Uloga Amerike u otcepljenju pokrajine

Uloga Amerike u otcepljenju pokrajine





Srpsko-američki odnosi pali
na najnižu tačku od bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Premijer
Srbije Bušovu administraciju nazvao nemoralnom, a ministar spoljnih
poslova „najlošijom u američkoj istoriji”





Amerika je na Kosovu izuzetno omiljena (Foto AFP)




Samo
je Avganistan pretekao Sjedinjene Američke Države u priznavanju
nezavisnosti južne srpske pokrajine. Time su odnosi Srbije i
Sjedinjenih Američkih Država pali na najnižu tačku od NATO
bombardovanja 1999. godine. Srbija je, u skladu sa Akcionim planom
vlade, hitno povukla ambasadora Ivana Vujačića iz Vašingtona.
Otvorena američka podrška albanskim interesima izazvala je kod
srpskih političara još u nedelju veoma oštre reakcije. Premijer
Vojislav Koštunica, koga zapadni mediji odskora predstavljaju kao
„srpskog nacionalistu”, bio je neuobičajeno ličan u označavanju krivca:
„Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, biće crnim slovima
upisan u istoriju Srbije, ali i u svaku istoriju međunarodnog prava”.
Amerikance je označio kao „tvorce nemoralne politike”, a u istom danu
njegov ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić sadašnju američku
administraciju je ocenio kao „najlošiju ikad u američkoj istoriji”.
U gostovanju na Radio-televiziji Srbije Jeremić je u više navrata
energično rekao da je ovo „najgora američka administracija ikada” i da
će „svaka sledeća” sigurno biti bolja. Jeremić se u svetskim medijima
inače kotira kao izrazito prozapadno orijentisan ministar, koji govori
engleski sa američkim akcentom.
Prvi srpski diplomata je, valjda u žaru diskusije, prenebregao na
tren činjenicu da je, s naše tačke gledano, gora ipak bila demokratska
administracija Bila Klintona, zaslužna za bombardovanje Jugoslavije
1999. godine. Na to nas je podsetilo to što su proglašenje nezavisnosti
Kosova pozdravili i Hilari Klinton i Barak Obama, predsednički
kandidati Demokratske partije iz koje će najverovatnije biti sledeći
stanar Bele kuće.
Za pogoršavanje odnosa Beograda i Vašingtona, ipak, ne mogu biti
krive oštre izjave srpskih političara. O tome kako se Beograd u
Vašingtonu kotira mnogo toga govori jučerašnji redakcijski uvodnik u
prestižnom „Vašington postu”. List ne samo što pozdravlja nezavisnost
„balkanske (!) provincije Kosovo”, koju proglašava „zakasnelom”; ne
samo što falsifikuje uzroke i posledice bombardovanja, tvrdeći da je
NATO intervenisao kako bi zaustavio proterivanje Albanaca, do koga je
došlo tek posle NATO bombi, već nezavisnost proglašava logičnim korakom
koji je kasnio zbog „ustajalog i otrovnog nacionalizma Srbije, koji je
ohrabrivao Vladimir Putin. List nijednom rečju ne pominje 200.000
srpskih izbeglica sa Kosova, ali zato s poverenjem piše o Tačijevom
obećanju sigurnosti za „preostalih” 100.000 Srba. Ništa ne kaže o tome
koliko su Srbi na Kosovu bili „sigurni” unazad osam godina. Zloslutno
nagoveštava da bi Srbi mogli da završe kao ruski vazali, ne primećujući
ironiju američkog patronata nad Kosovom.
Prema rečima Obrada Kesića, političkog analitičara iz Vašingtona,
emotivni istupi zbog Kosova mogu se pravdati kad je reč o običnim
građanima, ali ne i o političarima.
– Mnogo je korisnije graditi u Srbiji demokratsko društvo zdrave
ekonomije, koje se neće zasnivati samo na saradnji sa SAD i EU. Inače,
za proglašenje nezavisnosti Kosova najzaslužnija je ipak Klintonova, a
ne Bušova administracija. U Srbiji se uvek zaboravlja da je inercija
jedna od osobina američke spoljne politike, tako da je u očima
Amerikanaca proglašenje nezavisnosti samo opravdanje intervencije 1999.
godine. Osim toga, Bušova administracija se do pre 18 meseci nije
uopšte bavila Kosovom, već su glavne teme bile Irak, Avganistan, odnosi
sa Rusijom, pitanje opstanka NATO-a, problem sa Iranom, kao i
izraelsko-palestinski mirovni proces – objašnjava Kesić i dodaje da se
aktuelna administracija aktivirala na pitanju Kosova tek kada se
ispostavilo da zbog Rusije ne ide sve po planu.
Prema Kesićevim rečima, Srbija je uradila što je mogla u
spoljnopolitičkim odnosima, ali je ipak mogla mnogo više da uloži u
lobiranje zemalja koje se dvoume oko stava prema nezavisnosti Kosova,
kao i u odnos sa Nemačkom.
– Smatram da su su srpske vlasti posle pada Miloševića napravile
veliku grešku u pregovorima što su unapred isključile mogućnost da
Srbija upotrebi silu u slučaju nezavisnosti. Tako je stvorena
neravnoteža između pretnje silom Albanaca sa Kosova – ukoliko ne budu
bili zadovoljni konačnim rešenjem, i Srbije – koja će u slučaju
nezadovoljstva rešenjem upotrebiti sva diplomatska i pravna sredstva
sem sile. Ne kažem da je trebalo pretiti ratom – kaže Kesić i dodaje da
je povlačenje ove opcije sa stola umnogome pomoglo Americi, ali i
evropskim zemljama, da se lakše odluče na ovaj korak.



