"Samit ex-yu" u Kući cveća
Kuću cveća u Beogradu u nedelju je, na godišnjicu smrti Josipa Broza Tita, do podneva posetilo oko hiljadu građana, među kojima i brojne delegacije i udruženja iz svih krajeva bivše Jugoslavije.
Prema rečima portparolke Muzeja istorije Jugoslavije Svetlane Ognjanović,
Kuću cveća su na 28. godišnjicu smrti Josipa Broza posetili članovi društava koje nose njegovo ime iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja, Rijeke, Subotice, Banja Luke, a očekuje se i dolazak delegacije iz Crne Gore.Ona je agenciji Beta kazala da supruga Jovanka Broz, treću godinu za redom nije lično položila venac, ali je buket sa natpisom "Dragom Titu-Jovanka" u njeno ime poslato u ranim jutarnjim satima.
Vence i cveće, između ostalih, položili su unuk Josipa Broza, Joška sa porodicom, delegacije Udruženja logoraša, Društvo Tito, borci i antifašisti Hrvatske, borci Voždovca i mnogi drugi.
Prema rečima Ognjanovićeve svake godina na ovaj dan, kao i na dan rođenja Josipa Broza, 25. maja, Kuću cveća obiđe više hiljada ljudi.
"Kuća cveća je svakodnevno otvorena za posetioce, a tokom prošle godine grob Josipa Broza Tita posetilo je 138 hiljada ljudi", navela je ona.
Posetioci iz Hrvatske, Slovenije i BiH došli su autobusima, a neki od njih nosili su majce sa Titovim likom, sa natpisima SFRJ, njegove slike kao i zastave bivše SFRJ.
Ispred Muzeja 25. maj prodavale su se majice, zastave, stare novčanice, značke i suveniri sa obeležjima bivše Jugoslavije.
U beogradskoj dnevnoj štampi se pojavila samo jedna čituja u znak sećanja na smrt Josipa Broza Tita koji je umro na današnji dan 1980. godine.
"Dok si ti bio svetski putnik, mi smo bili svetska zemlja", navedeno je u čitulji objavljenoj u "Politici" koju je dalo Udruženje za negovanje tradicije dobrovoljnog omladinskog rada "Pavle Korčagin".
Josip Broz Tito, koji je umro na današnji dan pre 28 godina, bio je veliki, harizmatični manipulator, sposoban da zavede mase, ali život pod njegovom vlašću iz sadašnje perspektive deluje kao ružičasta bajka.Ovako danas veliki broj građana Srbije, posebno mladih, vidi - u najkraćem i, s gledišta istoričara i politikologa, površno - nekadašnjeg "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" i doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u čije vreme se, kako većina ističe, bezbrižno živelo.
U Srbiji se i danas kao svojevrsni anahroni odgovor na krizu kroz koju je zemlja prolazila u poslednjoj deceniji često može čuti da je Brozova epoha bila nekakvo zlatno doba, a mnogi se sa sentimentom sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Tekovine duge Titove epohe - jugoslovenska ideja, bratska zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, nesvrstanost i samoupravni socijalizam - davno su nestale sa istorijske pozornice, a sistem zamišljen kao "raj za radničku klasu" - doživeo je potpuni krah.Uprkos tome, nekadašnji doživotni predsednik SFRJ, koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog građanskog rata, ne prestaje da okupira pažnju istoričara , političkih analitičara i "jugonostalgičara" u regionu, pa i svetu uopšte.
Nekada su se na današnji dan, u 15, 05 časova, kada je umro, oglašavale sirene i čitava Jugoslavija bi stala na minutu i odavala počast Drugu Titu.Većina običnog naroda danas ga se, kako je pokazala Tanjugova blic-anketa, seća kao predsednika pod čijom je vladavinom bilo najlepše živeti, ali čija je politika bila temelj za probleme sa kojima se Srbi danas suočavaju, dok je sve ono "ostalo" pripisano nesposobnosti naših političara.
Diplomirani pravnik iz Negotina Vesna Nikolić (25) kaže da je kao mala mislila da je Tito "neki Bog kome se svi klanjaju".
"Onda se nešto promenilo i sada većina smatra da je bio loš i da nije radio za dobrobit svoje zemlje, pa pretpostavljam da je istina o njemu negde između".
