Mile Arnaut – Objavljujem pismo da posle ne kažete da niste

Mile Arnaut – Objavljujem pismo da posle ne kažete da niste znali





G-dine Predsedniče Nikoliću!
G-dine Premijeru Dačiću!
G-dine Ministre Mrkiću!
G-do Narodni Poslanici!

Ovo pismo će biti javno objavljeno da posle ne možete da kažete da niste znali i da niste upozoreni na posledice kojima ćete biti uzrok ukoliko ne reagujete.

Srbija se danas nalazi posle presude hrvatskim generalima i šiptarskim teroristima u daleko težoj poziciji nego pre samo petnaest dana. Posle ovih presuda predstoje nam veoma ozbiljno suđenje na Međunarodnom Sudu Pravde.

U poslednjih 20 godina Srbija je imala pred MSP tri suđenja i sva tri je praktično izgubila. MSP u kome sedi 15 sudija od toga 1/3 su profesionalne sudije a 2/3 su bivše diplomate.

Prvi spor je bio po tužbi SRJ za bombardovanje SRJ gde se Sud oglasio nenadležnim.

Drugo suđenje je bilo po pitanju tužbe BiH a u sastavljanju tužbe nije učestvovala RS te se tužba pravno nije ni mogla smatrati važećom jer je RS bila protiv te tužbe ali i pored te činjenice MSP je doneo odluku da se suđenje održi. Srbija nije proglašena krivom ali se prvi put na MSP Republika Srpska proglasila genocidnom a uzrok za takvu presudu je presuda Generalu Srpske Vojske Republike Srpske u Haškom Sudu.

Treće suđenje pred MSP je bilo traženje mišljenja preko Generalne Skupštine UN po pitanju Kosovske nezavisnosti. I tu smo izgubili. Pre izricanja mišljenja ja sam lično G-dinu Jeremiću i Tadiću uputio pismo i predlog šta da urade da dobijemo više šanse da mišljenje bude povoljnije po nas.

Predložio sam im da organizuju jedan kongres, seminar o našem trošku uglednih međunarodnih profesora, sudija i advokata međunarodnog prava da oni u raspravi od nedelju dana daju svoje mišljenje. Takva “presuda” međunarodnih profesora, sudija i advokata bi možda uticala na konačno mišljenje MSP ili bi ga obesnažila. Ne mora da znači da sam u pravu ali niko ne može da kaže da mi nebi možda bolje prošli.

Po iskazanom mišljenju MSP Tadić je samovoljno odustao od naše Rezolucije pred Supštinom UN i prihvatio nekakve pregovore a ishod pregovora su pametni ljudi videli odmah dok su Tadić i DS zamlaćivali srpsku javnost o tome kako se šiptari boje pregovora pod okriljem EU čiji 80% članica je priznalo Kosovo. Očekivati bilo šta pozitivno za Srbiju je potpuno suludo u tim pregovorima.

Za 15 godina kada će doći do veoma značajnog pomeranja na svetskoj sceni nebi garanotvao ni Tadiću ni Stefanoviću niti današnjim glasogovornicima o prekoj potrebi pregovora sa Kosovskim „zvaničnicima“ i suludog jurišanja na dobijanje datuma za pregovore sa EU da neće završiti na ovozemaljskom svesrpskom sudu. Od svih njihovih životnih opcija ova moja opcija mi je najrealnija.

Ovih dana se oglasio i G-din Jeremić Prerdsednik Supštine UN čiji predlog podržavam jer je dao dobar predlog i neka na tom predlogu samo istraje.

Ja sam duboko ubeđen da se presude mogu oboriti. Istina ne može da izgubi posebno ako nosioci istine istraju u svojoj borbi i u toj borbi uključe svoj mozak. Onaj ko je osnovao taj Sud može od tog Suda i da nešto traži a posebno ako je u pitanju ovakavo izvrtanje pravde i istine ruglu kakav se desio ovim presudama.

