Trećina mladih ne osuđuje nasilje
Oko 28 odsto dečaka
srednjoškolaca je „spremno da bije homoseksualce”, a čak petina mladih
oba pola zagovara etnički čistu državu
Deca
u velikoj meri doživljavaju psihičko nasilje u svom okruženju, a ima i
dosta slučajeva fizičkog nasilja, posebno među dečacima. Na ovaj
zaključak ukazuju podaci da je devet odsto devojčica i 28 odsto dečaka
bilo žrtva fizičkog nasilja, a da je daleko više mladih (čak 43 odsto
devojčica i 48 odsto dečaka) bilo izloženo psihičkom ponižavanju i
ismevanju.
Ovi podaci navedeni su u „Izveštaju o pravima deteta – kako to vide
deca”, koji je početkom februara ove godine predstavljen Komitetu za
prava deteta u Ženevi. Izveštaj o tome kako mladi doživljavaju
ostvarivanje svojih prava zasnovan je na istraživanju kojim su
obuhvaćena deca srednjih i osnovnih škola u više gradova u Srbiji, kao
i izbegla, romska i deca bez roditeljskog staranja, mladi sa smetnjama
u razvoju i ona koja žive i rade na ulici. Prosečna starost više od
1.100 ispitanika bila je oko 15 godina.
Istraživanje je obavila koalicija dece i mladih, okupljena pri Centru za prava deteta u drugoj polovini prošle godine.
U izveštaju je kao „veoma čudan” ocenjen podatak da se svega tri
odsto ispitane dece izjasnilo da je imalo iskustvo sa nekim oblikom
seksualnog nasilja.
– Ovaj podatak zvuči dosta čudno, ali je možda problem u tome što
mnoga deca i ne znaju šta se sve smatra seksualnim nasiljem. Osim toga,
neka se možda ustručavaju da priznaju takve stvari nepoznatim
anketarima – zaključuju mladi u svom izveštaju.
Kada je reč o toleranciji i agresivnosti kod mladih, iako je veći
procenat srednjoškolaca opredeljen za mirno rešavanje problema, broj
onih koji misle drugačije nije zanemarljiv. Na pitanje na koje su
metode spremni kada im je neko bitno pravo ugroženo, najviše momaka
izabralo bi obaveštavanje medija, pregovore i bojkot nastave, dok su
devojke u najvećem broju za pregovore, pisanje peticije i sudske tužbe.
Ipak, zabrinjavajuće je da kolektivnu odmazdu odobrava svaki četvrti
srednjoškolac u Srbiji, kao i 12 odsto devojaka. Najmanje mladih bi se
opredelilo za pretnje i štrajk glađu.
Posebno pitanje u istraživanju odnosilo se na stav srednjoškolaca
prema nemirima u Srbiji, u martu 2004. godine, kada su u znak odmazde
posle paljenja srpskih crkava na Kosovu i Metohiji, zapaljene džamije u
Beogradu i Nišu. Negativan stav prema iskaljivanju besa na džamijama
imalo je oko 40 odsto devojaka i svega 24 odsto dečaka. Sa druge
strane, čak oko 35 odsto momaka i 19 odsto devojaka nije imalo nikakav
moralni problem u vezi sa paljenjem džamija.
Ovome bi svakako trebalo dodati podatak da je 28 odsto dečaka
srednjoškolaca „spremno da bije homoseksualce”. Zatim, i da čak petina
tinejdžera oba pola u Srbiji zagovara etnički čistu državu, a da se
protiv ove ideje izjasnilo jedva nešto više od polovine srpskih
srednjoškolaca.
– Dečaci i mladići su u priličnoj meri skloni nasilju prema drugim
pojedincima i grupama. Time bi trebalo ozbiljno da se pozabave svi
kojih se to tiče – smatraju mladi.
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja, koje je grupa mladih
navela u svom izveštaju, jeste da samo petina dece u Srbiji smatra da
zna dovoljno o svojim pravima i da su o njima najviše saznali u školi,
porodici i putem medija. Najznačajnija prava dečacima su zdravlje i
život, a devojčicama zaštita od svih vrsta maltretiranja.
– I devojčicama i dečacima je veoma stalo do zaštite od trgovine
ljudima, a među posebno bitnim pravima su im privatnost i zaštita od
droge. Najmanje bitna prava deci su kultura i umetnost, učešće u
društvenom odlučivanju i sloboda veroispovesti – ocenjuju mladi u
izveštaju.
Koalicija dece i mladih je poručila državi da mora mnogo više da
uradi na stvaranju osećaja fizičke bezbednosti kod dece i da u budućim
akcijama na zaštiti prava deteta pažnju treba posvetiti programima
protiv vršnjačkog nasilja i šikaniranja. Oni smatraju da su dečacima
potrebni posebni programi za smanjenje agresivnosti u komunikaciji.
Prijem 
