Kosovske pahuljice Lambrosa Papantonijua
Gospodine Lambros, imate reč…
Pa, pošto je Tači vaša marioneta, a Kosovo vaša tvorevina, kakav je vaš stav u vezi s promenama granica na Balkanu?
Ovoga puta odgovara Tom Kejsi, portparol Stejt departmenta, koji se
smenjuje sa Šonom Mekormakom na svakodnevnim pres konferencijama u
podne u američkom Stejt departmentu.
Ali za grčkog novinara Lambrosa Papantonijua (64) nema zamene. Već
trideset godina kao dopisnik nekoliko grčkih listova, među kojima je i
„Elefteros tipos“, izveštava iz Vašingtona. Svi ga u Stejt departmentu
poznaju, i Kejsi i Mekormak, i grupa američkih novinara iz najvećih
listova i „najjačih agencija“, i Francuzi i Rusi, Englezi, Španci… a
smeši mu se čak (što se može videti i iz priložene fotografije) lično
državni sekretar Kondoliza Rajs. Zna se šta će i da pita…: „Kosovo,
svakako, gospodine Kejsi“. „Okupirano Kosovo“, „marioneta Vašingtona“,
„veštačka tvorevina“, „rak u srcu Evrope“, i na desetine drugih
sinonima koje svakodnevno obrće neumorni grčki novinar.
Tom Kejsi sa nepromenjenim širokim osmehom na licu dozvolio je sebi i da se našali:
„I danas ste, gospodine Lambros, pojeli ovsene pahuljice za doručak?“
Hteo je valjda da kaže da grčki dopisnik ponavlja isti ritual na
konferenciji za novinare. Kao što u Americi svako svakog jutra za
doručak jede pahuljice sa mlekom. Ali, znajući da ga pomno prate sve
kamere sveta, što je navodno u trenutku smeo s uma, Kejsi se uozbilji i
počne da recituje „miroljubive principe“: „…SAD podržavaju i zalažu se
za mirna i prijateljska rešenja svih sporova oko granica… Kosovo je
nezavisno, suvereno, priznato od strane SAD i mnogih drugih država, ima
svoju vladu koju je izabrao narod Kosova…” „To je već uhodana igra“,
kaže za „Politiku“ Lambros Papantoniju posle brifinga u prošli
četvrtak, kada su se njegove kosovske pahuljice uporedile sa američkim
doručkom. „Oni ne vole ovakva pitanja jer se pred kamerama otkriva šta
se radi u Stejt departmentu… Ali… ovo je slobodna zemlja, može da se
postavi kakvo god pitanje, a oni će da odgovore šta god hoće. I to je
ta igra.”
Kao razgovor gluvih?
Da, oni će odgovoriti uvek isto, kao da nisu ni čuli pitanje.
Kada ste počeli da se profesionalno svakodnevno bavite Srbijom?– Bio
sam zapanjen i lično uplašen kada je 24. marta 1999. tadašnji
predsednik SAD Bil Klinton naredio bombardovanje Jugoslavije poručujući
američkom narodu da to radi da bi zaštitio Albance na Kosovu. A svi
znamo da Albanci duguju sve što imaju bivšoj Jugoslaviji koja im je
svesrdno pomagala i da su kosovski Albanci zahvaljujući Srbiji i
Jugoslaviji živeli na mnogo višem nivou nego Albanci u Albaniji.
Što se Stejt departmenta tiče i kolega koji zajedno sa njim ovde
rade svakodnevno, Lambros objašnjava da ovo zdanje na Fogi botomu
prevazilazi po svom značaju bilo koje pojedinačno ministarstvo spoljnih
poslova u drugim zemljama. „To je mala Bela kuća, to je mesto gde se
kroji politika prema celom svetu, njihove se reči uzimaju svuda veoma
ozbiljno.”
Lambros svoja pitanja baš zato postavlja na tom globalno značajnom
mestu. I kad je ljut, i uzbuđen, on je vrlo učtiv i ljubazan. Kao što
mu i portparoli uz osmeh bez nervoze odgovaraju nešto deseto.
Lambros je inače iz Soluna, ali kad stigne da iz Vašingtona dođe do
svog grada, toliko je zauzet tekućim poslovima da ne stiže ništa drugo.
Nikada nije bio u Srbiji. Iako njene boje, na svoj uporni način, brani
na Fogi botomu. I ne pada mu na pamet da odustane. Sve dok ga ne čuju.
Ne nada se da će to biti skoro. A mnogo želi da mu se odgovori na
„jedno jedino pitanje“: zašto je Amerika izabrala da od srpske
teritorije napravi lažnu državu i tako otvori Pandorinu kutiju ne samo
na Balkanu nego u celom svetu? Oni mu, međutim, odgovaraju da se…– za
doručak jedu pahuljice.
Prijem 
