Hilari u panici
Barak Obama zabeležio devetu i desetu uzastopnu pobedu u „maratonu” ka Beloj kući
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20.februara– Dugo propagirana kao „sigurna
pobednica” u izbornoj kampanji za predsednika SAD, Hilari Klinton je
zgranuta – porazima koje trpi unutar nadmetanja za nominaciju u svojoj
Demokratskoj partiji. Cele dve nedelje ređa minus za minusom.
Sinoćnim ubedljivim pobedama u Viskonsinu (58 : 41 odsto) i na
Havajima (76:24) Barak Obama je zabeležio deveti i deseti uzastopni
trijumf nad bivšom „prvom damom”, u „maratonu” ka Beloj kući. Ona i
njen štab, koji je već istumbala posle upozoravajućeg niza neuspeha,
sada su u panici, pretpostavljaju posmatrači.
Da bi „uhvatila korak” sa rivalom, neophodno joj je da ga nadmaši 4.
marta u Teksasu i Ohaju. Izgubi li i tamo opet – šanse će joj pasti
takoreći na nulu.
Kalkuliše da će je do pobede u te dve savezne države dovesti „njene”
mase Latinosa (u Teksasu) i niže plaćenog radništva (u Ohaju). Ali,
krah koji je doživela u Viskonsinu pokazuje da Obama snažno prodire i u
njenu izbornu bazu. Dobila je samo neki procenat više među ženama i
osobama starijim od 60 godina, na čije se podrške najviše oslanja, a
izgubila je u svim ostalim glasačkim kategorijama.
U komplikovanoj izbornoj šemi demokrata, Hilari i dalje ne stoji
tako loše, kako bi se reklo po njenim učestalim porazima. Za stranačku
predsedničku nominaciju glasaće delegati, među kojima Obama sada ima
neveliku prednost od 1.301: 1.239, pošto je Klintonova skupila veći
broj „superdelegata” (čiji status ne proizlazi iz izbora već iz
partijskih i državnih funkcija). Za konačnu pobedu unutar stranke
potrebna je podrška 2.025 delegata.
Istovremeno je među republikancima još dve pobede (u Viskonsinu i
državi Vašington) priuštio veteran Džon Mekejn i približio se
partijskoj nominaciji. Raspolaže sa 870 delegata od 1.191 neophodnog za
konačni trijumf, daleko više od istrajnih konkurenata Majka Hakabija i
Rona Pola.
Gledajući istorijski dvoboj među demokratama – koji pretenduju da na
čelo SAD prvi put dođe crnac ili žena – Mekejn kao da računa na dosad
politički dominantan sloj belih muškaraca. Obama, međutim, uspeva da
premošćuje rasne razlike i ispostavlja se kao okupljač masa koje žele
promenu političkog kursa i dolazak ličnosti koja će svojom „svežinom”
preseći lanac „već viđenog”.
Takva rivalova mobilizacija za Hilari predstavlja dodatni problem.
Mnogima se, naime, ne sviđa mogućnost da se produži
„dinastička vladavina” – da posle Buša, oca i sina, na vlast po drugi
put dođu i Klintonovi (muž, pa eventualno njegova supruga).
Uslediće, procenjuju poznavaoci, još žešći obračuni među
predsedničkim pretendentima. Predviđaju, naročito, zaoštravanja u
redovima demokrata, između ilinoiskog senatora i njujorške senatorke.
Klintonovi su više puta pokušali da Obamu predstave kao
„neozbiljnog” za najvišu dužnost. Takvi napadi pokazali su se dosad
prilično kontraproduktivnim, u skladu s poslovicom „Ko drugome jamu
kopa, sam u nju pada”.
Prijem 
