Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.
I kao ratni lider bio je posebno ponosan na svoj zavičaj. Napravljeno je nekoliko TV reportaža o njegovom rodnom mestu.
U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci. U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici. Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221.
Bio je član Predsedništva BiH.
Kao član BiH parlamenta, zapamćen je po polemici sa Alijom Izetbegovićem i izjavi datoj usred žučne rasprave da će, ukoliko Izetbegović nastavi politiku koju vodi, odvesti "muslimanski narod možda u nestanak".
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005.
Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968.), "Pamtivek" (1971.), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze detinjstva".
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u martu 2004. u Beogradu knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom sajmu "Čudesna hronika noći", čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama "Pod levu sisu veka".
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi "Intervjui i govori" čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje Karadžićevih "Odabranih dela".
Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".
Časopis "Zbilja" dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija centru "Nagradu za životno delo", koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.
Poslednji put izmenio Lauda dana Uto 22 Jul 2008, 19:25, izmenio ukupno 2 puta
Prijem 
