Secesija će odjeknuti u Bosni
U konglomeratu različitih
interesa naroda na Balkanu, davati prednost jednima u odnosu na druge
samo je, potvrdila je istorija, stvaranje preduslova za nove sukobe,
rekao je dr Miroslav Mikeš
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 20. februara – Svojevremeno spominjanje mogućnosti
da Republika Srpska raspiše referendum za izdvajanje iz BiH moglo je
skupo koštati njenog premijera Milorada Dodika, potvrdio je posle
odlaska sa dužnosti visokog predstavnika međunarodne zajednice
Kristijan Švarc-Šiling. Dodik danas o referendumu govori kao o
poslednjoj crti odbrane Srpske, ako bošnjački političari nastave da
traže njeno ukidanje i smanjivanje njenih nadležnosti. On, ipak, čvrsto
stoji iza stava da u Ustav BiH treba ugraditi odredbu o pravu naroda na
samoopredeljenje, koje im garantuje Povelja Ujedinjenih nacija.
Povodom izjave visokog predstavnika Miroslava Lajčaka da će svaki
pokušaj veštačkog povezivanja Kosova sa BiH biti odbačen, Dodik je
izjavio da će ono što se desilo na Kosovu i u Srbiji „pre ili kasnije
imati dramatično veći uticaj u regionu nego što se sada čini” i ponovio
raniji stav da je BiH „eksperiment međunarodne zajednice” i zemlja „u
stalnoj krizi”.
Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić nam je rekao
da se zbog priznavanja „republike Kosovo” Balkanu loše piše, jer će to
biti podsticaj svim secesionističkim pokretima u regionu i svetu, pa i
onima u BiH. Jer, dok Bošnjaci čine sve da ukinu Republiku Srpsku i
Federaciju BiH, dotle Srpski pokret nevladinih asocijacija i Srpski
pokret „Izbor je naš” – na osnovu više od 50.000 prikupljenih potpisa
građana – zahtevaju od vlasti da raspišu referendum o otcepljenju RS.
S treće strane, Hrvati traže svoju federalnu jedinicu, a bošnjački
političari se tome protive tvrdeći da bi to bio uvod u raspad BiH.
Odnos prema nezavisnosti Kosova uzburkao je odnose i među srpskim
strankama. Srpska demokratska i Srpska radikalna stranka žestoko su
zamerili vladajućoj koaliciji što vanrednu sednicu Narodne skupštine
nije održala 18. februara. Radikali su ocenili da je vlast „nespremna i
nesposobna” da adekvatno reaguje na odluku kosmetskih Albanaca, uz to
su optužili vlast „da nije spremna da radi na onome na čemu je dobila
izbore”, odnosno raspisivanju referenduma za odvajanje Srpske od BiH.
Slično je reagovala i Srpska demokratska stranka. Na ove primedbe
vladajuće stranke su uzvratile konstatacijom da je sada potrebno raditi
„polako i pametno”, jer od „ishitrenih poteza može biti više štete nego
koristi”.
Da „republika Kosovo” ne doprinosi miru i stabilnosti u BiH videlo
se i iz protesta koji su tim povodom održani u Republici Srpskoj, kao i
reakciji bošnjačkih političara na zakazivanje vanredne sednice
republičkog parlamenta. Bošnjaci su, naime, protiv vanrednog zasedanja
Narodne skupštine, jer je „vođenje spoljne politike nadležnost
Predsedništva BiH”. Srpski političari, pak, kažu da je Kosovo
„svesrpsko pitanje”, koje u međunarodne odnose unosi novu „realnu
političku praksu” i „realno pravo”.
Priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije od
strane vodećih zapadnih zemalja pokazuje da se faktor moći, umesto
pravnog poretka, vraća i učvršćuje na međunarodnoj političkoj pozornici
i u tom kontekstu treba posmatrati i ocenu predsednika Amerike Džordža
Buša da će „istorija dokazati da je ovo bio ispravan potez koji će
doneti mir na Balkanu”.
Ovim rečima je potpredsednik Veća naroda Republike Srpske dr
Miroslav Mikeš za naš list prokomentarisao tvrdnju američkog
predsednika o značaju unilateralnog poteza kosmetskih Albanaca. „Buš
je, možda, kratkoročno gledano u pravu, ali dugoročno je u velikoj
zabludi. On i njegovi najbliži saradnici verovatno ne znaju mentalitet,
kulturu i druge osobine Srba, Makedonaca, Bošnjaka Crnogoraca, Albanaca
i drugih balkanskih naroda. Srbi su, recimo, vekovima čekali da
oslobode Kosovo i Metohiju; a Srbi u Bosni i Hercegovini vekovima teže
ujedinjenju sa Srbijom. I Hrvati su stotinama godina čekali da stvore
samostalnu državu. Albanski narod od Prizrenske lige ima samo jedan
cilj – stvaranje takozvane velike Albanije...
U takvom konglomeratu različitih interesa, davati prednost jednima u
odnosu na druge samo je, potvrdila je istorija, stvaranje preduslova za
nove sukobe i meteže u ovom delu Evrope. Najviše me zabrinjava što se
Ujedinjene nacije prema postupcima Amerike i NATO-a, kada je u pitanju
kršenje međunarodnog prava, ponašaju onako kako se Liga naroda ponašala
prema jednostranim agresivnim potezima Nemačke i Italije uoči Drugog
svetskog rata”, rekao je dr Mikeš.
Profesor na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Nikola Mojović je našem
listu rekao da „secesije nisu jedini, ali su često najlošiji, način
rešavanja pravnopolitičkog položaja naroda i nacionalnih manjina”. „Na
vanrednoj sednici republičke Narodne skupštine, zakazanoj povodom
proglašavanja ’republike Kosovo’, poslanici u četvrtak treba da
sagledaju posledice koje ovde može da izazove postupak kosovskih
Albanaca. Tim pre što će od tih stavova zavisiti mnoge buduće odluke
zajedničkih organa BiH, u kojima se bošnjački političari zalažu za
centralizaciju zemlje i suštinsku reviziju Dejtonskog sporazuma”,
naglasio je dr Mojović.
Boro Marić
[objavljeno: 21.02.2008.]
Izvor: Politika
Prijem 
