Albanci u Makedoniji nestrpljivi, Skoplje okleva
Makedonski eksperti
argumentovano upozoravaju da činu priznavanja nezavisnosti Kosova treba
da prethodi demarkacija granične linije, jer će svaka promena redosleda
ovih postupaka biti nauštrb Makedonije
Specijalno za „Politiku”
Skoplje, marta – U kratkom roku Makedoniji su njeni
susedi isporučili listu sa obavezama koje mora da ispuni ukoliko misli
da se i dalje ubraja u nezavisne države u ovom trusnom regionu. U jeku
bitke za ustavno ime sa susednom Grčkom, iz Prištine je stiglo
upozorenje da Skoplje ne sme da odugovlači sa priznavanjem nezavisnosti
nove balkanske države ukoliko računa na dugoročno dobrosusedstvo.
Zvanično Skoplje je poznati stav da neće žuriti sa priznavanjem
Kosovadopunilo napomenom da će to uslediti tek posle demarkacije
granične linije. I predsednik Branko Crvenkovski i premijer Nikola
Gruevski taj stav ponavljaju bez obzira na povod javnog oglašavanja.
Crvenkovski je, i ne pitan, javno prepričao deo plana Ahtisarija, u
kojem se navodi da granična linija između Kosova i Makedonije treba da
se utvrdi najdalje za tri meseca od proglašenja nezavisnosti južne
srpske pokrajine.
Predstavnici Albanaca u Makedoniji, koji su zapravo produžena ruka
politike svojih sunarodnika na Kosovu, dobili su zadatak da priznavanje
od vlasti u Skoplju iskamče koristeći svoje prisustvo i uticaj u
vladajućoj koaliciji. Treba li podsećati da je, istoga dana kad je u
Prištini slavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, rukovodstvo
Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija makedonskim državnim
organima uputilo pismo sa zahtevom da po kratkom postupku prizna „novu
državu na Balkanu”.
U međuvremenu, pitanja priznavanja Kosova i razgraničenja postala su
tema javnih polemika, koje su dijametralno oprečne, kakve su i
makedonsko-albanske političke relacije u samoj Makedoniji. Makedonski
eksperti, univerzitetski profesori Biljana Vnkovska, Denko Maleski,
Đorđi Marjanović... argumentovano upozoravaju da činu priznavanja
nezavisnosti Kosova treba da prethodi demarkacija granične linije.
Svaka promena redosleda ovih postupaka biće nauštrb Makedonije, jer će,
podsećaju eksperti, nova uslovljavanja Albanca otvoriti „novo pitanje”.
Nasuprot njima, albanski tumači makedonske političke stvarnosti
smatraju da je najprirodnije da Makedonija bez straha i uslovljavanja
prizna Kosovo, te da time otkloni mogućnost nepotrebnog zaoštravanja
dobrosusedskih odnosa. Narodni poslanik i vodeća albanska intelektualka
u Makedoniji Teuta Arifi, u svojoj redovnoj kolumni u skopskom
„Dnevniku”, savetuje makedonski deo vlasti i sugeriše „blagovremenu
razumnu odluku” za priznavanje Kosova, čime bi se preduhitrile
nepoželjne posledice.
Želeći valjda da pojačaju pritisak oko priznavanja, albanski
državotvorci u Prištini su kao uzgred spomenuli da pre demarkacije
granice treba da se raščisti definitivan status 26 hektara pašnjaka na
Šari, koje je, pri dogovaranju granične linije, ondašnja SR Jugoslavija
ustupila Makedoniji.
Kosovski Albanci smatraju da granicu utvrđenu međudržavnim dogovorom
između Makedonije i Srbije (SR Jugoslavije), potpisanim 22. marata
2002. godine, u delu prema Kosovu treba revidirati.
U slavljeničkom zanosu i „otvaranju perspektive za ujedinjenje svih
Albanca na Balkanu”, lideri albanskih udruženja na Kosovu i u
Makedoniji „Samoopredeljenje” i „Razbudi se” obznanili su da sledi
„etapa ujedinjenja albanskih teritorija u Makedoniji i Crnoj Gori”,
nagovestivši tako da na razgraničenje sa Makedonijom treba pričekati.
Gradonačelnik skopske opštine Čair Izet Medžiti, onaj isti koji je
zgradu opštinskog organa ponudio za sedište kosovske ambasade, pre neki
dan je makedonskim vlastima poručio da ukoliko nastave sa „nerazumnim
odugovlačenjem” priznavanja Kosova, njegova opština će to učiniti
samostalno, te da se nada da će njegov primer slediti i drugi albanski
činioci u Makedoniji.
Makedonska vlada je početkom prošle nedelje vlastima u Prištini
uputila pismo sa zahtevom da se što pre formiraju komisije i utvrdi rok
za početak tehničkog utvrđenja granične linije. Iz Prištine još nema
odgovora, sem ako se pod njim ne podrazumeva medijska poruka da je
razgraničenje sa Makedonijom formalnost, koja će uslediti kad dve
zemlje uspostave diplomatske odnose, drugim rečima kad Makedonija
prizna nezavisnost.
Portparol makedonske vlade Ivica Bocevki je i danas za „Politiku”
ponovio da će „Makedonija odluku o priznavanju Kosova temeljiti na
razvoju situacije u regionu i nacionalnih i državnih interesa Republike
Makedonije”. Bocevski je rekao i da vlada još čeka odgovor iz Prištine,
ali da se o pitanju razgraničenja sa makedonske strane ništa ne menja,
odnosno da „će se poštovati dogovor iz 2002. godine i plan Martija
Ahtisarija”.
Ako je suditi prema dobronamernim savetima zapadnih makedonskih
prijatelja, Skoplje će morati da proguta još jednu nepravdu. Američki
ambasador u Makedoniji Džilijan Milovanović je indirektno vlastima u
Skoplju sugerisala da priznaju nezavisnost Kosova, čime bi „jednom
zauvek bila stavljena tačka na krizu u regionu”.
Prijem 
