Razgovor nedelje: Vuk Jeremić

Pred sud, pa u nove pregovore


Kad se ispostavi da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije dovelo do potvrde suvereniteta takozvane države Kosovo, verujem da će u međunarodnoj zajednici prevladati racionalan stav i da ćemo se vratiti za pregovarački sto, kaže ministar spoljnih poslova Srbije


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ovih dana mnogo vremena provodi objašnjavajući da predlog sporazuma koji je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponudio Unmiku nije plan za podelu pokrajine, kako tvrde zapadne novinske agencije i vlasti u Prištini. Osnovni cilj tog predloga, tvrdi Jeremić, jeste da se ponovo uspostavi poverenje između misije UN i Beograda i da se „svim građanima Srbije na Kosovu obezbedi normalan život”.
Ipak, ministar kaže da plan koji je njegov kolega iz vlade 16. marta predao zameniku šefa Unmika Lariju Rosinu nije prošao redovnu proceduru Vlade Srbije. „Da se to desilo, on bi verovatno bio kvalitetniji. Ministar Samardžić i ja smo pre toga razgovarali o potrebi da se reinstitucionalizuje odnos sa Unmikom posle jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane prištinskih vlasti, jer nam je takav sporazum potreban. Nažalost, tekst sporazuma nije prošao adekvatnu vladinu proceduru”, kaže Jeremić i dodaje da se ipak nada da će u razgovoru sa Generalnim sekretarijatom UN biti prilike da se napravi bolji tekst.
„Cilj sporazuma je da utvrdimo kako ćemo sarađivati da bi se izbegli sukobi, da ne bismo ponovo prolazili kroz one stvari kroz koje smo prolazili poslednjih nedelja. Mi se zalažemo za pun teritorijalni integritet, odnosno za očuvanje suvereniteta Srbije nad celom teritorijom Kosova i Metohije. Državna politika je jedinstvena”, kaže ministar spoljnih poslova Srbije.
Nedavno ste u „Njujork tajmsu” napisali da će najviše 40 država priznati nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije. Sada ih već ima više od trideset. Koliko bi država još moglo da prizna Kosovo?