Neko će reći da se presuda ne može promeniti a ja bih pitao te ljude dali se ovakva presuda mogla i doneti. Ako se ovakva presuda mogla doneti onda se ona može i oboriti i promeniti.

Neka G-din Jeremić istraje u svom predlogu a Srbija i rukovodstvo Srbije moraju da urade sledeće:

Prvo: danas, Srbija treba da predloži Rezoluciju SB UN da se presude ponište i vrate drugom žalbenom veću na razmatranje. Ta Rezolucija neće proći ali smo digli tenziju i to pitanje vratili u UN na razmatranje.

Drugo: G-dine Minstre Mrkiću, gospodo zamenici Ministra, gospodo državni sekretari, svi sadašnji i bivši diplomati izvolite napravite strategiju u narednih 15 dana pa na avion i u svet od vrata do vrata i borite se na za naše interese i istinu. Imamo ispred sebe 8 meseci. Za 8 meseci se možemo izboriti za Rezoluciju Skupštine UN da se odredi novo žalbeno veće i donese pravedna presuda.

Treće: organizujte međunarodni kongres sudija, profeosora, advokata međunarodnog i ratnog prava da prodiskutuju i donesu svoj sud o presudama Haškog Suda kako protiv hrvatskih generala tako i protiv muslimanskih i šiptarskih vojnih komandanata dali su to ispravne presude ili političke presude. Ako su političke presude onda tražimo da ih vrate u pravne tokove. Potrebno je da iz svake države sveta bude po jedna delegacija neka to bude u Sava Centru i neka traje ako je potrebno i 10 dana. Svaki novi predlog još je dobro došao.

Četvrto: napravite dokumenatrac na DVD, pravite sajtove o zlocinima drugih prema nama i to zločinima koji nisu procesuirani ili koji su procesuirani pa oslobođeni popot Nasera Orića i drugih muslimana, poput hrvatskih generala, poput šiptarskih terorista. Pravite dokumentarce tako da gledalac pita samog sebe kako je to moguće da se tako nešto desi da na kraju čovek koji je napisao knjigu da je ubijao i koga je ubijao da ne odgovara i bude oslobođen. Svakom narodnom poslaniku, svakom iole relevantnom i vrednom čoveku u svakoj državi sveta dostavite DVD o srpskoj drami od početka raspada SFRJ pa do poslednje oslobađajuće presude u Hagu.

Peto: Za tih 8 meseci se može priložiti tužilaštvu u Hagu ceo niz dokaza koje su propustili i da oni pokrenu pitanje revizije donešenih presuda te da se zakaže novo suđenje pod novim žalbenim većem. Ne verujem niti imam iluziju o njihovoj zainteresovanosti za te dokaze ali neka ih tu.

Šesto: čitajući danas Kusturičin tekst o Gotovini kao kandidatu za Nobela možda bi i to bila dobra ideja za dovođenja presuda do apsurda. G-dine Kosturica okupite umetnike Srbije i sveta i tražite od Komiteta za dodelu Nobelove nagrade da se hrvatskim generalima, šiptarskim teroristima kao i Naseru Oriću dodeli Nobelova nagrada za mir, ako je po pravdi Haškog Suda zaslužili su jer su u zatvoru „nevini“ proveli godine.

Gospodo na vlasti, Vi se borite za vrlo krupne interese Srba i Srbije.

Pred nama je tužba Hrvatske pred MSP. Realno, šanse da dobijemo taj spor danas su male ali je šansa da izgubimo spor i da nam se nepravedno natovari i ratna šteta vrlo velika. Cilj ovih presuda u Hagu jeste davanje pravnih argumenata MSP da bi se Srbiji natovarila ratna šteta i tako se dugoročno Srbija neutralisala i komadala. Ovaj spor pred MSP nije za Srbiju samo još jedan običan spor nego još jedan vrlo, vrlo težak spor sa nesagledivim posledicama.

