Počeo samit NATO u Bukureštu

Počeo samit NATO u Bukureštu

Najveći samit lidera NATO-a počeo je radnom večerom u Bukureštu, a kao
glavne teme o kojima će učesnici raspravljati do 4. aprila biće misije
Alijanse na Kosovu i u Avganistanu, proširenje NATO uključujući prijem
Albanije, Makedonije i Hrvatske, kao i mogućnosti potpisivanja akcionog
plana o priključenju sa Ukrajinom i Gruzijom.

Oko 60 šefova država i vlada, kao i lidera međunarodnih organizacija,
doputovalo je u Bukurešt, kako bi učetvovalo na samitu NATO-a i
pratećim sastancima visokih zvaničnika Saveta evroatlantskog
partnerstva (EAPS), Saveta Rusija-NATO i Komisije NATO-Ukrajina.

Samit NATO počeo je radnom večerom u palati "Viktorija" u Bukureštu u
sredu uveče, na kojoj se okupilo 26 šefova država i vlada zemalja
članica Alijanse, a tema će biti proširenje NATO i neizvestan slučaj
Makedonije, kojoj Grčka preti vetom zbog nerešenog pitanja imena te
države.

Među zvanicama na radnoj večeri nalaze se i generalni sekretar UN Ban
Ki-Mun i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku
Havijer Solana.

Oko 900 ministara, ambasadora i predstavnika članica NATO,
prisustvovaće prijemu u dvorani Transilvanija, najvećoj prostoriji u
palati "Viktorija", prenele su agencije.

Na samitu se takođe očekuje prisustvo 3.000 izaslanika i oko 3.500 akreditovanih novinara.

(Tanjug - foto AP, Laura i Džordž Buš se drže za ruke)

PUTIN ĆE U BUKUREŠTU GOVORITI I O KOSOVU



MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin otputovaće danas u
Bukurešt, gde će sutra učestvovati na samitu Saveta Rusija-NATO i, po
najavama iz Kremlja, skrenuti pažnju članicama tog vojno-političkog
bloka na pitanja koja izazivaju zabrinutost Moskve, među njima i na
pitanje Kosova.
Po rečima pomoćnika ruskog predsednika Sergeja Prihodka, koji će
biti u pratnji ruskog predsednika, jedno od pitanja koje brine Rusiju
je situacija oko jednostranog proglašenja Kosova i Metohije.
Izvor iz Kremlja rekao je ruskim medijima da će „predsednik govoriti i o pitanju Kosova”.
„Tamo 'najvrelija' faza tek predstoj i mislim da oni to delimično i shvataju”, rekao je taj izvor ruskim novinskim agencijama.
Prihodko je naveo da su druga pitanja koja izazivaju zabrinutost
Rusije nastavak širenja NATO, naročito pritisci da se Ukrajina i
Gruzija priključe Akcionom planu za pristupanje Savezu, približavanje
vojne infrastrukture NATO ruskim granicama, američki planovi za
instaliranje elemenata protivraketne odbrane u Evropi i stanje oko
Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, koji je Rusija
suspendovala.
Pomenuti izvor iz predsedničke administracije je povodom mogućeg
stupanja Ukrajine i Gruzije u Alijansu rekao da to forsira Vašington,
koji „shvata da će potreba za konstruktivnom saradnjom sa Rusijom
ubuduće samo rasti i zato insistira sa pritiscima upravo sada”, dok
novi ruski predsednik Dmitrij Medvedev u maju ne stupi na dužnost.
„Prijem novih članica u Alijansu posle inauguracije zahtevaće
reagovanje novog predsednika, što preti zahlađenjem odnosa”, rekao je
taj činovnik Kremlja, ne isključujući mogućnost da će NATO tražiti
drugi modus proširene saradnje sa te dve zemlje bez nuđenja Akcionog
plana.
Taj izvor je, istovremeno, demantovao da će Putin povezati stupanje
Ukrajine i Gruzije u NATO sa priznanjem Ahbazije i Južne Osetije.
Po rečima Prihodka, u saradnju NATO i Rusije nepredvidivost unose i
pretenzije Alijanse na globalnu ulogu u sferi bezbednosti, izlazak
izvan zone svoje geografske odgovornosti i širenje aktivnosti na sfere
kao što su energetska i kibernetička bezbednost, a takođe i nejasnoće
kriterijuma za primenu sile i odnosi sa Savetom bezbednosti UN.
Ambasador Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin izjavio je da su
organizatori samita Saveta Rusija-NATO, plašeći se Putinovih oštrih
izjava, onemogućili ruskom predsedniku da javno nastupi i obrati se
medijima.
Zasedanje je tako koncipirano da će Putin istupiti u njegovom delu
zatvorenom za javnost, iako se prvobitno predviđalo da on i generalni
sekretar Saveza Jap de Hop Shefer razmene pozdravne rečenice.
Putin će se večeras pridružiti ostalim učesnicima samita na
zvaničnoj večeri kod predsednika Rumunije, a radno zasedanje uz učešće
Putina predviđeno je za petak, gde će ruski predsednik izložiti svoje
viđenje daljeg razvoja saradnje Rusije i NATO.
Prihodko je rekao da nisu planirani susreti Putina sa liderima drugih država, iako su na marginama samita kontakti mogući.
Očekuje se usvajanje zajedničke izjave, u kojoj će biti istaknuti
rezultati saradnje za protekli period i postavljeni budući zadaci.
Prethodni susret Rusija-NATO na najvišem nivou bio je održan u maju
2002. godine u vazduhopolovnoj bazi Pratika di Mare kod Rima, gde je
usvojena Rimska deklaracija o novom kvalitetu odnosa Rusije i Saveza i
formiran Savet Rusija-NATO.
Zajedno sa Putinom, u Bukurešt putuju i ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i ministar odbrane Anatolij Serđukov.


Tanjug