Na današnji dan - 22. FEBRUAR
RTS
1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju.
1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina [dva mandata]. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu 'oproštajnu besedu'.
1788. - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer. Sjedinio je kantovsku i pesimističko-budističku inspiraciju.
1819. - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.
1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austriji i kasnije Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke.
1828. - Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu s Rusijom bila prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući grad Jerevan.
1848. - U Parizu je izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku.
1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen je predsednikom Konfederacije Država Amerike [jedanaest južnih država].
1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.
1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika 1872. Kralj Milan ostaće upamćen kao prvi srpski kralj 'posle Kosova', kao i po uspešnim reformama koje će imati dugoročne posledice - na primer, vrlo uspešna reforma vojske, kao i opšta ubrzana evropeizacija Srbije.
1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a 'Andalužanski pas' iz 1928. i 'Zlatno doba' iz 1930. obrazac su nadrealističkog poetskog filma.
1903. - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Filip Jakob Volf.
1913. - Vojska je u Meksiku ubila je revolucionarnog predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina Suaresa.
1921. - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Njegova vladavina obeležena je neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanjem državne imovine i zločinima nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je zbacio bivši predsednik Dako 1979.
1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva brutalnost 20. veka. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta 'Atelje 212' u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu.
1942. - Zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom, austrijski pisac Štefan Cvajg, koji je pred nacistima 1938. emigrirao u SAD, izvršio je samoubistvo u Brazilu.
1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.
1980. - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva.
1980. - Izraelska vlada donela je odluku o puštanju u opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku funtu.
1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne američke kulture i američke mitove, sve do pokreta za oslobađanje žena.
1992. - Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana kasnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio da potpiše sporazum na koji je prethodno pristao, što je potpalilo građanski rat u BiH.
1992. - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant takozvane Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949.
1993. - Sahranjeno je 38 Srba - muslimanskih žrtava, čiji su tela otkrivena na području Kamenice u blizini Zvornika. Leševi su jedva indentifikovani, pošto su žrtve masakrirane.
1994. - Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun Sovjetskog Saveza i potom Rusije.
1995. - Francuska je optužila četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku špijunažu i naložila im da napuste zemlju.
1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski nivo.
1998. - Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima NOP-a na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu i spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je u mladosti vrhunski sportista - pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.
1998. - Raspuštena je turska islamistička stranka 'Partija blagostanja'.
2002. - Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, što je sutradan potvrdio njegov pokret UNITA pošto je prikazan televizijski snimak njegovog izrešetanog tela.
2004. - Pripadnici pobunjeničke 'Božje armije otpora' protiv vlade Ugande na severu zemlje upali su u kamp za raseljene i masakrirali najmanje 200 izbeglica.
2005. - U zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistočni deo Irana poginulo je 612 ljudi, a više od 1.000 je povređeno.
2006. - U Zlatnu džamiju iz 17. veka, u Samari, u jedno od najvećih šiitskih svetilišta u Iraku, podmetnuta je bomba koja je teško oštetila taj hram i razorila njegovu zlatnu kupolu. U znak odmazde za 48 sati je ubijeno oko 130 sunita, a potpaljeno je 170 sunitskih džamija, a u Bagdadu su ubijena tri sunitska imama i jedan otet. Do 28. februara je stradalo čak 379 osoba, a povređeno je 458.
2007. - Prilikom požara na trajektu u blizini Džakarte u Indoneziji stradala je 41 osoba, pri čemu se kao nestalo vodi još oko 90 osoba.
Prijem 
