Parlamentarna kriza u Srbiji

Tadić i Koštunica na suprotnim stranama






Premijer podržava rezoluciju radikala o Kosovu, predsednik je smatra štetnom i opasnom







Radikalska
rezolucija po kojoj će Srbija pregovarati o pridruživanju Evropskoj
uniji samo pod uslovom da EU „nedvosmisleno potvrdi celovitost naše
državne teritorije”, usaglašena je juče sa poslaničkim klubovima DSS–NS
i SPS, pa će usvajanje ovog dokumenta sasvim sigurno biti uvršćeno u
dnevni red današnje sednice Narodne skupštine Srbije. Budući da su DS i
G17 plus kategorično protiv, nezvanični izvori tvrde da postoji
mogućnost da predsednik skupštine Oliver Dulić (DS) prekine rad
parlamenta odmah posle glasanja.
Demokratska stranka je ranije najavila da neće podržati da se
rezolucija nađe na dnevnom redu skupštine, izražavajući uverenje da će
i njeni partneri u vladi, DSS–NS, imati isti stav. Juče ujutro je,
međutim, Ivica Dačić (SPS) obelodanio novinarima da „SRS i DSS rade na
usaglašavanju teksta rezolucije”, kao i da će i socijalisti podržati
ovaj dokument. Nada Kolundžija (DS) rekla je da je DS kategorično
protiv, da se spoljna politika ne može voditi mimo politike vlade, da
parlament nije ovlašćen da vodi spoljnu politiku, te da je nezamislivo
da tako važno pitanje na dnevni red postavlja opoziciona partija, „ma
koliko ona velika bila”. Kolundžija je istakla i da je nezamislivo da
se „odluka o promeni kursa vlade, na osnovu tako podnete rezolucije,
donosi nekom drugom većinom u odnosu na onu koja je izabrala vladu”.
Ona je ocenila da bi podrška DSS-a radikalskoj rezoluciji značila da je
„stvorena nova izolacionistička koalicija i to onda znači mnogo toga
kasnije”.
Kolundžija nije pojašnjavala šta bi to tačno značilo i da li bi
ovakvim „pregrupisavanjem snaga” u parlamentu, Vlada Srbije završila
svoj mandat.
Nepunih pola sata posle izjave Nade Kolundžije, Miloš Aligrudić
(DSS–NS) potvrdio je da četiri stranke (SRS, SPS, DSS i NS) zajedno
rade na usaglašavanju teksta rezolucije i dodao da u tome nema ništa
sporno, jer je sve u rezoluciji u skladu sa Ustavom. Aligrudić je rekao
da je DSS za potpisivanje sporazuma sa EU, ali i da EU mora da prepozna
Srbiju kao celovitu državu sa Kosovom i Metohijom. On ne misli da bi
ovakav stav DSS–NS-a mogao da ugrozi opstanak vlade: „Što se nas tiče,
ne može. Mi mislimo da je naše političko stanovište u skladu sa
jedinstvenom državnom politikom o Kosovu i Metohiji, sa Ustavom i sa