Ako mi ne uspemo da istinu o Jasenovcu, jamama i ostalim stratištima u drugom svetskom ratu dokažemo kao uzrok pobune Srba 1990 i ne uspemo da ga nametnemo Sudu mi ćemo taj spor sasvim sigurno izgubiti a potom doći u poziciju da nam odrede i ratnu štetu da platimo Hrvatskoj. Šanse da tu temu uspemo da nametnemo su veoma male obzirom na sastav MSP kao i interese pojedinih država u tom Sudu.

Mi danas nemamo druge šanse za odbranu sem suda međunarodne javnosti. Hrvatska će ići na opciju da su njeni generali oslobođeni te da ona nema nikakve odgovornosti jer su haške sudije opravdale “Oluju” kao jednu potpuno čistu akciju bez ikakvog zločinačkog predumišljaja. To će sudijama MSP biti početna pozicija. Stoga se sve mora učiniti da se istina vidi i da se mi te istine ne stidimo i ne krijemo je.

Istina o “Oluji” nije u presudi Haškog Suda nego u činjenici da je iz Hrvatske proterano ukupno preko pola miliona Srba a samo iz Krajine u Avgustu 1995 godine oko 220.000 ljudi, da je Krajina potom spaljena i imovina Srba uništena.

Niko ne spominje niti pita zašto je preko 300.000 Srba pobeglo iz Zagreba, Splita, Osijeka, Vinkovaca, Siska i ostalih gradova Hrvatske. Jesu li ti ljudi sami otišli ili su pobegli glavom bez obzira samo da bi spasili život. I ti ljudi su imali svoju “Oluju” koju niko ne pominje. Mnogi koji su ostali su prošli kao porodica Zec iz Zagreba.

Gospodo na vlasti, dali ste Vi svesni činjenice da Vi iz pregovora sa Kosovom morate da iziđete jer će Vas EU svojim ucenama i Vašom naivnošću naterati da omogućite Kosovu da uđe u UN te da će tada Kosovo imati pravo da tuži Srbiju i traži “ratnu štetu”. Sve će to biti pravno zasnovano na presudama Haškog Suda. Ovo nije apsurd ovo je realnost koja nas čeka.

Danas, istraga protiv Hašima Tačija zbog trgovine ljudskim organima otetih Srba i nealbanaca se ne pomera sa mrtve tačke, sve dokaze protiv Tačija imaju obaveštajne službe zemalja zapada ali oni ga štite i to ga štite radi sebe a ne radi istine ili pravde. Tači to nije mogao raditi bez njihove dozvole.

Ako hoće zapad korektne pregovore onda prvo da se reši problem Tačija i ostalih zločinaca pa tek onda da pregovaramo. Mi imamo vremena da čekamo konačan kraj tog procesa pa ćemo onda pregovarati.

Ako je Kosovo oteto kao što ovih dana naivno kaže Premijer Dačić zašto onda zapad danas traži pregovore Srbije i Kosova te priznanje kosovske nezavisnosti od strane Srbije.

To znači da nije oteto nego se sve čini da se otme i da mi tu otimačinu ozakonimo kao legalan čin. I bivša sekretarka zna da telefonija na Kosovu nije njena nego je oteta i činiće sve preko polena da nas natera da kažemo da je to njeno. Ali ona nije njena ona je naša i ona je silom oteta.

Uzmimo za pretpostavku da recimo Srbija „uspešno završi“ pregovore sa Kosovom šta će se desiti. Srbi će se iseliti sa Kosova u Centralnu Srbiju a Srbija će izgubiti bilo kakvo pravo na Kosovo jer se dogovorila „a Srbi su sami otišli“. Ako ostanu tamo bez dogovora biće proterani ali Srbija ima pravo na Kosovo bilo kada u budućnosti a ta budućnost nije daleko. Možda je neko vidi, možda neko ne vidi ali ona je sasvim sigurno veoma blizu.

Ja tu budućnost vidim, o njoj mi govore ekonomski pokazatelji na zapadu koji rapidno opadaju i ekonomski pokazatelji zemalja BRIK-a koji rastu a zemlje BRIK-a nisu i ne nameravaju da priznaju Kosovo.

