Reakcije stranaka na predlog DS da Skupština broji 150 posla

Reakcije stranaka na predlog DS da Skupština broji 150 poslanika

Svi se boje za svoje mesto u parlamentu

Autor: M. Maleš - Ž. Jevtić | Foto:o. bunić |

Male stranke dočekale su na nož nameru DS da pokrene inicijativu za smanjenje broja poslanika u parlamentu sa 250 na 150, uglavnom govoreći da Ustav ne dozvoljava smanjenje broja poslanika. Radikali, s druge strane, smatraju da je sadašnji sastav adekvatan, ali da se mogu naći i razlozi za smanjenje broja narodnih predstavnika u Skupštini.

Poslanik i lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković kazao je da bi smanjenje broja poslanika u parlamentu predstavljao politički centralizam i da bi onda poslanici bili samo iz Beograda i Vojvodine. Da je smanjenje razložno smatra lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, ali navodi da ne shvata što to nije urađeno kada je pisan Ustav Srbije.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je da je 250 poslanika adekvatan broj, ali da se mogu naći razlozi za i protiv smanjenja tog broja.
On je rekao da bi s manjim brojem poslanika bila izraženija neravnomernost u pogledu mesta iz kojih poslanici dolaze, a smanjenje broja ne bi dovelo do poboljšanja efikasnosti rada.

Zakonske prepreke - promena odredbe u Ustavu o broju poslanika - dve trećine poslanika mora biti za promenu - referendum (potrebna većina izašlih birača) - promena odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika - promena odredbe Zakona o Narodnoj skupštini Parlamenti u regionu Hrvatska, 153* Federacija, BiH 57 Republika Srpska, 83 *broj poslanika

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor rekao je da postoje razni primeri u parlamentima u zemljama okruženja.
„Nije sve u broju poslanika. Mnogo više efikasnost parlamenta zavisi od toga kako poslanici gledaju na svoju dužnost i koliko efikasno obavljaju svoj posao“, rekao je Pastor.
Lider SNS Tomislav Nikolić izjavio je da je inicijativa DS o smanjenju broja narodnih poslanika sa 250 na 150 „na dugom štapu“. On je rekao da postoje različiti modeli za izračunavanje potrebnog broja poslanika i podsetio da u izradi Ustava Srbije se nije služilo tim modelima nego da je prenet broj poslanika iz prvog višestranačkog saziva. On je naglasio da za to treba da postoji opšti konsenzus jer je reč o promeni dela Ustava koji se najteže menja.
- Ako je to finansijska ušteda, hajde da to menjamo. Ako je to način da male stranke nestanu iz parlamenta, hajde i to da menjamo. Nek se priključuju velikim strankama. Ali, ako je to samo priča o tome da će demokratija biti jeftinija, ako smanjimo broj poslanika, nisam za to zato što ne želim jeftinu demokratiju. Želim pravu demokratiju. Ništa što je jeftino nije dovoljno dobro da bismo se time bavili - zaključio je Nikolić.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić ocenio je da u pitanju nije samo ušteda novca i racionalniji rad Parlamenta nego da je to i pitanje suštine demokratije.
- Uvek je teško reći zašto baš taj broj. Po proporcionalnom izbornom sistemu, broj poslanika je garant proporcionalnosti a tamo gde postoji većinski izborni sistem to nije slučaj. Ali, i tamo je logično da ako jedan poslanik predstavlja veći broj građana, s manjim uspehom će ih predstavljati, nego kad predstavlja manju izbornu jedinicu - kazao je Aligrudić.
Smanjenje broja poslanika Skupštine Srbije nije pitanje strateške važnosti za Srbiju i građane Srbije u ovom trenutku, smatra šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić. On kaže da takođe nije realno da očekujemo promenu Ustava u ovom trenutku.
- To ne može da predviđa novi zakon o Skupštini ako ustav predviđa nešto drugo - rekao je Ružić.
Ocenjujući da je to pitanje koje je trebalo da bude pokrenuto onda kada se donosio novi Ustav, Ružić je odbio da zvanično komentariše tu inicijativu dok ne bude pokrenuta.
Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković kaže da je Srbija jedna od retkih država koja je u Ustavu definisala broj poslanika. Tako da bi se taj broj promenio, to jest smanjio, mora se izmeniti i odredba u Ustavu. Za promenu odredbe u Ustavu mora se izjasniti dve trećine poslanika, ali i prosta većina birača. Kada se promeni stavka u Ustavu, neophodno je uneti i promene u Zakon o izboru poslanika, ali i, grubo rečeno, bočne zakone poput Zakona o narodnoj skupštini. Vuković smatra da je u Srbiji u skladu sa brojem stanovnika dovoljno i sto poslanika u Skupštini pa da se ima operativno telo. Međutim, funkcionalnost se niti dobija niti gubi brojem poslanika već izmenom izbornog zakona.
Predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati ocenio je danas da bi broj poslanika Skupštine Srbije trebalo određivati prema broju punoletnih građana, dodajući da bi u ovom trenutku Srbija trebalo da ima do 150 poslanika. Goati je agenciji Beta rekao da se do tog broja poslanika dolazi na osnovu formule koja se primenjuje u svetu.
On je dodao da bi se, ako usvojimo fleksibilan način određivanja broja poslanika Skupštine Srbije, njihov broj menjao svakih deset godina nakon popisa stanovništva.

Gužva za fotelju predsednika Administrativnog odbora Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović izjavio je danas da će ta stranka insistirati da joj pripadne mesto predsednika Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Todorović je podsetio da još od 2004. godine postoji praksa da na čelo Administrativnog odbora Skupštine Srbije dođe poslanik najveće opozicione stranke. S druge strane, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija izjavila je da će predložiti da rukovođenje Administrativnim odborom preuzme vladajuća većina. „U ovim okolnostima u kojima je Administrativni odbor očigledno na neki način sredstvo i oružje u međusobnom obračunu radikala i naprednjaka, predložiću da rukovođenje tim odborom u ovom trenutku preuzme vladajuća većina“, rekla je Kolundžija novinarima u Skupštini Srbije. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović izjavio je da skupštinski Administrativni odbor treba da vodi predstavnik opozicije, ali je naveo da to ne zaslužuju ni radikali ni naprednjaci. Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da će zakazati sednicu tog odbora „kada bude upućen zvaničan zahtev za njegovu smenu jer još niko nije zatražio sednicu Administrativnog odbora“. Skupština Srbije počela je juče vanrednu sednicu na čijem su dnevnom redu prateći budžetski zakoni kojima se obezbeđuje deo budžetskih prihoda.