pređašnjim rezolucijama Skupštine Srbije”. Aligrudić kaže da ni SRS,
koji je vrlo skeptičan prema EU, u osnovi nije protiv pridruživanja,
„dakle, stvar je jasna, prioritetna je borba za integritet države, a
integralna država može da bude članica bilo koje organizacije”. U vrhu
DSS-a tvrde da je DS bio voljan da prihvati rezoluciju ukoliko ostale
stranke odustanu od onih rečenica u kojim se celovitost teritorije
Srbije proglašava „uslovom za nastavak pregovora o pridruživanju EU”,
odnosno u kojim se kaže da samo Srbija sa Kosovom i Metohijom može
zaključivati sporazume sa EU.
I G17 plus je protiv rezolucije, a Tomica Milosavljević,
potpredsednik stranke, izjavio je da „vidi razlog da G17 plus napusti
vladu ukoliko DSS u skupštini podrži rezoluciju SRS”. U DS-u su nam
nezvanično rekli da nikako neće dozvoliti da se, ukoliko rezolucija
bude uvršćena u dnevni red, o njoj raspravlja. Prema jednoj varijanti,
Oliver Dulić mogao bi, čim se ova tačka uvrsti u dnevni red, da prekine
sednicu i odredi „pauzu” (s tim što bi poslanici o nastavku rada bili
„naknadno obavešteni”). Podsećamo, ipak, da je Tomislav Nikolić, šef
poslaničke grupe SRS-a, pre dvadesetak dana drugim povodom oštro
upozorio Dulića da mu „ne padne na pamet da sednicu zakaže samo zato da
bi je otvorio i onda proglasio pauzu do daljeg”. Bilo je to kada su
radikali potpisima podržali inicijativu DSS-a za zakazivanje vanredne
sednice parlamenta na kojoj bi ocenilo da je odluka EU o protivpravnom
dolasku misije EU na Kosmet najgrublje kršenje suvereniteta i
teritorijalnog integriteta zemlje. Nikolić je tada rekao da će, ukoliko
u sali bude 126 poslanika, sednica biti nastavljena, a vodiće je neko
od potpredsednika. Dulić je odmah nakon toga oduzeo ovlašćenje
potpredsedniku parlamenta Radojku Obradoviću (DSS) da ga menja. U
međuvremenu su nesporazumi u vladajućoj koaliciji izglađeni, DSS je
predlog za vanrednu sednicu povukao, ali, iako je to najavljivao, Dulić
nije vratio ovlašćenje Obradoviću, niti je ovlastio nekog drugog
potpredsednika da ga zamenjuje. Međutim, ukoliko bi danas Dulić
proglasio „pauzu”, a poslanici DS-a napustili salu i ukoliko bi se SRS,
DSS–NS i SPS baš zainatili da sednica bude nastavljena, mogao bi je
voditi Milutin Mrkonjić, kao najstariji potpredsednik. To bi već bilo
veliko zaoštravanje i teško da bi vladajuća koalicija, odnosno vlada
posle toga mogla opstati.





