Sprečen pokušaj SAD i Britanije da Jeremić ne govori na SB UN
Spor oko učešća ministra
spoljnih poslova Srbije rešen akcijom predsedavajućeg ruskog
predstavnika Vitalija Čurkina. – Jeremić: Kosmet će zauvek biti deo
Srbije. – Nastavljene podele među velikim silama
Vitalij Čurkin (Foto Fonet); Vuk Jeremić (Foto Fonet); Zalmaj Halilzad (Foto AFP)
Od našeg stalnog dopisnikaNjujork, 11. marta – Današnja sednica Saveta bezbednosti UN
potvrdila je postojeće razlike među članicama o „kosovskom slučaju”.
Rusija je podnela nacrt predsedničkog saopštenja koje poziva na
nastavak dijaloga do rešenja prihvatljivog i Beogradu i Prištini, dok
je Amerika ostala pri stavu da je „sve rešeno” i da treba priznati
„novu realnost”.
Sasvim suprotna mišljenja izneta su i oko novih poteza, među kojima
su Euleks i Međunarodna upravljačka grupa. Ruski ambasador Vitalij
Čurkin, koji ovog meseca predsedava Savetu, kao i ministar spoljnih
poslova Srbije upozorili su da te misije odstupaju od važeće Rezolucije
1244, dok su američki i britanski ambasador, Zalmaj Halilzad i Džon
Sojers, izjavili da njihovu podršku „neće imati nacrt, kao što je
ruski, koji „ignoriše novu stvarnost”, pod koju podvode, pre svega,
proglašenu nezavisnost Kosova. „Ne prihvatam da je to nova realnost, to
je virtuelna realnost, koja ne može postati međunarodna stvarnost dok
se ne postigne jedinstveni stav”, reagovao je Čurkin pred novinarima,
po završetku sednice. Tom prilikom je istakao i da su članice pokazale
„ozbiljno interesovanje” za ruski nacrt, da su ga neke podržale, druge
kazale da će ga proučiti, a treće da im je nešto u njemu prihvatljivo,
a nešto ne”. U svakom slučaju, „naš nacrt je u opticaju i očekujemo
dalje konsultacije”, poručio je.
Sastanku je prethodila neobična priprema. Amerika i Britanija
pokušale su, kako se čuje, da spreče nastup ministra spoljnih poslova
Srbije Vuka Jeremića na današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN, ali je
predsedavajuća Rusija onemogućila takva njihova nastojanja. Detalji o
tom duelu još se drže u priličnoj diskreciji ali je, prema dostupnim
naznakama, do njega došlo kad su Vašington i London osporili
celishodnost istupanja člana Vlade Srbije „pošto je ona podnela
ostavku”…
Iz obaveštenih izvora saznali smo ipak niz akcenata sa konsultacija
u Savetu. Prema toj verziji, britanski i američki predstavnik
„nastavili su tri primedbe: da Jeremić ne treba da nastupi jer je iz
vlade u ostavci, da već četvrti put u poslednja dva meseca Savet
raspravlja o Kosovu, da će ministar Srbije govoriti samo u ime svoje
zemlje. Zatražili su i da „prethodno vide njegov govor”, čime su, po
oceni sagovornika, odstupili od prakse u UN. Britanski predstavnik je,
navodno, zamerio Jeremiću i da je o Kosovu nedavno rekao nešto
„neodgovarajuće”.
Čurkin je, kako je takođe do nas doprlo, sve te primedbe odbacio.
Rekao je, uz ostalo, da su u UN i ranije punovažno govorili ministri
čije su vlade bile u ostavci, da svaki govornik zastupa interese svoje
zemlje, a da su sastanci Saveta o Kosovu česti „jer je to pitanje od
istorijske važnosti za Srbiju i ključna tačka za budućnost odnosa u
regionu, Evropi pa i u svetu”.
Pozivajući se na diplomatske izvore, pojedinost da je Moskva
„uspešno blokirala” navedeni pokušaj predstavnika dve zapadne sile
otkrila je ruska novinska agencija RIA Novosti, uz napomenu da su one
„kasnije odustale” od pomenute namere. Prethodno se ovde pronosila
verzija da je zahtev da se održi vanredna sednica o Kosmetu „prihvaćen
brzo i jednoglasno” da bi se potom pojavio „problem” s pozivanjem na
„posledice ostavke vlade u Beogradu”.
Nedoumice oko tog novog „statusnog pitanja” pojavile su se i među
pojedinim novinarima koji su sinoć zatražili razjašnjenje od ruskog
ambasadora Vitalija Čurkina. „Smatramo da u Srbiji, kao i u Rusiji, kad
premijer podnese ostavku, i vlada i ministri nastavljaju da vrše svoje
dužnosti”, odgovorio je. Zatim je, kako je preneo AP – uz najavu
dolaska Jeremića, koji je ovde doputovao kasno sinoć – ruski ambasador
naglasio: „Ne slažemo se s tvrdnjama da ministri (u navedenoj
situaciji) mogu da govore samo o tehničkim stvarima i mislimo da moramo
da uvažimo tekuću političku situaciju u Srbiji”.
U razgovoru s novinarima, Čurkin je sinoć ocenio da se posle
prištinskog proglašenja nezavisnosti „situacija na mnogo načina kreće
pogrešnim pravcem”. Precizirao je da su „odnosi između kosovskih Srba i
Albanaca vrlo teški” i da „rastu pokušaji opstrukcije rada misije UN”.