U obe opcije će Srbi sa Kosova završiti u Centralnoj Srbiji. Nemojte da lažemo ni sebe ni svoju decu jer će naša deca kasnije naše laži plaćati u krvi. Kosovo je privremeno oteto i za našeg života će biti vraćeno u sastav Srbije.

Kada se završi Kosovska drama, preći će se odmah na Vojvodinu, pa na Rašku dok se Srbija ne svede na predkumanovske granice kako je to rekao još 1990 godine američki državni sekretar Bejker.

Ovde se ide na totalno iznurivanje Srbije, uništavanje morala a ekonomija je već uništena te na dalje rasparčavanje srpskog bića. Na našu žalost naše političke elite u tome planu aktivno učestvuju. Neko će reći da je ovo poziv na samoizolaciju a ja kažem da je ovo poziv na otvaranje ka državama koje žele sa nama da rade a mi ih do sada uporno i vešto izbegavamo.

Od ulaska Srbije u EU nema ništa, prvo jer je EU ekonomski propala (njene članice danas ukupno duguju preko 40 hiljada milijardi) a drugo mi smo EU potrebni ko lanjski sneg te nas zamajavaju samo još da priznamo Kosovo. Kome je potrebna još jedna propala ekonomija kao što je naša. Nikom. Nije potrebna nama a kamoli njima.

Nikada nam SAD i EU neće oprostiti ljubav prema Rusiji koju bi SAD i EU naradije videli na kolenima, porušenu i uništenu da upravljaju njihovim sirovinskim resursima i rezervama. Ta ljubav se ne oprašta ma koliko se mi ulagivali zapadu. To je prvi razlog naše nesreće koja nas prati kroz ceo dvadeseti vek. Drugi razlog je što smo ekonomski celo naše postojanje potpuno neorganizovani i nepismeni.

Nikada Srbija u svojoj istoriji nije bila bogata niti je njeno stanovništvo lepo živelo. To je naša iluzija. Nikada Srbija nije znala sa kakvim sirovinama, rudama, vodama raspolaže. Odjednom se sada na Kosovu pojaviše silne rude. Kako Srbija za to nije znala pre 15, 30 ili 50 godina. Nismo znali jer smo imali potpuno nesposobna rukovodstva koja nisu videla ni tri dana unapred.

Gospodo na vlasti i u Skupštini Srbije pred nama je novi veliki svetski rat, navedeni razlozi biće nebitni, biće to bitka za sirovinske resurse i rezerve, iza svakog rata stoje isključivo ekonomski interesi država i pojedinaca.

Da li smo mi spremni za takav rat i dali se mi potajno spremamo. Niti smo spremni niti se spremamo.

Umesto da sve svoje snage bacimo na što brži razvoj ekonomije mi našu ekonomiju ubrzano uništismo pljačkaškom privatizacijom sa ogromnom korupcijom te dovođenjem potpuno nesposobnih kadrova na rukovodeća i odgovorna mesta.

Mediji ćute i ulaguju se tim ništarijama postajući aktivni saučesnici u tom zlodelu. Intelektualci, akademici, čute i ne osećaju nikakvu niti društvenu niti moralnu odgovornost. Mi uništavamo sebe, svoju decu i svoja pokolenja.

Da li postoji izlaz. Postoji, samo je pitanje dali mi hoćemo izlaz iz ove agonije ili ne. Izlaz je u neutralnosti. Izlaz je u odricanju od EU. Izlaz je u izlasku iz pregovora sa kosovskim teroristima. Izlaz je u novim tržištima tamo gde ima para. Izlaz je u ljudima koji Srbiju doživljavaju iskreno kao svoju jedinu otadžbinu.

Izlaz je u ubrzanom razvoju ekonomije. Kada nam ekonomija bude jaka neće nas više niko dirati. Parama možemo sve i kupiti i platiti. A kako doći do te jake i toliko željene ekonomije. O tome bih u sledećem tekstu.



Za Vestinet.rs

Arnaut Mile