Postoji
i druga varijanta, da se o rezoluciji ne raspravlja. U DS-u su
pripremili „taktiku Poslovnik”, odnosno poslanici DS-a bi praktično
opstruirali rad reklamiranjem povreda Poslovnika o radu, ne
dozvoljavajući da se otvori rasprava o rezoluciji. Opstrukcija bi mogla
da traje danima, ali bi, ipak, jednoga dana i tome morao doći kraj. Ova
taktika ne bi dovela ni do kakvog raspleta krize, ali bi se njome moglo
„kupiti” vreme kako bi vladajuća koalicija pokušala da nekako dođe do
nekog dogovora. U G17 plus, nezvanično, kažu da bi oni, ukoliko bi
rezolucija, ipak, bila uvršćena u dnevni red pustili da „radikali i DSS
pričaju, neka ih”. Neku taktiku nisu razrađivali, a u DSS-u, nezvanično
kažu, da u rezoluciji nema ništa sporno, da je ona samo potvrda svih
rezolucija o Kosmetu i onoga što je u Ustavu zapisano, pa „da, konačno,
vidimo da li svi poštujemo ono što smo zajedno usvojili, ako ne
poštujemo da se lepo raziđemo kao ljudi”. Šta znači ovo „razilaženje”,
ne pojašnjavaju.
Koji „scenario” će biti primenjen za „predstavu” u parlamentu, videćemo već danas.
M. Čekerevac
---------------------------------------------------------
Papak: DSS i NS odlaze u opoziciju
Šef Informativne službe G17 plus Nikola Papak izjavio je juče da je
očigledno da se Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija „približavaju
opoziciji”, pošto su sa radikalima i socijalistima usaglasile Predlog
rezolucije o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije.
– Očigledno je da DSS i NS odlaze u opoziciju i G17 plus smatra da
je u redu da se onaj ko nema snage da ispoštuje većinsku volju građana
Srbije o evropskim integracijama povuče i taj posao prepusti onima koji
to mogu – rekao je Papak Tanjugu.
On je istakao da je G17 plus protiv donošenja bilo kakve rezolucije
koja dovodi u pitanje nastavak evropskih integracija Srbije i protiv
toga da se u Skupštini Srbije uopšte raspravlja na tu temu. Papak je
naglasio da G17 plus nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije
dodajući da bi odstupanje od evropskih integracija značilo i
odustajanje od Kosova i Metohije.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------
Dulić: Nova većina DSS-a i SRS-a
Predsednik parlamenta Oliver Dulić ocenio je juče da će, ukoliko
Demokratska stranka Srbije izglasa u parlamentu rezoluciju sa Srpskom
radikalnom strankom, to značiti novu skupštinsku većinu, koja će morati
da funkcioniše kao nova vladajuća većina.
Dulić je Televiziji B92 rekao da rezolucija koju su podneli radikali
a podržao DSS predstavlja pokušaj ucene „po principu uzmi ili ostavi”.
– Mi ne možemo to da prihvatamo. Ovo je nekorektno ponašanje našeg
koalicionog partnera kojim, bez konsultacija sa Demokratskom strankom,
pokušava da se nametne ovakav tekst u skupštinsku proceduru i naravno
da će to imati adekvatan odgovor – kazao je Dulić koji je član DS-a.
Beta
---------------------------------------------------------------
Koštunica: U EU samo sa Kosovom
Od najveće važnosti da izbegnemo podele zbog EU i da potvrdimo jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je juče
parlamentarne stranke da potvrde jedinstvo u političkom stavu da je
Kosovo sastavni deo Srbije ističući da je neophodan i jedinstven stav
da Srbija želi u Evropu kao celovita zemlja.
– Ako svi istinski stojimo iza državnog i nacionalnog principa
Kosovo je Srbija, onda svi jedinstveno moramo podržati to da Srbija sa
Kosovom i Metohijom može postati član Evropske unije – izjavio je
Koštunica Tanjugu.
– Umesto podele u zemlji zbog EU neophodan je jedinstven stav Srbije
da želimo i hoćemo da nastavimo evropske integracije kao celovita
zemlja. Uveren sam da sve stranke mogu biti zadovoljne i da niko neće
biti na gubitku ako zajednički prihvatimo jasan stav da Srbija hoće u
Evropsku uniju i da Srbija hoće u Evropsku uniju sa svojom pokrajinom
Kosovo i Metohija – naglasio je premijer Srbije.
– Ovom zajedničkom politikom mogu biti zadovoljne i stranke koje
snažno insistiraju na evropskim integracijama i stranke koje snažno
insistiraju na odbrani Kosova. Zato je od najveće važnosti da izbegnemo
podele oko Evropske unije i da u ovom trenutku za Srbiju potvrdimo
jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku, da Srbija u svojoj punoj
teritorijalnoj celovitosti sa svojom južnom pokrajinom hoće da nastavi
evropske integracije – ocenio je Koštunica.
On je upozorio da bi insistiranje po svaku cenu na isključivo
partijskim stavovima i narušavanje uspostavljenog nacionalnog jedinstva
imalo veliku štetu za Srbiju.
Tanjug