Karikatura preuzeta iz „Njujork tajmsa”


Međutim,
položaju Srbije je, kako on kaže, odmoglo i to što su mnogi srpski
ministri iz vlada posle pada Miloševića u Vašingtonu objašnjavali kako
su svesni da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Tek kada su shvatili da će
istorija pisati kako su oni izgubili Kosmet, kaže Kesić, oni su počeli
da govore da je Kosovo deo Srbije.
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, prema Kesićevim rečima, postoje dva moguća ishoda za Srbiju.
– Prvi je da u potpunosti bude slomljen nacionalni duh i da Srbija
sve prihvati iz straha od reakcije Zapada, a drugi da posle ovakvog
udara izađe još jača, tako da će političari doneti teške odluke, koje
nose i određeni rizik. Bilo bi dobro i da Srbija preuzme kineski pogled
na ovu stvar, odnosno shvatanje da je sve ovo prolazno. Ipak, sada je
velika odgovornost političara da Srbija ne izađe ponižena i slomljenog
nacionalnog identiteta – kaže Kesić.
Međutim, Majkl Polt, bivši američki ambasador u Srbiji, u komentaru
objavljenom u „Vašington tajmsu”, ne samo što opravdava kosovsku
nezavisnost, već ironično naglašava da je „vreme da Srbija jednostrano
proglasi nezavisnost”. Za razliku od sadašnjeg američkog ambasadora
Kamerona Mantera, koji nijednim potezom ili izjavom nije razbesneo
srpsku javnost, Polt u svom autorskom članku sarkastično zaključuje da
„Srbija ne želi pobedu, jer ’pravi` Srbi žele dobru izgubljenu borbu
posle koje će uslediti vekovima duga rasprava o tome šta i ko je
izazvao poraz”.
– Ovo je prelomni trenutak u odnosima Srbije i SAD. Do sada je prema
Americi uglavnom vladalo pozitivno raspoloženje. Čak i u vreme hladnog
rata Srbi su više voleli Amerikance nego Ruse. Tragično je to što je
pitanje Kosova za SAD zapravo nebitno, jer je donošenje odluke o
nezavisnosti prošlo bez ozbiljnijih debata i razgovora među ekspertima
u Vašingtonu – kaže Obrad Kesić i dodaje da će, nasuprot tome, u Srbiji
narednih sigurno decenija Amerika biti viđena kao krivac za nezavisnost
Kosova.
------------------------------------------------
Oštri potezi, bez samoizolacije
Iako se čini da u ovoj spoljnopolitičkoj poziciji Srbija ne može da
učini previše a da se pri tome ne samoizoluje, Obrad Kesić smatra da
postoje brojni potezi koji će pokazati srpsku odlučnost da ne prihvati
nezavisnost Kosova.
– To se može uraditi nizom poteza, od onih simboličnih kao što je
povlačenje ambasadora na konsultacije u Beograd do mnogo konkretnijih
kao što je, na primer, pokretanje pitanja primene sporazuma o prelazu
NATO trupa preko teritorije Srbije i Crne Gore. Koordinaciju i saradnju
srpske vojske i Kfora trebalo bi smanjiti, ali ne i prekinuti, a
ukoliko Srbija smatra nelegalnom misiju Euleks, onda ne bi trebalo sa
njom ni da sarađuje – kaže Kesić, dodajući da će ovi potezi naterati
Evropsku uniju i SAD da potraže rešenje za ovaj problem.
Ključna stvar je da Srbija mora da prestane da ispunjava sve želje
Zapada. Morala bi i Vlada Srbija ili Narodna skupština da održe sednicu
u Kosovskoj Mitrovici, čime će dovesti u pitanje legitimitet kosovskih
vlasti. Ukoliko Kfor ministrima i poslanicima zabrani ulazak, i to će
ići u korist Srbije – kaže Kesić.