"Iz priče roditelja znam da su mnogo lepo i bezbrižno živeli dok je Tito bio predsednik, a ja sam kao dete bila njegov pionir, šta god to značilo", zaključila je ona.
Stariji ga, listom, pamte po dobrom standardu, visokim platama, letnjim i zimskim odmorima tokom jedne godine, kao i po činjenici da se se od plate moglo kupiti skoro sve, ali ne vole kada im se kaže da je taj život bio zasnovan na "Titovim kreditima", a ne na ozbiljnoj proizvodnji.
Živelo se skromno i solidno, uz besplatno zdravštvo i školstvo, a narod se prema njemu odnosio sa strahopoštovanjem, dok od današnje vlasti "nema ni straha, ali ni poštovanja", smatra preduzetnik iz Vlasotinca Voja Antić.
Prema rečima bivšeg inspektor MUP-a Radomira Božovića, u Titovo vreme bilo je više sigurnosti u državi i poslu.
"Nije bilo neke demokratije, ali ni korupcije i kriminala", ocenio je on.
I nekadašnji general Vojske Jugoslavije, sadašnji predsednik Centra "Tito", Stevan Mirković tvrdi da se tada, prema sposobnostima i radu, mogao zauzimati visok položaj u društvu, dobijati velika plata, kola, šofer i druge pogodnosti...
"Ali, ako 'zdipiš' nešto iz državne kase - leteo si glavačke i sa položaja i iz partije", kaže Mirković.
O tome, prema njegovim rečima, svedoči i grafit ispisan prilikom nedavnog protesta u Beogradu radnika "Magnohroma": "O,Bože, Tita nam vrati, da ove lopove za glavu skrati!"
Mirković podseća da je Tito, dajući Albancima 1974. godine pravo "više od autonomije manje od nezavisnosti" (Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo), rešio sukob Srba i Albanaca star stolećima, "te da je ta forma njihovog suživota i danas najrealnija".
Dok mladi mesar iz Vranja Slavoljub Filipović (25) misli da bi se i sada, kao u Titovo vreme, živelo daleko bolje i lepše "da je on među nama", diplomirani pravnik iz Velikog Kruševica kod Kruševca, Aleksandar Marinković (25) smatra da bi povoljni krediti i velike plate, karakteristični za taj period, bili nerealni i ekonomski neodrživi na duže staze i u današnje vreme.
Milosava Vesić (78), domaćica iz Velikog Šiljegovca kaže da se tada prodavalo sve što je i proizvedeno, i to po dobroj ceni, ali ona tvrdi da se i mnogo radilo.
"Pre 30-40 godina smatrao sam Tita za moćnog i autoritativnog lidera koji je radio za dobrobit i prosperitet svog naroda i Jugoslavije, ali poslednjih dvadesetak godina sam shvatio da je sve to radio kako bi nam uništio duhovnost", navodi diplomirani mašinski inžinjer Stanoje Milivojević (65) iz Beograda.
Medicinska sestra iz Kruševca Nadežda Petrović (42) je, kako kaže, tužna što su Broza nasledili "nesposobnjakovići koji nisu umeli na nastave put kojim je on vodio Jugoslaviju".
"Dok je Tito bio živ nama ništa nije falilo, radili smo, putovali, živeli normalno, a od kad njega nema - država i sve u njoj se ruši", upozorava ona.
Omladina u Srbiji, prema rečima medicinske sestre Ivane Milošević (24), krivi uglavnom Tita za sve što nam se desilo, jer je njegova politika bila diktatorska i unazađujuća i čije posledice se sada osećaju.
"Sve što je radio bila je antisrpska politika", veli ona, i u prilog tome navodi podatak da su sve velike fabrike za vreme njegove vladavine iz Srbije raseljene u Sloveniju i Hrvatsku.
Josip Broz je, nesumnjivo, obeležio jedan period u našoj i svetskoj istoriji.O Titu se piše u raznim svetskim enciklopedijama i knjigama, među portretima drugih državnika 20. veka, u kojima je konstatovan njegov partizanski doprinos borbi protiv fašizma i pozitivno ocenjen njegov otpor Staljinu i staljinizmu.
Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme njegovog života bila poznata i priznata zemlja širom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.(MONDO)
Prijem 
