Papina opomena Zapadu

Papina opomena Zapadu






Poglavar Rimokatoličke crkve osudio Vašington i Brisel zbog priznavanja nezavisnog Kosova







Poglavar
Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI „oštro je osudio Vašington i
Brisel“ povodom priznavanja u Prištini proklamovane nezavisnosti
pokrajine Kosovo. Sažeto, ovo je suština pojašnjenja vatikanskog
portparola, patera Federika Lombardinija, izdatog povodom prijema
ambasadora Srbije pri Svetoj stolici Vladete Jankovića i predaje
akreditiva.
Pater Lombardini je istakao, kako izveštava austrijska apostolska
agencija Rimokatoličke crkve „Katpres“: „Sveta stolica se odvajkada
zalagala za princip da je nedopustivo, bilo kome, bilo šta silom
nametati. Alternativa je da se (i dalje) podstiču direktni pregovori
između Beograda i Prištine, da se očekivanja i želje svih uključenih
poštuju...”
Kako svetske agencije prenose, nekolicina pod naznakom „hitno“,
„papa je pozvao dve strane da nastave da traže rešenja koja bi
doprinela međusobnom respektu i pomirenju.“
Austrijski mediji, s obzirom na adresu odakle je potekla vest,
izvestili su samo nekoliko minuta posle rečenog u specijalnim
izveštajima o opredeljenju pape. Na internet-stranama tiražnog bečkog
dnevnika „Kurir“ crvenim slovima je skrenuta pažnja čitalaca na temu. A
u širem tekstu je izvedeno iz papinog govora: „Sveta stolica pozdravlja
diplomatsku komunikaciju sa Srbijom, pri tom ima veliko razumevanje za
brige Srbije... Nada se da će delotvorno pomoći Srbiji u nastojanju da
izgradi svoju budućnost u miru, pomirenju i mirnom suživotu sa
komšijama u regiji da bi i Srbija i njeni susedi imali uticaj u Evropi“.

Zašto papa ne priznaje Kosovo?

Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt Šesnaesti odbio je
da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što
je izazvalo oprečne reakcije, kako među vernicima i velikodostojnicima
SPC, tako i među poznavaocima politike Vatikana, pišu "Novosti" u
nedelju.

Katolički list "Glas Koncila" u subotu je preneo da je "deo međunarodne
zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona
teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom
nacionalnom i crkvenom kolevkom. Ipak, ostaje nejasno da li je reč o
kazni za zločine velikosrpske politike ili tek o zadovoljenju globalnih
interesa određenih međunarodnih faktora."

Ovakav stav pred Srbiju je stavio novu dilemu: da li joj Sveta Stolica
svojim glasom protiv nezavisnosti daje istorijsku podršku ili na ovaj
način izražava svoju "dvoličnu uglađenost".

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar o ovoj poruci pape Bedenikta
Šesnaestog za "Novosti" kaže da "Sveti otac svakako vrlo želi da se svi
odnosi pravedno urede i da uđu u puni dijalog, u smislu daljeg
dogovora".

Prof. dr Milan Radulović, savetnik u Ministarstvu vera, smatra da je to jedan mudar, pragmatičan i očekivan stav.

"Sveta Stolica, kao verski centar zapadnog hrišćanstva, svojim odnosom
prema Kosovu afirmiše hrišćanski moral, koji isključuje oružanu i
političku silu kao instrument rešavanja sukoba među narodima i
državima, a snažno preporučuje otvorenost, dobronamernost i strpljenje,
kojim se gradi razumevanje među antagonizovanim narodima", zaključuje
Radulović.

Radulović ocenjuje da Vatikan kao država pokazuje da ima sopstvenu
politiku koja ne mora uvek da bude u saglasju sa politikama sekularnih
država, u kojima je katoličko stanovništvo većinsko.

"Vatikan ovde spasava ekumenizam, kao svoju političku orijentaciju. Da
je Vatikan zauzeo drugačiji stav, ne bi bio moguć nikakav dalji dijalog
između pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve", poručuje prof. dr
Radulović.

(MONDO)