Zašto 65 odsto građana ne bi prijavilo Mladića

Dve trećine građana Srbije ne bi ni za milion evra prijavilo najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, pokazalo je istraživanje Strateškog marketinga (za emisiju Stanje nacije na TV B92). To što čak 65 odsto građana, da može, ne bi ni za ovako veliki novac "uklonilo" glavnu prepreku za ulazak Srbije u EU (prema istraživanjima iste agencije čak 86 odsto građana smatra da je saradnja sa Hagom glavni uslov za ulazak u EU) posledica je nedovoljnog angažovanja države na razbijanju mita o Mladiću, tvrde istraživači. U takvoj atmosferi pravo je čudo i da je onih 14 odsto ispitanika (od toga više žene, uglavnom mlađa populacija i najviše oni iz Beograda) reklo da bi ga prijavilo, kaže Svetlana Logar iz Strateškog marketinga.

Istraživači, sociolozi, psiholozi, analitičari pa i političari, međutim, upozoravaju da bi bilo potpuno pogrešno ako bi neko iz podatka da dve trećine Srbije ne bi prijavilo čoveka optuženog za ratne zločine izvlačio zaključak da 65 odsto građana Srbije podržava ratne zločince. Isto kao što bi bilo pogrešno smatrati da je odbijanje da se lično utiče na uklanjanje glavne prepreke na putu za Evropu neka vrsta referenduma za ulazak u EU. Jer i među građanima koji kažu da ne bi sami prijavili Mladića ima dosta onih koji podržavaju ulazak Srbije u EU (takvih je sada u Srbiji 61 odsto). Pa čak i onih koji smatraju da bi Srbija imala koristi od izručenja Mladića (istraživanja pokazuju da to misli skoro 50 odsto građana).

"Razlog je verovatno to što ljudi ne bi cinkarili nikoga ni za pare ni bez para", objašnjava rezultate ovog istraživanja predstavnik vlasti, Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus.

"Takve akcije nikada ne uspevaju, pa setite se onoga za prijavu neizdavanja fiskalnih računa. To i ne treba tražiti od građana, zna se ko je zadužen za to, na tome treba da se angažuje država. Ne može se odgovornost svaliti na građane", dodaje Grubješić.

Naša sagovornica, takođe, smatra da se iz rezultata ovog istraživanja ne mogu izvlačiti nikakvi "dublji" zaključci o stavovima građana o EU ili ratnim zločinima i slaže se sa mišljenjem istraživača da vlasti do sada nisu učinile dovoljno da se razbije mit o Mladiću i da se narod informiše o ovom pitanju.

"Pa, on je do 2005. godine šetao slobodno Beogradom i to je propust vlasti, u kojoj smo i mi učestvovali. Doduše mi nismo bili zaduženi za bezbednosna pitanja", napominje ovaj poslanik G17 plus u Skupštini Srbije.

Takva društvena klima, u kojoj nije jasno definisano da li postoji dovoljno razloga zbog kojih je Mladić optužen za ratne zločine, već njegovo izručenje većina shvata pre svega kao nametnutu obavezu "sa strane" najzaslužnija je za ovakav rezultat istraživanja, objašnjava istraživač Svetlana Logar. "Društveno je neprihvatljivo da nekoga prijavite, pogotovo za novac", kaže ona.

Socijalni psiholog Dragan Popadić upozorava da se "sa strane" ovakav rezultat istraživanja javnog mnjenja može učiniti logičnim i da bi se i nama tako činilo da to vidimo kod drugih. "Zamislite da vidite istraživanje u kome se navodi da dve trećine građana Hrvatske ne bi izručilo nekog Hrvata optuženog za ratne zločine. Verovatno bi ovde većina to posmatrala kao stav hrvatskih građana prema učinjenim ratnim zločinima", kaže ona.

Da u pitanju "da li biste prijavili Mladića za milion evra" nije sadržano samo to pitanje, smatra i sociolog i politički analitičar Vladimir Vuletić. "Ipak, ne bih povezivao odgovor na to pitanje sa pitanjem o EU, jer su mnogi koji ne bi izručili Mladića za ulazak u EU", kaže Vuletić i dodaje: "pa, da je mene neko pitao da li bih ga prijavio za milion evra i ja bih rekao ne, iako bih možda to uradio džabe".

Predsednik Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da je jedini adut za pronalaženje haškog optuženika Ratka Mladića na koji računaju aktivnost službi bezbednosti, odnosno da na rešavanju tog problema 24 časa rade najbolji profesionalci. Ljajić je, kako navodi Tanjug, naveo da sada imaju mnogo više saznanja i informacija o Mladiću nego pre šest meseci i da potraga nikad nije bila intenzivnija. Prema njegovim rečima, poslednja akcija bila je pre nekoliko dana u Beogradu, ali ništa nije pronađeno.

Ljajić je kazao da "ne veruje da će ti napori ostati bez rezultata, iako Mladić ima poverenje u mali broj ljudi". "Ova najintenzivnija potraga za Mladićem do sada proizvod je, pre svega, činjenice da mi ove godine taj posao moramo završiti, jer je zaustavljen put ka EU. Strane službe nam u potrazi pomažu tako što nam dostavljaju informacije koje su u vezi sa skrivanjem haških optuženika", rekao je Ljajić.