U ponedeljak počinje Vaskršnji post Pravoslavni
vernici koji proslavljaju praznik Vaskrsenja Isusa Hrista počinju u
ponedeljak Veliki časni post. Vaskršnji post je najduži u pravoslavnoj
veri, traje šest nedelja i završava se praznikom Vaskresenja koji se
ove godine proslavlja 27. aprila. Časni post, koji prethodi praznovanju
Vaskrsa, zavisi od datuma najvećeg hrišcanskog praznika kojeg
pravoslavni slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne
ravnodnevnice i obavezno posle jevrejske Pashe. Prema pravoslavnom
učenju, Veliki post uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj
je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera
u Vaskrsenje osnov hrišćanstva. Veliki ili Časni post, koji je naziv
dobio prema Časnom krstu na kome je stradao Isus, ustanovljen je po
uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio
više nedelja u pustinji.
Post nije gladovanjePost nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze na kojoj, u vreme tog
dobrovoljnog podviga nema hrane životinjskog porekla, već je, pre
svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem
koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti
hrišćanstva.Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da naprave izbor
posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi,
praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna
tog odricanja.Kanonom pravoslavne crkve najstroži post je predviđen u prvoj i
poslednjoj nedelji. Tada se jela pripremaju samo na vodi, ali je
sveštenicima i duhovnicima prepušteno da tako stroge obaveze razreše
one vernike koji, zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u
stanju da poštuju pravila posta.U pravoslavnoj veri se smatra da onaj ko može da se uzdrži od prekomernog jela, ima snage da se uzdrži i od zlih misli i dela.
(Mondo)