Nova većina u Skupštini

Poslanici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove
Srbije i Socijalističke partije Srbije formirali su novu većinu u
Skupštini Srbije. Poslanici su sa 132 glasa za, 92 protiv stavili na
dnevni red spornu rezoluciju radikala.

Pet poslanika nije glasalo, a sednica Skupštine nastavljena je nakon
pauze koju je njen predsednik Oliver Dulić odredio zbog nedostatka
kvoruma iako je sala bila puna poslanika, od kojih nisu svi bili
ubacili identifikacione kartice.

Prva sednica prolećnog zasedanja Skupštine Srbije trebalo je da počne u
deset sati. Skupštinska sala je puna poslanika, ali nisu svi ubacili
identifikacione kartice.

Među tačkama dnevnog reda su Predlog zakona o budžetskom sistemu,
nekoliko poreskih zakona, potvrđivanje više međunarodnih sporazuma i
konvencija.

Poslanici bi trebalo da raspravljaju o novoj rezoluciji o Kosovu koju
su juče usaglasile Srpska radikalna stranka, koalicija Demokratska
stranka Srbije - Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije.

Rezolucijom, koju je predložio SRS, parlament poziva EU da "jasno i
nedvosmisleno" potvrdi celovitost državne teritorije Srbije, kao uslov
za nastavak pregovora o pridruzivanju Srbije Evropskoj uniji.

Toj rezoluciji protive se Demokratska stranka i G17 plus, ali ona će biti uvrštena u dnevni red jer ima podršku 144 poslanika.

Prvi se za reč u raspravi javio Tomislav Nikolić koji je obavestio
poslanike da će predsednik Skupštine prekinuti sednicu čim se stavi na
dnevni red rezolucija, sa opravdanjem da je pre rasprave potrebno da
vlada da mišljenje o predlogu.

On je rekao da po zakonu, ako vlada ne dostavi svoje mišljenje,
poslanici mogu da raspravljaju o predlogu i zamolio Olivera Dulića da
ne prekida sednicu. "Ako ste političar od karijere ja vas molim da to
ne činite. U protivnom ćemo predložiti vaše razrešenje", rekao je
Nikolić u svom obraćanju.

Odmah nakon toga, Oliver Dulić je učinio upravo ono što je Nikolić
najavio i proglasio pauzu u zasedanju Skupštine sve dok Vlada Srbije ne
dostavi svoje mišljenje o predlogu radikala.

Tokom obraćanja Nikolića i Dulićevog saopštavanja odluke salom su se nekoliko puta prolamali aplauzi.

(MONDO)

Koštunica: Vlada Srbije u velikoj krizi

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u petak da "više nema poverenja u dosadašnje koalicione partnere DS i G17 plus da se iskreno bore za očuvanje Kosova".

"Vlada Srbije je u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član EU", izjavio je Koštunica Tanjugu.

On je rekao da "u nekoliko narednih dana parlamentarne stranke moraju da se dogovore o načinu izlaska iz ove krize".

(Tanjug)

Raspuštanje parlamenta i raspisivanje izbora

Kraj vlade


Danas sednica Vlade Srbije (Foto Tanjug)

