Glas: Prva ljubav zaborava nema
Od davnina se zna kakvo je i koliko lekovito svojstvo rasola, posebno
posle burne i neprospavane noći. A u njegovu moć lično se, pre nekoliko
dana, uverila i vranjanka Stojanka - Cana S. (86) kada je na njenu
adresu stigla vredna pošiljka iz Amerike, u kojoj se nalazila jedna
požutela sličica, dva čeka na veći iznos dolara i kratko pisamce.
Naime, izvesni Radovan K. (89), koji se 1945. godine kao “ljotićevac“
obreo u Ameriku, sada, posle 64 godine, pojavio se kao Robin S. iz San
Dijega, samo sa jednim ciljem - da sazna da li je njegova simpatija i
velika ljubav Stojanka - Cana, sa ondašnjim nadimkom Panjina - živa.
“Kada sam se, telefonom, nakratko čula sa Rašinim advokatom, on mi je
objasnio kako su me i zbog čega pronašli. Pitao me da li imamo rasonicu
(rasol) od kupus iz Vranjsku banju, a onda je zatražio da mu jednu
flašu hitno zapakujem i pošaljem na posebnu poštu. Usput smo razmenili
nekoliko „abera“, šta se sve događalo za ovo vreme i na kraj sam rekla
da sad račun o meni vodi (da me čuva) unuk Dragan“, priča baka Stojanka
i objašnjava kako je unuk “putovao čak za Niš“ da bi “posebnom poštom“
upakovanu flašu rasola, kao skupoceno i specijalno piće, poslao za
Ameriku.
“Šokirala sam se kad me je unuk pozvao: „Babo, brgo dođi, vikav te iz
Ameriku“. A onda sam čula muški glas koji “zamića srpski“: “Alo, alo
Canče, moje Canče, ti li si? Tvoj Rale te vika, tvoja rasonica (rasol)
me digla iz mrtvi...
“Pričali smo više od pola sata. Stalno sam ga opominjala da prekine jer
će golem račun za telefon da plati, a on mi otud vika: “Canče, ne se
sekiraj, neje toj kod nas skupo, ma sve ću be platim kad sam te čuja“.
Čuli smo se još niki put, kaže baka Stana.
Ali, priči nije kraj. Pre nekoliko dana baku je zvala praunuka Natalija
da brzo izađe jer je “neki čika doneo napumpanu žutu kovertu“. Kolko
dana vika me praunuka Natalija: “Babo, brgo, došja niki čika sa kola i
doneja napumpanu žutu kovertu“.
“ Izađem ja, potpišem. Otvorili smo kofertu, unutra moja i Rašina
fotografija kad smo se, na Vaskrs, slikali u Vranjsku banju, sva
požutela. I dva komata papira i pisamce u koje je pisalo: “Gospođo
Stojanka, gospodin Robin je preminuo i sahranjen u San Dijegu. Po
njegovoj želji, šaljem vam dva čeka sa istim iznosima. Jedan je za vas,
a sa novcem od drugog čeka gospodin Robin je zamolio da mu na
porodičnom groblju podignete spomenik i upišete njegovo ime i ove
datume. Ako nema parcele da kupite i na njoj postavite spomenik.
Fotografiju, koju je umnožio, sa svojim potpisom vam šalje kao znak
poštovanja, njegove čežnje i velike ljubavi prema vama koja nikada, do
poslednjeg trenutka, nije prestajala“
Stojanka je sa unukom Draganom, kaže kamenorezac Petar S, pre nekoliko
dana bila, naručila spomenik i on će na proleće, uoči Vaskrsa, biti
postavljen.
(MONDO)
Prijem 
