FILM NE TRPI GRANICE

Ciklus filmova Lordana Zafranovića u bioskopu Balkan
Objavljeno: Uto, 05. 05. 2009. 18:40
FILM NE TRPI GRANICE

Druga beogradska retrospektiva: Lordan Zafranović PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Projekcijom filma „Okupacija u 26 slika”, u utorak u 20 sati u beogradskom bioskopu „Balkan” počinje drugi po redu ciklus filmova Lordana Zafranovića. Do nedelje 10. maja biće prikazano 15 filmova, od kratkih do dugometražnih



Lidija Franović
Osam godina je prošlo kako je u Beogradu prvi i jedini put održana retrospektiva filmova jugoslovenskog i hrvatskog reditelja Lordana Zafranovića pod nazivom Close up Lordan Zafranović. Tom prilikom prikazano je oko dvadesetak filmova, među kojima su Okupacija u 26 slika, Ujed anđela, Večernja zvona, Pad Italije, Nedelja, Poslije podne, Ave Maria, Valcer, Muke po Mati, Dan inoć, San, Rad zida grad, Lacrimosa (Osveta je moja) i Haloa – praznik kurvi.
I ovogodišnju smotru Lordan kakvog ne poznajete otvoriće Zafranovićev najpoznatiji i najnagrađivaniji film Okupacija u 26 slika, priča o Dubrovniku pod ustaškom vlašću sa jednom od najpotresnijih slika u jugoslovenskom filmu – scenom klanja u autobusu. Zbog nje su mnogi napuštali bioskope pre kraja projekcije a njeno izbacivanje savetovano je reditelju kako bi dobio Oskara za najbolji strani film. Međutim, Zafranović nije hteo da pristane na tako nešto, a kako je izjavio na konferenciji za novinare, imao je nameru da se „naturalizam usiječe u svijest svakog gledaoca”.
Lordan Zafranović smatra da bi uvek trebalo praviti filmove o fašizmu, koji je stalno prisutan, i ispitivati odnos prema njemu. To najavljuje i za film Karuzo, koji namerava uskoro da snimi. On je govorio i o užasima ustaškog logora smrti Jasenovac, o kojem je 1983. snimio dokumentarac Krv i pepeo Jasenovca, filmu Testament – Sumrak stoljeća o suđenju ustaškom zločincu Andriji Artukoviću, tokom čijeg snimanja je pomišljao da zauvek napusti film. „Radili smo filmove iz strahova da se nacionalizam ne pretvori u tragediju”, rekao je Zafranović napomenuvši da se ipak dogodilo suprotno. Da može, vratio bi se na nerealizovanu temu o deci Kozare, jer je drugi svetski rat bitan za razumevanje onoga što nam se desilo početkom devedesetih.
Za kraj godine najavio je emitovanje deset pedesetominutnih epizoda na Hrvatskoj televiziji o Josipu Brozu Titu, a nada se i dokumentarcu od nekih 70 minuta.
Reditelj za čije filmove je u Beogradu uvek vladalo veliko interesovanje poručio je da film ne trpi granice, a sve prisutne je podsetio na nekadašnje koprodukcije u bivšoj Jugoslaviji, koje su uticale na to da su filmovi zabranjivani u jednoj imali podršku u drugoj sredini.