Hrana postaje oružje
Džak pšenice sve je skuplji,
srednja klasa jede sve više, američki farmeri napuštaju
agro-proizvodnju, države uvode snabdevanje na tačkice… Nastupa „novo
doba gladi”, upozorava FAO
Brent Duli (40), iskusni broker na Čikaškoj berzi žitarica, napravio je prošle sedmice sudbonosnu grešku.
Tipujući da će cena pšenice pasti na berzi, Duli je u sredu za samo
sedam sati rada, uspeo da izgubi 141,5 miliona dolara trgujući
prolećnim narudžbinama žutog klasa po, očekivano, nižim cenama. Avaj,
baš tog 27. februara bušel pšenice (merni džak od 27 kilograma)
dostigao je rekordnu cenu od 13,495 dolara!
Nakon prognozerskog fijaska, Duli je smesta dobio otkaz. Njegov
poslodavac MF Global nije umeo da objasni Vol stritu kako je broker sa
15 godina radnog iskustva tako loše procenio trend cene strateške
žitarice u vreme kada su američke rezerve pšenice na najnižem nivou od
1948. godine.
Munjevita istraga na Čikaškoj berzi proglasila je Dulijevo zlosrećno klađenje „slučajem izolovanog ekscesa”.
Na američkoj javnoj sceni slučaj Duli zatvorio je „Vol strit
džornal” upozorenjem da se svetsko tržište žitarica suočava sa
dramatičnim izazovima.
„Svet potresa velika nestašica pšenice. Globalne rezerve žitarice
letos će biti najniže u poslednjih 30 godina. Razorna suša u Australiji
i loše vremenske prilike u drugim vodećim svetskim proizvođačima
pšenice doprinose osetnom manjku ponude žitarice na tržištu. Pet
vodećih globalnih uzgajivača (Rusija, Kazahstan, Ukrajina, Indija,
Kina) koji svetu isporučuju trećinu pšenice povukli su deo žitarice iz
ponude stranom tržištu kako bi obezbedili hranu za svoje stanovništvo.”
Dozirana ponuda žitarica na svetskom tržištu brutalno se odrazila na njihovu cenu na berzama.
Bušel pšenice je od januara 2007. godine do februara 2008. godine
poskupeo čak 83 odsto. Skok cene nafte i zlata u istom periodu je
naivna krivulja prema postojanom rastu cene osnovnih poljoprivrednih
proizvoda: pšenice, kukuruza, soje, kafe, pamuka…
Ćudljiva klima (mećave na severoistoku Kine, monsunske kiše u
Magrebu, poplave u Latinskoj Americi…) ipak je usputni razlog sadašnje
oskudice žitarica na svetskom tržištu.
Apetiti Zapada za biodizelom i novi kulinarski prohtevi sve
bogatijeg Istoka kroje nove mape oranica širom sveta, podstičući
divljanje cena žitarica, poljoprivrednih proizvoda i hrane sa pogubnim
posledicama po siromašne širom sveta.
Novovekovna namera Zapada da smanji energetsku zavisnost od
nepredvidivih odluka nove generacije lidera sirovinama bogatih država
Srednjeg istoka, Južne Amerike, Afrike kao i Rusije podstakli su
svojevrsnu agrarnu revoluciju 21. veka. „Nadmetanje 800 miliona vozača
automobila zapadnog sveta i dve milijarde neuhranjenih južnjaka za
kukuruz počinje da liči na tragediju. Kukuruz je vekovima osnovna
namirnica miliona ljudi širom Afrike i Latinske Amerike. Svetska banka
i MMF su decenijama vršili pritisak na agrarne zemlje Trećeg sveta da
odustanu od proizvodnje žitarica i okrenu se profitabilnijim
poljoprivrednim kulturama za koje navodno postoji tržište na Zapadu.
Bez mnogo načina da se odupru uticajima vodećih zapadnih finansijskih
institucija, siromašne zemlje Trećeg sveta prestale su osamdesetih i
devedesetih godina prošlog veka da gaje žito i istovremeno postale
zavisne od žetve u SAD i drugim državama razvijenog sveta. Danas kada
američki farmeri sade milione hektara zemlje kukuruzom da bi zarađivali
na etanolu, neuhranjenost siromašnijeg dela planete više nije velika
tema”, upozorava južnoafrički dnevnik „Vikli mejl i Gardijan”.
Gramzivost zapadnjačkih farmera za profitabilna žita vremenski se
poklapa sa rastućim apetitima nove srednje klase Kine, Indije i drugih
zemalja Dalekog istoka. Vekovima naučeni na pirinčanu dijetu, na
početku 21. veka novoobogaćeni Istočnjaci sve više poručuju mesne
obroke ne pitajući za cenu.
Svetska industrija mesa, krmiva, poljoprivrednog đubriva i semena
doživljava novi preporod zbog promene apetita „azijskih tigrova”.
Siromašni ostatak sveta ima sve manje šanse da preživi čak i od
milostinje. „UN agencije za hranu zavise od dobrotvornih priloga
bogatih zemalja. Sa dosadašnjim prilozima UN ne može da prehrani ni
desetinu ugroženog dela stanovništva planete, preciznije ni 78 miliona
ljudi kojima smo planirali ove godine da omogućimo redovnu ishranu.
Oštar skok cene žitarica na svetskom tržištu, sve skuplja nafta, setva
žitarica namenjenih proizvodnji etanola, agresivna tražnja azijskih
potrošača za mesom … primoravaju FAO da smanji porcije najugroženijima.
Svetu preti novo doba gladi sa nesagledivim posledicama”, upozorila je
prošle sedmice Žozet Širan, šef UN agencije za program hrane WFP.
Glad ne kuca više samo u Darfuru, džunglama jugoistočne Azije ili
favelama Rio de Žaneira. Krvavi sukobi gladnih i policije zabeleženi su
ovih dana u Meksiku, Jemenu, Mauritaniji, Indiji…
Da li će sledeću globalnu krizu izazvati skupa nafta ili skupa hrana?
Prijem 