Posle
jučerašnjeg obraćanja premijera i reakcije predsednika Srbije, jasno je
da će danas, posle nepunih deset meseci rada, pasti vlada premijera
Vojislava Koštunice. Na današnjoj vanrednoj sednici vlade trebalo bi da
bude utvrđen predlog odluke o raspuštanju parlamenta i raspisivanju
parlamentarnih izbora za 11. maj. Sednica, posle koje neće biti
konferencije za novinare, već samo saopštenje, počeće, kako je juče
najavila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, u 12 časova.
Predlog odluke o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju
vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj 2008. godine, koji treba da
bude upućen predsedniku Republike, podneće, kako je ranije javljeno,
premijer Vojislav Koštunica, koji je na prekjučerašnjoj vanrednoj
konferenciji za novinare, za mnoge zaista neočekivano, obelodanio da će
zatražiti raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, koji bi bili
održani istovremeno s ranije zakazanim lokalnim i pokrajinskim
izborima, jer je to, prema njegovom dubokom uverenju, „najcelishodnije
rešenje”.
Svoju odluku da inicira prevremene izbore Koštunica je obrazložio
rečima da Vlada Srbije više nema jedinstvenu politiku o pitanju Kosova
i Metohije i da kao takva ne može više da funkcioniše.
„Vlada koja nema jedinstvenu politiku više ne može da funkcioniše –
to je kraj vlade. To znači da moramo da vratimo mandat narodu”, rekao
je pre dva dana premijer.
Sa današnje sednice vlade (formirane 15. maja prošle godine), po
svoj prilici, ne bi trebalo očekivati neka druga iznenađenja. Jer, iz
drugog vladinog tabora, Demokratske stranke i G17 plus, već su se
izjasnili da će podržati predlog premijera da vlada danas zatraži
raspuštanje Skupštine Srbije i raspisivanje vanrednih izbora. Uz to,
potezom premijera zadovoljni su i iz opozicije, SRS i LDP, dok je SPS
mišljenja da će novi izbori produbiti krizu u zemlji.
Budući da je predsednik Srbije Boris Tadić, u subotu uveče, koji sat
posle premijerove vanredne konferencije za novinare u Vladi Srbije,
saopštio da uvažava njegov stav da više nije u mogućnosti da vodi vladu
i da je Tadić najavio da će, kada dobije vladinu odluku raspisati
izbore u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, onda to znači da će u
Srbiji u naredna dva meseca postojati, zapravo, „trojna” izborna
kampanja, odnosno da će Srbija, sredinom maja, glasati za nove
političke „postave” na sva tri državna nivoa.
A, iz činjenice da se Tadić ne slože sa ocenom premijera da ova
vlada nema jedinstvenu državnu politiku prema Kosovu u sastavu Srbije,
i da smatra da ona „nema jedinstven stav o evropskoj i ekonomskoj
perspektivi Srbije i njenih građana”, umnogome se može naslutiti i kako
će izgledati predizborna trka među dosadašnjim koalicionim partnerima.
Jedno je, međutim, izvesno: do majskih izbora, državni vrh Srbije
neće biti „u punoj snazi”. Pored predsednika Republike, postojaće i
Skupština i vlada, ali, u svakom slučaju, s narušenim sopstvenim
„kapacitetom” – sve do izbora novog parlamenta, odnosno vladinog
kabineta.
Šta piše u Ustavu Srbije, kad je reč o situaciji u kojoj će se
zemlja naći nakon današnje sednice vlade? Najviši pravni akt zemlje
predviđa da mandat vlade prestaje pre isteka perioda na koji je
izabrana izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini, raspuštanjem
Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade ili u drugim slučajevima
utvrđenim Ustavom.
Predviđeno je da predsednik Republike Srbije može, na obrazloženi
predlog vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Istovremeno s raspuštanjem
Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike,
tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Uslove prestanka mandata Vlade Srbije precizira Zakon o vladi, koji
propisuje da vladi prestaje mandat ako predsednik vlade podnese
ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj
obaveštava predsednika Republike i javnost.
Skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave „prima k znanju” da
je predsednik vlade podneo ostavku, čime vladi prestaje mandat.
Mandat vladi prestaje i u slučaju da joj se izglasa nepoverenje u
Skupštini Srbije, a takav predlog Skupštini može predložiti najmanje 60
poslanika.
I vlada može predložiti Skupštini da glasa o poverenju vladi – taj
predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a
najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, predsednik
Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade. U slučaju
da Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od
izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti
Skupštinu i raspiše izbore. A Tadić je prekjuče izjavio da će to
učiniti, u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Kad je reč o vladi istaknimo da vlada kojoj mandat prestaje pre
isteka vremena na koji je izabrana, činom raspuštanja Skupštine, može
da obavlja samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade.
Prema Zakonu o Vladi Srbije, vlada kojoj je prestao mandat obavlja
samo tekuće poslove, ne predlaže zakone i druge opšte akte niti donosi
propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to
nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili
tehnička nesreća.
Zakonom o vladi nije, međutim, objašnjeno koje se okolnosti podrazumevaju pod „potrebom države” niti ko odlučuje o njima.



