Osveta za bombe po kineskoj ambasadi?
Bivši službenik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam
Benet ubijen je 22. marta u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi
Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške
povrede.
Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini Vašingtona, ne bi
dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi nisu potvrdili
časopisu "Forin polisi" da je 57-godišnji Benet "bio odgovoran za
grešku zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska ambasada u
Beogradu", piše "Politika".
Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po
ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti.
Kako je 2000. godine pisao "Njujork tajms", zvaničnici iz
administracije Bila Klintona, kao i vojni i obaveštajni vrh, tvrdili su
da je kineska ambasada bombardovana greškom umesto zgrade SDPR-a
(Savezne direkcije za promet robe posebne namene, državne agencije za
prodaju oružja).
Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, mada u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.
"Kad je identifikovana lokacija, zvaničnici CIA su o meti razgovarali
na barem tri sastanka i niko od njih nije doveo u pitanje proces
identifikacije. Meta je potom predata zvaničnicima Pentagona koji su je
bez razmišljanja stavili na listu meta za bombardovanje u Beogradu",
naveo je "Njujork tajms" i, pozivajući se na izjavu tadašnjeg direktora
američke obaveštajne agencije Džordža Teneta objasnio da je "to bila
prva i poslednja meta koju je tokom rata izabrala CIA".
U napadu na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu ubijeno je troje kineskih novinara, a ranjeno je 27 diplomata.
Portparol CIA Pol Džimiljano izjavio je u subotu za "Forin polisi" da
ne može da potvrdi da je Vilijam Benet otpušten zbog greške u
određivanju lokacije SDPR-a.
"CIA nije komentarisala ni kakva su mu zaduženja bila dok je radio po
ugovoru, a službu u Agenciji okončao je 2000. godine", rekao je
Džimiljano.
Osim jednog otpuštanja, kazne za "grešku" dobilo je još dvadesetoro
službenika CIA. Džimiljano nije hteo da odgovori na pitanje da li je
tim zaposlenima savetovano da posle ubistva Beneta budu na oprezu.
O napadu koji se dogodio 22. marta nema mnogo podataka, jer Sintija
Benet - koja je još u bolnici sa teškim povredama - nije sposobna da da
izjavu policiji.
I za nju neki izvori tvrde da je bila zaposlena u CIA, a kao i suprug
bila je u vojsci i iz nje izašla sa činom kapetana. Trenutno je
zaposlena kao direktor nabavke u kancelariji arhitekte na Kapitolu,
službi koja održava sedište američke zakonodavne vlasti.
Policija veruje da je Sintija Benet tog jutra (oko pet časova) sa
suprugom bila u redovnoj šetnji kraj puta, kad ih je tupim predmetima
napalo troje ili četvoro ljudi.
Isključena je mogućnost da su ih udarila kola, a pretpostavlja se da je
muž odmah umro, dok je gospođa Benet pronađena nedaleko od mesta napada
pošto su neki susedi prijavili "sumnjivi beli kombi bez prozora sa
strane i bez reklamnih natpisa".
Očevici su videli i tri osobe u tamnoj odeći, od kojih je jedna bila veća od druge dve, saopštila je policija.
U istragu se uključio i FBI, a za informaciju o napadačima ponuđena je
nagrada od gotovo 25.000 dolara. Policija nije odmah mogla da
identifikuje žrtve, već je to urađeno na osnovu Benetovih otisaka
prstiju, koje je ostavio kad se prijavio za dozvolu za nošenje oružja.
O motivu ni policija ni FBI ne govore ništa, a slučaj se za sada vodi
kao nasumičan napad. Ipak, s obzirom na biografiju Vilijama Beneta,
teško je verovati da nije ubijen zbog posla kojim se bavio.
Da li je motiv osveta za smrt Kineza koje su Amerikanci ubili u
Beogradu ili je u pitanju zataškavanje istine o tom napadu za koji
Vašington i dalje tvrdi da je bio "greška"?
(MONDO)
Prijem 
