Zašto nam treba Evropska unija
Građanima Hrvatske
važnije je da zaštite ribu u svom delu Jadrana nego da uđu u Evropsku
uniju, pokazalo je istraživanje objavljeno u Zagrebu. Čini mi se da
tamo niko nije optužio Ivu Sanadera da vodi „ludačku politiku” i da mu
je vlada kao „konc logor” samo zato što traži da se poštuju državni
interesi i da se ne dozvoli Italijanima i Slovencima da ribare u
zaštićenom pojasu, iako te dve zemlje prete da će sprečiti ulazak
Hrvatske u Uniju ako se ne izađe u susret njihovim zahtevima.
Srbija je, ipak, u drugačijoj situaciji. Njoj će u narednih deset
godina neminovno biti postavljen zahtev da prizna nelegalno proglašenu
državu Kosovo ako želi da uđe u EU (ili čak da joj se nešto više
približi), a odgovor tada može biti sličan onome koji je davno dao
komičar Gručo Marks grupi svojih holivudskih kolega: „Neću da budem u
klubu koji u članstvo prima ljude kao što sam ja”.
Zaista, dan kada će Srbiji biti ponuđeno članstvo nije tako blizu,
ali put koji ona do tada mora da pređe nije zbog toga manje bitan. Prvo
što sledi jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
– prvog ugovora između Srbije i EU i načina da se slobodnom trgovinom
sa 27 članica Unije ojača ekonomija ove zemlje. Neke države EU sigurno
neće odustati od zahteva da se pre toga Haškom tribunalu izruči Ratko
Mladić – Hrvatskoj je progledano kroz prste i Ante Gotovina je ozbiljno
tražen tek pred početak pregovora o pristupanju, ali to ne treba da
bude izgovor našim vlastima.
Čim ovaj sporazum bude potpisan, pred Srbijom se otvaraju vrata koja
nema nijedna druga država u Evropi – imaće sporazume o slobodnoj
trgovini i sa EU i sa Rusijom, a to može biti odskočna daska za
ovdašnju privredu.
I još nešto – usvajanjem zakona u skladu sa propisima EU i, bitnije,
primenom tih zakona, Srbija će postati još sređenija zemlja sa
efikasnijom i boljom vlašću. Tada će kontrast između većeg dela naše
zemlje i većeg dela njene južne pokrajine biti još jasniji nego danas.
Naročito Evropskoj uniji.
To je šansa Srbije.
Prijem 