Današnju sednicu sazvala je Rusija, kao stalna članica i u ulozi
predsednika, podržavši zahtev koji je uputila Srbija. Savet ostaje,
kako se čuje, i dalje podeljen oko „kosovskog pitanja”. Raskol je
najprimetniji među velikim silama. Amerika, Britanija i Francuska su
priznale prištinsku deklaraciju o nezavisnosti, dok se Rusija i Kina
zalažu za nastavak pregovora ka rešenju koje bi bilo prihvatljivo i
Beogradu i Prištini.
Velika većina od 192 članice UN nije priznala Kosovo – dosad manje
od 30, što je tempo znatno sporiji od onog koji su predviđali glavni
podržavaoci jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine. Među
članicama rastu strepnje da bi taj slučaj mogao da podstakne
separatističke pokrete, kakvi postoje u mnogim zemljama, pa i da se
pretvori u „model” za rasparčavanje postojećih država.
Čuje se da, povodom situacije na Kosmetu, rastu pritisci na
generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da izričito odobri misiju EU, kojoj
se protive i Beograd i Moskva. U intervjuu, koji danas objavljuje
agencija RIA Novosti, on je, međutim, potvrdio da „i dalje važi
Rezolucija 1244” Saveta bezbednosti i da je Unmik smatra zakonskom
osnovom svog mandata i primene u svetlu razvoja događaja”.
Kao svoje glavne ciljeve naglasio je: nastavak osiguravanja
„bezbednosti stanovništva Kosova, s posebnom pažnjom prema manjinskim
zajednicama, kao i osoblja UN i dostignuća UN na Kosovu i Balkanu”. Na
pitanje da li je mogućno priznavanje nezavisnosti nekih drugih regiona
(Palestina, Abhazija, Južna Osetija) Ban je odgovorio da „ne želi da
spekuliše” šta bi moglo da u svetu proiziđe iz kosovskog ishoda. „Ne
komentarišući nezavisnost Kosova, želim da napomenem da je situacija na
Kosovu vrlo različita” od drugih, rekao je uz podsećanje na događaje
koji su se odigrali prošle decenije.
U govoru na sednici Saveta, Jeremić je istakao da Srbija „nikada
neće priznati nezavisnost Kosova”, da ne prihvata nametnuta rešenja
koja ujedno prete i globalnoj sigurnosti, a da je spremna da bude
konstruktivan partner u postizanju regionalnog mira, stabilnosti i
izmirenja. Naglasio je, pri tom, i da je Srbija privržena otvorenom
dijalogu, pregovorima s dobrom voljom i poštovanju međunarodnog prava.
Dokle god postoje nametanja rešenja koja krše naše legitimne
nacionalne interese, mi ćemo se obraćati Savetu bezbednosti UN i drugim
organima i primenićemo sva pravna, diplomatska i politička sredstva
koja su nam na raspolaganju da potvrdimo naša suštinska suverena prava,
naglasio je Jeremić. Naznačio je, takođe, da Beograd ne namerava ni da
zavodi embargo niti da pribegne oružanoj sili. „Nasilje nije odgovor,
ni u Beogradu, ni u Mitrovici, ni u Prištini”, rekao je Jeremić.
Predočio je da je stotine hiljada Srba nedavno mirno demonstriralo zbog
jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Zatim se izvinio svim
zemljama čije su ambasade oštećene u izgredima manjih grupa, koji su za
svaku osudu. Preneo je i uveravanje da se takvi incidenti više neće
ponoviti.
Napomenuvši da će se u maju održati izbori u Srbiji, ocenio je da će
to biti „vreme velike odluke” i podsetio na postojanje razlika, među
kojima i oko „suštinskog pitanja – evropske budućnosti Srbije”.
Naglasio je, takođe, da izbori „nisu o politici Srbije prema Kosmetu”,
jer je „moja zemlja jedinstvena po pitanju Kosova”. „Kosovo će zauvek
biti deo Srbije”, ponovio je.
Kritikovao je zatim „pojedine evropske zemlje” zbog uspostavljanja
misije Euleks i učlanjenja u „međunarodnu upravljačku grupu” koje bi da
primene „Ahtisarijev plan” koji Savet bezbednosti nikada nije usvojio.
Založio se još jednom za punu primenu Rezolucije 1244, što podrazumeva
da se ne smanjuje jasno definisani mandat Unmika.
U podsećanju na drugu, bolju, evropsku perspektivu Srbije, pozvao se
i na nedavnu izjavu predsednika Borisa Tadića. „Privrženi smo i
verujemo da pripadamo Evropi koja je suprotnost izolacionizmu,
protekcionizmu, strahu, ekstremizmu i ratu… koja nadahnjuje da se
razlike rešavaju u skladu s najvrednijim težnjama čovečanstva”, ukazao
je Jeremić… I dodao, podrazumevajući razlike u pristupu Kosmetu, da je
za žaljenje što se ispostavio jaz…
Ministar spoljnih poslova Srbije uputio je i poziv zemljama koje su
priznale Kosovo da preispitaju takvu svoju odluku. Pozvao je takođe
druge države da „nam pomognu u odbrani međunarodnog sistema”…
U razgovoru s novinarima, dok je u toku bio zatvoreni deo sednice
Saveta,Jeremić je potvrdio da ovaj organ svetske organizacije smatra
„pravim i jedinim mestom za rešavanje međunarodnih problema”. I
poručioda nisu u pravu oni koji kosovski slučaj izmeštaju izvan tog
tela i nastoje da Kosovo neosnovano proglase presedanom koji neće
uticati na druge.
Prijem 
