moj zadatak je dovesti ljude na viši nivo svesti, kako bi odbacili GM-hranu.
Usput rečeno, ja nisam protiv istraživanja genetske tehnologije niti protiv istraživanja DNK-a. Svakih nekoliko meseci naučimo nešto novo o DNK-u, a proces genetskog inženjeringa temelji se na nauci koja je stara 40 godina. Nije odgovorno hraniti milione ljudi proizvodima tako mlade nauke ili ih pustiti u okolinu gde više nećemo moći ukloniti njihove posledice.
Autor: Jeff Smith za Nexus.com