EU primenjuje sporazum sa Srbijom od marta?
Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izjavio da će Evropska
unija u martu početi primenu prelaznog sporazuma sa Srbijom trgovini.
On je posle sednice ministarskog saveta EU kazao da će šefovi
diplomatija "već sledećeg meseca biti u prilici da donesu odluku o
ratifikaciji sporazuma o pridruživanju i početku primene prelaznog
sporazuma o trgovini".
"Potrebno je da se uklopi još samo nekoliko kockica", rekao je Aselborn u intervjuu koji novosadski Dnevnik objavljuje danas.
Na pitanje da li taj optimizam temelji na osnovu nagoveštaja da bi
Holandija mogla promeniti stav ili da bi iz Beograda konačno mogla
stići vest da je Ratko Mladić uhapšen, Luksemburžanin nije želeo da
bude precizan.
"Ne želim da ulazim u detalje da ne bih kompromitovao šanse, ali vam
potvrđujem da je to apsolutno moguće da se dogodi. U martu imamo
nekoliko sastanaka na kojima možemo doneti tu odluku", rekao je
Aselborn.
"U martu ćemo ponovo raspravljati, ne samo o Srbiji već i o Crnoj Gori
i Albaniji, ako do tada aplicira za članstvo u EU", dodao je on.
Na pitanje da li to sugeriše da i Srbija treba da podnese zahtev za
članstvo u EU do sledećeg saveta ministara spoljnih poslova, Aselborn
je odogovorio da "Srbija, da bi zahtev za članstvo imao smisla, mora da
završi priču s Haškim tribunalom i da sačeka odluku saveta ministara o
ratifikaciji sporazuma o priidruživanju".
Ekonomska kriza zaustavilja proširenje EU?
Globalna finansijska kriza sve više raspršuje nade o daljem širenju
Evropske unije na istok, piše danas londonski Gardijan.
Ako Unija ima neki odgovor na finansijski požar u istočnoj Evropi, drži
ga za sebe, ističe list i dodaje da će dalje okolišanje zemalja članica
povećati rizik da čitav kontinent zahvati ogroman plamen i da se nanese
trajna šteta ključnoj evropskoj težnji, a to je postizanje šire i
dublje unije, prenosi BBC.
Sastanak evropskih šefova diplomatije u Briselu ukazao je na sve ono
što u Uniji ne valja. Umesto da se pozabave ogromnim neotplaćenim
dugovima Mađarske, drastičnim padom proizvodnje u Poljskoj, raspadom
koalicija u baltičkim zemljama i uličnim protestima u Ukrajini,
ministri su, kako navodi list, traćili vreme raspravljajući o sporu
između Slovenije i Hrvatske oko prava na ribolov.
Političke posledice nepreduzimanja akcije na ekonomskom planu biće
brojne. Jedna od njih je definitivno odbacivanje planova za širenje na
istok kojima je već ionako nanesena velika šteta zastojem u usvajanju
Lisabonskog ugovora.
Tokom proteklih nekoliko meseci šanse da se približe Uniji smanjene su
ne samo za Srbiju, koju u tom procesu koči činjenica da još nije
uhapsila haškog begunca Ratka Mladića, već i za Crna Goru i Makedoniju,
pa i Tursku.
Istovremeno, napominje Gardijan, razotkrivene su sve neurotične i
sklerotične evropske podele - kako ekonomske i političke, tako i
institucionalne i lične.
Briselski dopisnik Dejli telegraf izveštava danas da je proširenje
Evropske unije odloženo zbog straha od sve snažnijih protesta protiv
priliva stranih radnika.
Nemačka i holandska vlada su blokirale dalje proširenje na istok jer
strahuju da bi to moglo da poveća napetosti po pitanju nezaposlenosti u
vreme ekonomske krize.
Evropski ministri će idućeg meseca odlučiti šta će dalje da rade sa
zahtevom Crne Gore za učlanjenje. Nemačka i Holandija su zabrinute jer
smatraju da bi, ako se crnogorski zahtev uzme u razmatranje, ubrzo
zatim mogli da uslede zahtevi Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije,
primećuje Dejli telegraf.
List prenosi da je jedan neimenovani evropski diplomata izjavio da
prilično veliki broj članica Unije smatra da dalje proširenje nije samo
tehničko već duboko političko pitanje.
Fajnšenel tajms se osvrće na ozbiljnu ekonomsku situaciju u Rusiji, i ocenjuje da je gora nego što se do sada pretpostavljalo.
Ruski ministar privrede je, naime, izjavio u utorak da se bruto domaći
proizvod u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine smanjio za 8,8
odsto.
To je, primećuje list, mnogo više od onoga što su mnogi očekivali i
ukazuje da je ruska privreda izuzetno snažno pogođena kombinacijom
globalne kreditne krize i pada cena, te padom vrednosti rublje za
trećinu od prošlog leta.
Ministarstvo privrede predviđa da će ove godine bruto domaći proizvod
biti dodatno smanjen - za 2,2 odsto, no to je, kako ocenjuje jedan
ruski finansijski stručnjak, prilično optimistična procena.
Ako je ovo mrak pre svitanja, onda najnoviji podaci potvrđuju da je
Rusija u mraku, dok se zori za sada tek možemo nadati, rekao je taj
analitičar za Fajnenšel tajms.
(agencije/MONDO)
Prijem 
