Jovana je sa svojim mužem,Lukom, skupljala kamen praveći najlepši kreč,dok su pored njih prolazili lopovi,raspikuće,klošari,pijandure,ratnici,secikese,časne sestre, prosjaci,bolesnici,sitne duše,bednici... Malo se ona zagleda u skitnicu, malo se Luka zagleda u bludnicu, ali sa njihovog visokog staništa, prirodni pad je „proždirao“ njihove „slatke grehe“ i spajao ih u još čvršću bračnu zajednicu... Jednog dana, Jovana je digla spomenik svom vrednom mužu tako što ga je gurnula u kreč. Svesna da nema plemenitijeg načina da se oduži vernom mužu, Jovana je otišla među Cigane, i odigrala nezaboravan Ples ljubavi... U kamenu treba ostaviti trag, u plamenu greh, a plesom sačuvati ljubav.
Prijem 