Ono što je ključ naših diplomatskih napora u ovom trenutku jeste to da broj zemalja koje će priznati ilegalno proglašenu nezavisnost bude što manji. Mi smo do sada postigli relativan uspeh u tome i nastavićemo da radimo svim snagama koristeći sva pravna, politička i diplomatska sredstva. Glavna ideja onih koji podržavaju nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova jeste da se velikim brojem priznanja pokrije realnost koja je nepobitna – da je prekršeno međunarodno pravo. Važno je da za naš stav da je pravo prekršeno dobijemo većinu i naš cilj je da u septembru na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija inicijativa da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde dobije većinu. Moramo nastaviti da budemo aktivni u tom pravcu, svesni da se sa druge strane nalaze neke od najuticajnijih država sveta, no to nas ne sme pokolebati u odlučnosti da se izborimo za svoj stav.
Da li biste sada izmenili svoju procenu o najviše 40 država?
Napisao sam da će vrhunac biti dostignut kad „oko četrdeset država” prizna nelegalnu nezavisnost. Možemo biti umereni optimisti da će inicijativa Srbije u septembru u Generalnoj skupštini UN dobiti većinsku podršku uprkos onome što su predstavnici privremenih institucija u Prištini tvrdili da će nezavisnost „ubrzo priznati sto država”.
Zar nije bilo bolje odmah tužiti države koje su priznale nezavisno Kosovo?
Pravna procedura za podnošenje takvih tužbi je izuzetno složena. Ako biste želeli da tužite neku državu, morate prvo da prihvatite nadležnost suda. Odluku o prihvatanju te nadležnosti može da donese samo skupština, a mi trenutno nemamo skupštinu. To je samo jedan od elemenata složenosti ovog pitanja. Mislim da je najpragmatičnije da se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde, jer ono ima jako političko dejstvo – ne samo da nas dublje uvodi na teren međunarodnog prava, gde mi mislimo da imamo veoma jake argumente, već i za efekat ima smanjivanje broja onih koji su spremni da priznaju nelegalnu nezavisnost. Oni će sačekati to pravno mišljenje. Dakle, učinak ne bi bio samo pravni, već i politički i diplomatski, u smislu ograničavanja broja država koje su spremne da tako nešto urade.
Takav proces bi verovatno trajao godinama. Zašto bi neka država odložila priznavanje dok čeka mišljenje suda?
Većina zemalja članica Ujedinjenih nacija uvažava mišljenje Međunarodnog suda pravde i ja verujem da će značajan broj država sačekati to mišljenje.
Šta bismo dobili eventualnom odlukom suda u korist Srbije?
Dobili bismo kredibilnu potvrdu našeg stava da je došlo do kršenja međunarodnog prava, što bi učvrstilo našu poziciju u nastavku diplomatske borbe. Kad se ispostavi da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije dovelo do potvrde suvereniteta takozvane države Kosovo, verujem da će u međunarodnoj zajednici prevladati racionalan stav i da ćemo se vratiti za pregovarački sto.
Upravo ste se vratili iz Libije, Vijetnama i Indonezije, putujete za Brazil. Zašto su te posete bitne?
Te zemlje su članice Saveta bezbednosti i veoma je važno da se učvrsti njihov dosadašnji stav da proglašenje nezavisnosti nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Mogu da kažem da su moji razgovori sa najvišim rukovodstvima tih država za ishod imali potvrdu tog stanovišta. Pritisci su na te zemlje da priznaju nezavisnost veliki, a efekat mojih razgovora je, mislim, bio da su se oni učvrstili u uverenju da treba da ostanu principijelni u zaštiti osnovnih normi međunarodnog prava.
S druge strane, to su zemlje koje imaju važnu ulogu i vrlo su uticajne u regionalnim grupacijama kojima pripadaju. Mislim tu na Arapsku ligu, na Organizaciju islamske konferencije, na Afričku uniju, Pokret nesvrstanih... Sve su to organizacije koje imaju veliki broj članova, a s obzirom na to da je integralni deo naše strategije da u septembru odnesemo prevagu na Generalnoj skupštini UN – stav tih zemalja će bitno uticati na to da dobijemo većinu.
Da li postoji strategija da se Srbija više angažuje u Pokretu nesvrstanih?
Svakako ćemo koristiti istoriju naših dobrih odnosa sa nesvrstanim zemljama, a i bitno je da razgovaramo sa svima. Važan deo naše strategije jeste da iskoristimo svu snagu, sav kredibilitet koji imamo u toj organizaciji i u bilateralnim odnosima sa tim zemljama da bismo dobili njihovu podršku i podršku njihovih prijatelja i saveznika za naš stav. Međutim, naša strateška orijentacija ne prestaje da bude Evropska unija. To nas ipak ne sprečava da budemo maksimalno angažovani u saradnji sa onim zemljama čiji će nam glasovi biti potrebni.
Sada u Pokretu nesvrstanih imamo status posmatrača. Da li ćemo tražiti članstvo?
Mi smo posmatrači, što nam omogućuje pristup njihovim skupovima i iskoristićemo u potpunosti taj status. Ali, ponavljam, naša strateška orijentacija je EU.
Naredne nedelje u Bukureštu se održava samit NATO-a. Posle tog sastanka na vrhu postoji velika verovatnoća da će Srbija biti još više okružena članicama tog vojnog saveza. Kako to menja poziciju zemlje?
Mi ne smemo dozvoliti da u strateškom, političkom i bezbednosnom pogledu Srbija na bilo koji način bude izolovana. Izolacija u bilo kom smislu, pogotovo u bezbednosnom, nosi velike opasnosti, ali što se tiče našeg daljeg stepena angažmana sa Severnoatlantskom alijansom, to je demokratski proces i o njemu će sud doneti građani ove zemlje, u skladu sa ustavom i zakonima.
Koliko se čuje, Srbiji na tom samitu neće biti ponuđeno ništa. Programi „intenzivnog partnerstva” biće ponuđeni Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Srbija će biti adekvatno zastupljena na tom sastanku. Predstavićemo svoj pogled na situaciju u regionu, jer je Srbija ključni činilac bezbednosti u jugoistočnoj Evropi. Nastavićemo naše angažmane u okviru Partnerstva za mir, a što se tiče daljih odnosa sa NATO-om, odluke će biti donošene u skladu sa zakonima i Ustavom.
Da li ste nedavno u Njujorku, tokom posete zbog sednice Saveta bezbednosti, od američkih vlasti dobili pojačano obezbeđenje koje niste tražili?
Bio je viši stepen zaštite nego ranije, pretpostavljam zbog toga što je procenjeno da posle jednostranog proglašenja nezavisnosti postoje bezbednosne okolnosti koje tako nešto zahtevaju.
-----------------------------------------------------------
Neka se EU angažuje, ali legalno
Da li postoji mogućnost da misija Euleks dobije mandat od Saveta bezbednosti UN, odnosno da li se sa EU može pregovarati o tome kakav bi bio mandat Euleksa?
Mi u principu nemamo ništa protiv aktivnijeg angažmana EU u Srbiji, uključujući i našu južnu pokrajinu. Mislimo da bi to bila dobra stvar, ali za tako nešto mora da postoji adekvatna pravna osnova koja dolazi samo od Saveta bezbednosti. Ukoliko dođe do otvorene debate u Savetu bezbednosti, mislim da može doći do situacije u kojoj se bez kršenja međunarodnog prava EU legalno angažuje.

Vladimir Radomirović
[objavljeno: 30/03/2008] Izvor: Politika