Slobodan Samardžić


Više
o tome otkriva, možda, jučerašnja izjava ministra za Kosovo i Metohiju
Slobodana Samardžića, koji je, kako je preneo Tanjug, izjavio da odluka
da se organizuju prevremeni parlamentarni izbori i obrazuje nova vlada
neće imati nikakvo negativno dejstvo na dalje odlučno sprovođenje
državne politike Srbije.
„Posle jučerašnje odluke da se u Srbiji obave novi parlamentarni
izbori i konstituiše nova vlada, Srbi na Kosovu i Metohiji i ostali
građani lojalni Srbiji ne treba posebno da brinu”, rekao je Samardžić
Tanjugu.
On je istakao da će aktuelna vlada obavljati svoju dužnost na Kosovu i Metohiji kao i do sada, sve do ustanovljenja nove vlade.
Prema Samardžićevim rečima, to znači da će sva ministarstva
sprovoditi utvrđenu jedinstvenu politiku na osnovu Ustava Srbije,
važećih skupštinskih rezolucija i usvojenih akcionih planova.
Ministar za Kosovo i Metohiju je precizirao da će to ministarstvo
posebno brinuti o potrebama građana i, zajedno s drugim resorima,
ostvarivati funkcije države Srbije na Kosovu i Metohiji.
Samardžić je rekao da će i Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i građani
drugih nacionalnosti koji to žele, učestvovati na predstojećim izborima
u biranju svojih političkih predstavnika. „Taj demokratski čin biće
obavljen na Kosovu i Metohiji kao i u ostatku Srbije, čime ćemo
pokazati činjenicu da je Kosovo i Metohija nerazdvojni deo Srbije”,
naglasio je Samardžić.
Što se tiče Skupštine koja bi trebalo da bude raspuštena, Ustav
Srbije nalaže da takva skupština obavlja samo tekuće ili neodložne
poslove, određene zakonom.
Ustav, kao i Poslovnik o radu Skupštine ne preciziraju o kojim je
poslovima reč, a Zakon o Skupštini kojim bi se bliže odredila ta
materija nije usvojen nakon izmene Ustava oktobra 2006. godine.
Ustavni ekspert i bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan
Vučetić kazao je agenciji Beta da su nadležnosti i vlade i parlamenta
precizirane zakonom i Ustavom, kao i da svaki organ utvrđuje o kojim je
to poslovima reč. „Jasno je da se može odlučivati samo o onome što je
potreba čitavog društva”, kazao je Vučetić.
Takođe, Ustav predviđa da se puna nadležnost raspuštenog parlamenta
uspostavlja samo u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja i
traje do okončanja tog stanja, kao i da tokom ratnog ili vanrednog
stanja Skupština ne može biti raspuštena.
O predstojećim izborima neki su već juče govorili.
„Izbori koji su pred nama moraju omogućiti Srbiji nastavak reformi i
suštinsku transformaciju zemlje”, kazao je lider Liberalno-demokratske
partije Čedomir Jovanović. On je, na konferenciji za novinare, rekao i
da je Srbiji posle izbora 11. maja potrebna proevropska vlada, koja će
omogućiti nastavak reformi i transformaciju zemlje.
Jovanović je, kako je preneo Tanjug, dodao da je za raspisivanje
vanrednih parlamentarnih izbora „postojao čvrst dogovor Vojislava
Koštunice i Tomislava Nikolića”. „To je bilo jasno tokom prošle
nedelje. Koštunica je učinio sve kako bi na ovim izborima teme s kojima
će građani suočavati i o kojima će se glasati biti one koje idu u
prilog njegovoj politici, a ne one koje su u interesu građana”, kazao
je Jovanović.
On je istakao i da LDP želi da se dogovori sa strankama koje imaju
slične ciljeve kao ta partija, zbog posla koji se u Srbiji mora uraditi.
I Socijaldemokratska unija saopštila je da proevropske stranke na
vanrednim parlamentarnim izborima moraju da formiraju blizak savez i da
građanima ponude stvarnu evropsku i demokratsku opciju.
S druge strane, Romska partija pozvala je sve stranke i organizacije
koje okupljaju pripadnike romske zajednice da jedinstveno nastupe na
predstojećim izborima 11. maja. Predsednik Romske partije Srđan Šajn
pozdravio je odluku premijera Vojislava Koštunice da zatraži
raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kao i predlog da se oni
održe istovremeno s ranije zakazanim lokalnim i pokrajinskim izborima,
navedeno je u saopštenju te partije. Šajn je istakao da je to
najracionalnije rešenje i demokratski put za izlazak iz krize u koju je
zapala zemlja.


Biljana Čpajak


[objavljeno: 10/03/2008]
Izvor: Politika